Једнога дана, број људи који су погледали филм „Дара из Јасеновца“, бити ће битан показатељ.
И тада се неће гледати ко није имао желудац, а ко није имао нешто друго, већ ће бити сврстани у незаинтересоване. А бити незаинтересован значи исказивати пасиван однос према жртви и према злочину.
Ма колико искрено саосећали са жртвама, а то јавно, понекад и храбро не показивали, остаће само ваша бол, а не и део заједничке, велике идеје да нам се злочини више никада не понове.
Ја наравно овде не осуђујем никога, нити имам право на то. Ја само желим да укажем да пасиван однос према злочинима отвара простор за нове покоље.
А у то сам потпуно сигуран нико од нас не жели.
Зато другарице и другови, даме и господо, сестре и браћо, стисните оно што немате и јавно, поносно и храбро придружите се сви борби за очување сећања на жртве и обелодањивање истине.
Истина је светиња!
Од истог аутора:
Александар Нећак: Не дозволимо да нам се зло понови
Нећак: Kоме смета удружење грађана „Јадовно 1941.“?
Александар Нећак: Немој цвилети, усправи се и буди ГРАЂАНИН.
Нећак: Нико нема право да оспорава усвојену одредницу …
Александар Нећак: „Завештање“ – филм као споменик | Јадовно …
Александар Нећак: СЕЋАЊЕ НИЈЕ ДОВОЉНО | Јадовно 1941.
Александар Нећак: Сведок сам прећутног гаjења заборава према деловима наше трагичне историjе