Необично, али и веома импресивно, било је здање у Колорадо Спрингсу у којем је Никола Тесла обављао важне експерименте.
У овој својој новој лабораторији, то је била велика барака од око девет стотина квадрата, Тесла је, као главни „апарат“ поставио трансформатор са примаром пречника 15 метара.
У средини кровне конструкције био је отвор кроз који је била подигнута висока антена, на чијем завршетку је била метална кугла.
Теслин увеличавајући преносник за струју
Какве је експерименте изводио? У лабораторији је направио велику радио-станицу од 200 киловата и остварио бежичну телеграфију на даљини изнад хиљаду километара.
Успешно је испробао и пренос већих количина електричне енергије без жица.
Производио је високе напоне до 20 милиона волти и конструисао специјалан апарат, такозвани увеличавајући преносник, помоћу кога је „емитовао“ струјне лукове изузетно високог напона дуге и по седам и по метара.
Атракције ради, показивао да је како светли лампа и да може да ставља моторе у погон, такође бежичним путем, на даљину 25-30 километара…
Аутомат има све главне карактеристике живих бића
Према Теслином објашњењу у том научно-филозофском тескту, „такав аутомат требало је да има покретну снагу, органе за кретање, органе за управљање и један или више органа за осећање, који би исто тако били прилагођени да буду осетљиви на спољне надражаје.
Замишљао сам да се таква машина понаша као живо биће, пошто би имала све главне карактеристике живих бића…“
Научне чињенице и филозофски поглед
По повратку у Њујорк, из Колорадо Спрингса, Тесла је могао на миру да, уз помоћ свог дневника, анализира све до тада постигнуте резултате.
Потврду и подстицај могао је наћи и код других људи. Један од њих био је Р. А. Џонсон, који му је сугерисао да за часопис „Тхе Центурџ Магазине“, у којем је био уредник, напише чланак о најновијим својим научним резултатима.
Иако је чланак који је наручен требало само да представља научни приказ његовог рада, Тесла је томе приступио знатно шире – научне чињенице сместио је оквир свог филозофског система и погледа на свет науке у будућности:
„Са овим искуствима зачела се код мене идеја да конструишем аутомат који би ме механички представљао и реаговао као што сам чиним, само знатно примитивније, на спољне утицаје.“
Теслин дневник и на српском
О току истраживања која је спроводио у Колорадо Спрингсу Никола Тесла је свакодневно водио дневник.
Резултате је бележио почев од 1. јуна 1899. године и окончао их о Божићу 7. јануара 1900. године.
Рукопис овог дневника има 507 страница текста и 193 цртежа. Уз то, Тесла је снимио и описане 63 фотографије.
Дневник је писао на енглеском језику, а на српски је преведен и објављен тек 1976. године, у издању београдског „Нолита“.
Многобројне дебате и сензационалне вести
Тесла је био потпуно свестан да је пронашао и створио нешто ново и велико. Чак се у стручним круговима говорило о новој науци, за коју је предложен назив телеаутоматија. То је настајала наука о контролисању кретања и операција удаљених аутомата.
У дубини душе, међутим, изгледало је као да је слутио да га не разумеју:
„Мада сам до овог изума дошао већ пре више година, он је постао познат широј јавности тек много доцније, пошто сам га усавршио. Разуме се, изазвао је многе дискусије и сензационалне извештаје.
Али, већи део те јавности није схватио прави значај те нове техничке гране, нити је уочио велику снагу принципа који јој лежи у основи.
Колико могу да судим по многобројним коментарима који су се тада појавили, мислим да се сматрало да су закључци до којих сам дошао неостварљиви.“
Уздигао Српство
„Читали смо онај твој чланак о Змају преведен у ‘Србобрану’, а Бог ти дао да си га онако лијепо и елегантно написао! Ово више вриједи за Српство него пуно великијех дјела.
За ово неколико година откако га ти прослави, поскочило је Српство у целини пред странијем народима, а и Хрвати морају увлачити роге у се. Свакако не смију ти рећи више да си Хрват, него свуда веле, наш дични, наш велики земљак…“, писала је сестра Марица брату о одјеку на који је наишао његов чланак.
Најамбициозније Теслино дело
Време је, међутим, дало за право Николи Тесли. Показало се, будући да се његове идеје записане у заоставштини и данас истражују, да је својим научним погледима и проналасцима био скоро читав век испред свога времена.
Упркос свему, па и неразумевању и неповерењу, Тесла је пун елана и још већих планова.
Своју Светску радио-станицу замислио је у освит 20. века. Она је током две године, до 1902, подигнута на Лонг Ајленду, у то доба недалеко од Њујорка. Било је то једно од најамбициознијих Теслиних дела.
Морган улаже 150.000 долара
У финансирање подухвата са изградњом Светске радио-станице укључио се и Џон Пирпонт Морган, исти онај који је већ учествовао у експлоатацији Теслиних проналазака из области полифазних струја на Нијагари.
Тај индустријалац уложио је на почетку у изградњу Светске радио-станице 150.000 долара.
Тако је на Лонг Ајленду већ за кратко време никла велика лабораторија од око 900 квадрата, која је изнад зграде имала торањ висок 50 метара, чија је бакарна купола била пречника 30 метара.
Читаву ову велелепну грађевину пројектовао је, према Теслиним замислима и потребама, његов пријатељ, чувени архитекта Станфорд Вајт. Убрзо је лабораторија била опремљена неопходним уређајима које је Тесла специјално наручио.
(Наставља се)
Аутор: Будимир Поточан
Извор: Вести онлине
Везане вијести:
Тесла каквог не знамо (1): Посвећен својим визијама
Тесла каквог не знамо (2): У „обећаној земљи“ Америци
Тесла каквог не знамо (3): Судбоносно познанство
Тесла каквог не знамо (4): На изложби у Паризу
Тесла каквог не знамо (5): „Рат струја“ против Тесле
Тесла каквог не знамо (6): Молбе и захтеви од родбине
Тесла каквог не знамо (7): Мајка дочекала јединца
Тесла каквог не знамо (8): Мотор за Нијагарине водопаде
Тесла каквог не знамо (9): Људима застајао дах
Тесла каквог не знамо (10): Глас му се једва чује
Тесла каквог не знамо (11): Највећи догађај у историји технике
Тесла каквог не знамо (12): Лабораторија нестала у пожару
Тесла каквог не знамо (13): У невољи притекли пријатељи
Тесла каквог не знамо (14): Први из класе робота
Тесла каквог не знамо (15): Грандиозни експерименти
Тесла каквог не знамо (17): Геније најавио и мобилни
Тесла каквог не знамо (18): Прометеј 20. века