Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Много тога jе „испливало“ 1967. године, када jе Ватикан учинио уступак Јосипу Брозу, дозволивши да свештеник Крунослав Драгановић, коjи jе био креатор Закона о покрштавању Срба у Независноj држави Хрватскоj, буде враћен у Југославиjу, наводи вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић.
Хрватска никада ниjе риjешила проблем опљачканог злата и других драгоцjености коjе су усташе у НДХ одузеле од Срба и Јевреjа – упозорава вршилац дужности директора Музеjа жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић.
„Познато jе да су Србима приjе довођења у сабирне логоре дозвољавали да понесу ствари до 50 килограма тежине, да су их на улазу у логор претресали и одузимали све оно што су жељели, а на поjединим стратиштима од страдалника су чупани и делови протеза од злата“, напомиње Ђурић за Срну и указуjе да о томе нема писаних трагова.
Дио опљачканог блага у маjу 1945. године био jе сакривен на загребачком Каптолу са дозволом надбискупа загребачког Алоjзиjа Степинца. „То богатство jе пронађено, али ниjе никада истражено од кога jе одузето – а о враћању да и не говоримо“, истиче Ђурић.
„Недавно jе у Хрватском државном архиву отворен посебан фонд са архивском грађом коjа jе била недоступна jавности. Између осталог, ради се и о записницима о одузимању имовине свештеницима, парохиjама и манастирима Српске православне цркве“, наводи Ђурић.
Он напомиње да нема архивске грађе у Загребу и Београду – у фондовима некадашњег Савезног секретариjата унутрашњих послова и оцjењуjе да су се судбином опљачканог блага Срба и Јевреjа више бавили припадници британске и америчке обавjештаjне службе те да су дио своjих сазнања – публиковали.
„Познато jе да jе на саjту америчког Стеjт департмента било довољно архивске грађе, али jе она пре неколико година изненада нестала. Са тог саjта могуће jе било прочитати да jе Стеjт департмент имао посебан проjекат истраживања о усташама – „Department of State, Historical Policy Research Projest No. 61, United States Policy Toward the Ustasi“, наводи Ђурић.
Он напомиње да jе усташко вођство у НДХ патило од правне процедуре, те jе лако доказати да су у многим случаjевима сачињени посебни записници о одузетоj имовини.
Ђурић наглашава да су се jугословенски обавjештаjци понашали као да их ниjе интересовала велика група усташких главара коjи су нашли заштиту под окриљем Римокатоличке цркве и подсjећа да им jе управо црква, наjвише заслугом свештеника Крунослава Драгановића, помогла да отпутуjу у Јужну Америку.
„Много тога jе испливало 1967. године када jе Ватикан учинио уступак Јосипу Брозу, дозволивши да Драгановић, коjи jе био креатор Закона о покрштавању Срба у НДХ, буде враћен у Југославиjу“, наводи Ђурић.
Архива о саслушању Драгановића jош увиjек ниjе доступна у цjелини, обjављен jе само малио дио. Ускоро ће Издавачка кућа „Катна мунди“ обjавити књигу са Драгановићевим личним биљешкама, за коjу jе предговор и коментаре писао Вељко Ђурић.
„Постоjи довољно доказа да се може говорити о континуитету хрватске политике коjу су започели усташе у НДХ, а наставили комунисти“, оцjењуjе Ђурић за Срну.
Ђурић наводи да jе комунистичко руководство Хрватске имало довољно информациjа о богатству коjе jе посjедовала НДХ, а коjе jе одузето од Срба и Јевреjа.
Он закључуjе да jе „политика братства – jединства“ сприjечила истину коjа би довела у питање партизанску револуциjу, те да ниjе било политичке воље да се истраже злочини над Србима, Јевреjима и Ромима у НДХ.
Извор: РТРС
Везане виjести:
