Организација Амнести Интернешнал поново је позвала хрватске власти да истраже тврдње како високи политичар није спријечио ратне злочине које су починиле хрватске снаге током рата вођеног од 1991. – 1995. године.
Владимир Шекс, тренутно потпредсједник Сабора, који је био водећа политичка личност у регији источне Славоније 1991. године, суочен је с новим тврдњама да није реаговао како би зауставио грубе злоупотребе које су починиле снаге под његовим заповједништвом.
13. јануара, Иницијатива младих за људска права, хрватска невладина организација (НВО), поднијела је ново свједочење свједока која тврди да Владимир Шекс није испитао њену пријаву злочина којег су наводно починили његови подређени 1991. године. Ова НВО приложила је изјаве још пет свједока у вези са другим злочинима наводно почињеним у источној Славонији у то вријеме.
“Наводи против Владимира Шекса морају бити испитани. Добро је документовано да је он тијеком рата био на положају политичког заповједника, као начелник Кризног штаба у источној Славонији, и да су његови подређени починили злочине за које нису кажњени”, изјавила је Никол Дакаворт.
“Не смије му се допустити да злоупотријеби власт као утицајна политичка личност и блокира правосудни процес.”
Хрватске снаге под заповједништвом Владимира Шекса су наводно мучиле цивиле тијеком сукоба који је услиједио након распада бивше државе Југославије.
У свом извјештају, Иза зида шутње: Процесуирање ратних злочина у Хрватској, објављеном у децембру 2010. године, АИ изразио је забринутост што један број истакнутих хрватских војних и политичких лидера до данас успјешно избјегава истрагу о наводним ратним злочинима.
Након његовог објављивања, један од људи именованих у извјештају – Томислав Мерчеп – је ухапшен и Државно одвјетништво Републике Хрватске је отворило истрагу против њега.
У вези са наводном одговорношћу Владимира Шекса, извјештај организације АИ документовао је наводе у вези с потенцијалном командном одговорношћу Владимира Шекса за злочине почињене у Осијеку 1991. године. Ови наводи су засновани на јавно доступним информацијама попут судских пресуда и свједочења неколико свједока пред судом.
“Према Женевским конвенцијама, којих је Хрватска потписница, војни и цивилни заповједници могу бити казнено одговорни за дјела својих подређених ако су знали, или имали информације да су такви злочини по међународном праву почињени или постоји намјера да буду почињени.”
“Ране нанијете ратом у Хрватској још увијек су отворене. Одговорност за ратне злочине и задовољење за жртве и њихове породице без обзира на етничко поријекло, праћени искреном и поткријепљеном дебатом у јавној сфери, ће помоћи Хрватској да напредује”, рекла је Дакворт, програмски директор за Европу и централну Азију.
Позадина
Владимир Шекс заступник је у Сабору Хрватске од њене независност 1991. године као представник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ). Обављао је неколико високих функција, укључујући дужност предсједника Сабора потпредсједника Сабора и државног тужиоца.