Нека бију и прете – не дам дедовину!

Наташа Марковић остала је сама у Брежанику. Након што јој је спаљена породична кућа „уселила“ се у шталу и 16 година одбија да прода имање криминалцима из клана Кељменди и придошлицама са сјевера Албаније

Приредио: Неђељко ЗЕЈАК

Шеснаест година Наташа Марковић из села Брежаник, код Пећи, трпи повремене батине и сталне увреде и пријетње које јој упућују албанске придошлица из села Лође и Албанци досељени са сјевера Албаније.

Наташа је једина Српкиња у том селу – сама, без иједног сабрата или човјека који разумије или хоће да разумије српску ријеч.

Ова средњовјечна жена, чији су преци дошли из Црне Горе, трпи „све зулуме овог света“ и објашњава да све док она самује у Брежанику српство неће нестати, нити ће српске бразде њених родитеља и стричева заоравати било чије туђе рало.

Пријете јој да ће бити рашчеречена, силована, заклана…Наташа је истрајавала сама бранећи кућни праг, заправо шталу у коју се послије паљења родитељске куће 1999. године „уселила“.

„Пред нашим људима, које виђам једном у неколико месеци, смем да причам слободно и да кажем да сам бившим командантима ОВК-а и познатој браћи Кељменди рекла да им ни по цену живота нећу продати очевину“, каже Наташа Срни.

Те бивше вође терористичке ОВК-а сада су функционери у Пећи и у Приштини.

„Не дају ми да спустим главу на јастук, непрестано долазе, прете и уцењују, али ме не могу сломити, нити ми могу отети ово што су ми родитељи оставили“, наводи Наташа.

Она истиче да су у Брежанику живјели „Срби – Црногорци“, те да је ту више од 200 хектара њива.

Наташа не може све то да чува и успијева да штити само 15 хектара, али напомиње да земља не може да пређе у руке Албанаца јер никада није била њихова.

Присјећа се да је пред њеним и очима њене сестре, која је преминула прије три године, горило село док су бивше комшије из села Лође славили „побједу“, а италијански војници само посматрали, говорећи јој: „Останите мирни“.

Није им сметало што горе куће грађене прије стотинак и више година као и троспратна здања у којима је ватра гутала имовину.

Ни косовска ни међународна полиција до дана данашњег за њу нису прстом мрднули.

„Уместо да јуре криминалце и људске изроде они свакодневно долазе и као по нечијем налогу мени прете. Недавно сам морала да идем на суд да доказујем да је ово моја земља“ – објашњава Наташа Марковић.

Један Албанац из Лођа је на основу фалсификованих посједовних листова покушао да јој отме земљу, али је доказала да је то њена дједовина. Након тога фалсификатор је сачекао и каменовао сакривен у шикари и нанио јој озбиљне повреде.

„Уместо да одговара, јавни тужилац је мене оптужио да су тог Албанаца напали моји пси – једини верни пријатељи“, прича Наташа.

Страхује да ће је браћа Кељменди прогнати или јој доћи главе. Пријете да ће имање Марковића бити њихово.

Наташу Марковић посјетио је Далибор Јевтић, министар за заједнице и повратак у влади самопроглашног Косова и обећао помоћ.

Овој стаменој „Српкињи-Црногорки“ на темељима спаљене очинске куће саграђена је нова површине 45 метара квадратних.

„Жао ми је што се мојој сестри није остварио сан да поново заспи на очевом кревету који смо успели да извучемо из дома који је пред нашим очима изгорео до темеља“, прича Наташа.

Извор:

Везане вијести:

Са Рогозне Срби одлазе а исламизирају се дојучерашња српска села

Арбанаси гоне Србе са њихових стариначких баштина на Косову 1890. године

Паралово – страх, батине и понижење