Улога дела хрватског клера у усташкој НДХ (I)

Експрес објављује изводе из књиге “Документи о противнародном раду и злочинима једног дела католичког клера”, аутора Јоже Хорвата и Зденка Штамбука, издате у Загребу 1946. године, која кроз званичне документе, изјаве виновника, фотографије, записнике са саслушања и факсимиле чланака у штампи на најдиректинији начин открива учешће дела хрватског католичког клера у оснивању и активностима усташког покрета у Другом светском рату, као и непобитне доказе о улози дела хрватских црквених великодостојника у насилном покрштавању православаца и злочинима над Србима током окупације, као и организовању терористичких акција у СФРЈ након ослобођења

Сарадња једног већег дела католичког вишег и нижег клера с усташама избила је јасно пред нашу и светску јавност у часу када је окупатор поставио усташе на власт у једном делу Југославије. Међутим, везе између терористичке усташке организације и једног дела католичког клера много су старије.

Штавише, у самим зачецима стварања усташких група ми налазимо међу оснивачима и најактивнијим сарадницима усташа и представнике католичког клера. Ево неколико докумената о сарадњи католичког клера код самих првих почетака “усташког покрета”:

Сами зачећи усташке организације у земљи створени су у загребачкој каноничкој курији на Каптолу бр. 4
Из чланка објављеног у “Усташи” број 3 од 3. VII 1941. на страни 4, који је овде фотографисан, разабиремо да су се у каноничкој курији на Каптолу бр. 4 састајали први организатори усташе у земљи, и то: Марко Храниловић, Матија Солдин, Мијо Бабић и Звонко Поспишил. Чланак је донесен под насловом “Први усташки рој”.

У тој каноничкој курији организоване су прве усташе, који су сви радом још за време бивше Југославије не само деловали као организатори “усташког покрета” у земљи него су и као терористи деловали на подручју наше земље.

У чланку налазимо ово признање:
“Тихо и неприметно, с највећим опрезом, споменута су четворица радила и припремала се за ту тешку борбу. Исотријске “катакомбе” у згради на Каптолу број 4 биле су сведоци касних ноћних састанака хрпице људи, првих дјелатних усташа који су након дневног посла у радионицама потајно дошли тамо, да се договоре и да припреме све за ту борбу, о којој у Хрватској готово нитко није знао ништа, а која је тако брзо имала започети.”

Усташе су у знак захвалности на тој курији подигли спомен-плочу, која је стајала све до ослобођења.

У фрањевачком самостану у Чунтићу стварале су усташе своје злочиначке планове

“Хрватски народ” од 26. VIII 1941. у броју 193 објављује чланак у којему се говори о томе како су се усташе пре рата скривале и сакупљале у фрањевачком самостану у Чунтићу. У том чланку указују се као нарочито интересантни ови пасуси:
“Фрањевци који су опет преузели самостан и цркву много су деловали у овом крају, особито у духу усташког покрета, а имали су много утицаја и на православни живаљ. Црква се данас налази у врло лошем стању, али државна власт дат ће сва средства да се потпуно обнови јер не траже то само културне и верске потребе овог краја, већ су то Фрањевци и те како заслужили, напосле јер су управо они, а особито њихов садашњи гвардијан, пречасни о. Херман и брат о. Бенко припадали усташком покрету, као најактивнији и горљиви чланови…

… Потом смо посетили логор православаца и њихових жена, који је смештен у бившој творници штапова”.

Међутим, 10. априла 1041. видело се да је као резултат деловања фрањеваца и чунтићког самостана, управо у околини тог самостана, било највише прогона и убијања Срба. Види се да је управо село Чунтић дало врло велик број усташких кољача, као резултат “ширења усташке идеје изван цркве по овдашњим селима”, које су вршили фрањевци Частимир Херман и о. Бенко. Уосталом, сам чланак признаје да се у непосредној близини самостана већ у августу 1941. налази “логор православаца и њихових жена”. Ниједан православац из тог логора није изашао жив. И то је “успех” деловања заклетих усташа који су се налазили у фрањевачком самостану у Чунтићу…

Самостан у Широком Бријегу био је легло усташтва и пре рата

Случај фрањевачког самостана у Чунтичу није усамљен. Има и других фрањевачких самостана који су били организациони центри и одгајалишта усташких злочинаца. Важно место међу њима заузима фрањевачки самостан у Широком Бријегу, заједно са својом фрањевачком гимназијом…
Из каснијег развитка догађаја знамо да је фрањевачки самостан у Широком Бријегу у време усташа одиграо срамотну улогу у Херцеговини, а фрањевачка гимназија у Широком Бријегу тровала је нашу младеж усташким отровом. Фрањевац-усташа др Радослав Главаш постао је у време окупације један од најистакнутијих свећеника-усташа.

Свећеник Микан – усташки организатор на Кордуну

Још је у живом сећању улога коју је одигирао један од првих зачетника усташке организације жупник и зачасни каноник у Огулину Иван Микан. Ево шта о њему говори усташка штампа:

“Нова Хрватска” у броју 128 од 1. VI 1943. на страни 6 доноси чланак под насловом “Смрт челичног Хрвата, зачастног каноника Ивана Микана” у којем се каже:

“… Ниједна политичка делатност није се на Кордуну повела без Микановог знања… Чим је дошао у Огулин наставља Микан свој национално-политички рад у усташком духу. Држи састанке, већања и договоре, те заприсиже усташе. Са др Ловром Сушићем, министром постројником, и Јурицом Марковићем, великим жупаном, приправља духове на успостави независности Хрватске… Безусловни националиста, он је Поглавникову Хрватску дочекао заносно и поносно…”

Жупни двор у Дрнишу у току 14 година пре доласка Павелића – усташки стан
Из документа Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача број 12796 узимамо молбу коју је фра др Берковић, жупник у Дрнишу, послао 10. XI 1941. “Министарству сељачког господарства” бивше НДХ, у којој стоји:
“… За пуних 14 година мог жупниковања у Дрнишу мој жупни стан био је у правом смислу усташки стан. То је било стециште за све Усташе, не само из овог краја, него и за све оне који би долазили да организирају усташки покрет. Ту су долазили и одатле су се ширили усташки леци. Пре преврата и устанка био сам председник Хрватског Усташког стана у Дрнишу”.

Наставиће се …

Извор: ЕКСПРЕС

Везане вијести:

Како је Степинац подржао усташку НДХ (II)