fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША НАД СРБИМА ДОЊЕ СУВАЈЕ – КРВАВО ПРОЉЕЋЕ ДОЊЕГ ЛАПЦА, 1941.

Убијање Срба на подручју Доњег Лапца вршено је из дана у дан у прољеће 1941. године. Било је то систематско убијање Срба и бацање у јаму на Куку или у јаму Јасеновача крај Боричевца.
Свештеник над јамом; ФОТО: Јадовно 1941.

Пише: Томо Радусин

БАЦАЊЕ СРБА У ЈАМУ НА КУКУ ЈУНА 1941.

Укупно је у мају и  јуну 1941. у јаму на Куку бачено 52 жртва (сви Срби)

БАЦАЊЕ И УБИЈАЊЕ СРБА ИЗ НЕБЉУСА У БОРИЧЕВЦУ У ПРОЉЕЋЕ 1941.

датумброј Србадатумброј Срба
14. maja 1941.120.6.1941.7
јуна 1941.  421941.6

До краја јуна 1941. године у Боричевцу је убијено 56 Срба из села Небљуси.. Међу убијеним је 24 дјеце, а у јаму је бачено 18 невиних жртава.  

Извор: Historijski arhiv u Karlovcu, Zbornik 14. Kotar Donji Lapac u narodnooslobodilačkom ratu 1941-145. RO „Informato-OOUR Tiskara Zagreb“ Zagreb, Preradovićeva 21-23. Karlovac, 1985.

По подацима у Попису жртава 1941-1945. Музеја геноцида стоји да је из села Небљуси бачено у јаму код Боричевца 32 Србина. Опис уз имена и презимена убијених Срба, наведен је овим ријечима:

„Ubijen od ustaša 1941. bačen u jamu, jama kod sela Boričevac“ = 32 жртве

Извор: Попис жртава рата 1941-1945. Музеј геноцида Београд.

У бројним обиљежавањима Дана устанка у Србу 27. јула веома често је наведен Боричевац, као примјер и мјесто српске одмазде над домаћим Хрватима. Нико никад није споменуо да су Срби биле жртве у том мјесту и то одмах у почетку рата. Свакако то није и не може бити оправдање за каснија дешавања и злочине над Хрватима. Због тога је и наведен прилог о страдању Срба.

Богуновић Николу, свештеника из Дољана усташе су ухапсиле 19. јуна 1941. и 3. јула 1941. године. Послије вишедневног мучења бацили су га у јаму Јасиковачу код Боричевца. Његов таст, парох Пајо Обрадовић склонио је супругу и ћерку која је била трудна, а уз њу и два сина. Ђорђе је имао седам година а Пајо једанаест година. Склонио их је код старог пријатеља Дује Павичића из Боричевца. Дујини синови, иначе усташе, одали су их другим усташама, који су их одмах ухватили и бацили у јаму у Бубњу.

Стари парох Пајо Обрадовић је ухапшен заједно са сином и погубљен је у Јадовном.

Извор: Шкорић М. Дане. (2014). Доњолапачка читанка. Београд, 2014.

Дешавања око Боричевца су увертира за масовни покољ, којег су хрватске усташе извршиле 1. јула 1941. у селу Доња Суваја, код Доњег Лапца. Рано зором, хрватске усташе су опколиле село. Након, што су блокирале све излазе, наступило је масовно убијање. Редом, од нејаке дјеце до древних стараца. Није било ни трунка милости ни за било кога. Убијено је 245 невиних Срба у 26 презимена.

Највише је су страдале жртве, презимена Кеча, од којих је убијено 73 члана, међу којим је убијено 41 дјете. Од свих убијених 245 Срба, убијено је 119 дјеце, 76 жена и 50 мушкараца. Попис свих убијених лица, по презименима је наведен у доњем прегледу.   

Извор: Historijski arhiv u Karlovcu, Zbornik 14. Kotar Donji Lapac u narodnooslobodilačkom ratu 1941-145. RO „Informato-OOUR Tiskara Zagreb“ Zagreb, Preradovićeva 21-23. Karlovac, 1985.

Овај злочин је описан и на страницама Музеја жртава геноцида, али по обичају са бројним грешкама. У истом тексту стоји да списак није потпун, иако је исти направљен далеке 1964. године и од тада, колико ми је познато, није било измјена. У попису жртава, грешке у презименима, су веома честе. Па тако стоји Аловања умјесто Алавања, Даковић умјесто Ђаковић, Дехић умјесто Декић, Коча на 6 мјеста а треба Кеча, Малкаша умјесто Малбаша. У цјелом тексту назив Суваја стоји назив са малим словом, па пише Доња суваја.

Међу жртвама геноцида, у свим пописима, наводе се имена и презимена погинулих бораца, којима овдје није мјесто. Ако ништа друго, онда ради прављења анализа и успоредби међусобних података, којих иначе нема.

Успоредбом података који стоје у Зборнику, Хисторијског архива у Карловцу са подацима наведеним у Попису жртава рата 1941-1945. Музеја геноцида утврђене су битне разлике. Првенствено у броју жртава које су убиле хрватске усташе. У Музеју геноцида је наведено, да је у Доњој Суваји укупно убијено 241 лице, значи четири мање. Наведено је, да је од усташке руке убијено 149 жртава умјесто, значи 96 мање. Опис тих злочина је описан ријечима:

  •  „ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Donja Suvaja“ ……58 žrtava,
  • „ubijena od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Donja Suvaja“ …..83 žrtva,
  • „zaklan od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Donja Suvaja “ ……   1 žrtva,
  • „zaklana od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Donja Suvaja“ ……1 žrtva,  
  •  „spaljen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Donja Suvaja“ ……… 3 žrtve,
  • „ubijen od ustaša 1941. u direktnom teroru, Donja Suvaja“ …………..3 žrtve,

Значи, број жртава, које су убиле хрватске усташе, је смањен за 96 случајева. За остале убијене, њих 91 лице, наведен је сличан опис али се не наводе усташе као непосредни извршитељи.

  • „ubijen 1941. kod kuće, Donja suvaja“ ……………34
  • „ubijena 1941. kod kuće, Donja suvaja“ …………..46
  • „ubijena 1941. u masovnom pokolju, Suvaja“ …….1
  • „ubijena 1941. u direktnom teroru, Suvaja“ ………..7
  • „ubijen 1941. u direktnom teroru, Donja suvaja“ …3
  • „poginula 1941. prilikom borbi“ ………………………..1

                                      Свега је убијена 91 жртва. 

Овакав опис убијених жртава, као што је: „убијен код куће“ „убијен у директном терору“ или „убијен у масовном покољу“ је веома чест у Попису жртава 1941-1945. Музеја геноцида. У највећем броју случајева иза оваквих уопштених описа у којима нема извршиоца злочина, као извршиоци налазе се хрватске усташе. За размишљање је, због чега се подаци за догађај који се догодио истог дана, у истом мјесту и у исто вријеме, не подударају. Закључак је само један.

Усташко убијање недужних становника на подручју Лике је настављено даље, нарочито на подручју Доњег Лапца и Коренице. Иницијативу за убијање подстицали су: Велики жупан у Бихаћу Кватерник, те повјереници усташких станова, Наглић у Србу и Шикић у Отрићу.

Организација усташког дјеловања била је под покровитељством усташког редарства жупе Гацке и Лике из Госпића, на челу са натпоручником Максом Лубурићем. Одлуку о акцијама чишћења донијели су највиши органи усташке државе. Као разлог за нападе наведено је да су се појавили четници у Србу, и да је то повод за чистку. У опису Ђоке Јованића, тадашњих догађаја стоји да се народ налазио већином у бјегству и шумама. У прилогу описа текста Ђоке Јованића пише:

„Ухапшени су Пејо Здунић, Ђоко Јованић, Бранко Десница, Душан и Војислав Милеуснић, Милојко Мајсторовић, предсједник доњолапачке опћине. Усташе су их пребацили у Госпић и ликвидирале у Јадовну. Војислав Милеуснић је побјегао од јаме за стрељање , а Душан у току спровођења. Пеју Здунића су пустили на интервенцију утицајних Хрвата – комуниста, Ђоку Јованића и Бранка Десницу, ни старе ни нове власти нису познавале као комунисте, па су их као избјеглице из Војводине пустили на слободу“.

Извор:  Зборник 14. Котар Доњи Лапац.

Замисли: „избјеглице из Војводине“.

Усташке снаге из Доњег Лапца и Кулен Вакуфа напале су Дољанско село Бубањ и све живо побили а село запалили. Тако је већ 3. јула 1941. извршен покољ у селима: Добросело, Осредци и Дољани. У Доброселу су усташе убиле 12 дјеце, 14 жена и 3 мушкарца, укупно 29 жртава. Убијање је вршено на најсвирепији начин, тако да је 17 жртава заклано.

У Осредцима усташе су убиле шест лица, једно дјете, двије жене и три мушкарца.

Највећи злочин, тог 3. јула 1941. године хрватске усташе су починиле у селу Дољани, гдје су убили 22 дјете, 35 жена и 6 мушкараца, укупно 63 лице.   

У попису Жртава рата 1941-1945. Музеја геноцида наведено је 53 жртве покоља у селу Дољани. Дакле наведено је десет особа мање.

Попис у Музеју геноцида је наведен:

„Srbin, ubijen od ustaša 1941. u masovnom pokolju, Doljani“, 10+17 = 27 убијених лица,

„Srpkinja, ubijena od ustaša 1941. u direktnom teroru, Doljani“ 5 + 16 = 21 žrtva (jedna žrtva je Hrvatica),

„Srpkinja, spaljena od ustaša 1941. kod kuće, Doljani“ jedna žrtva.

Srbin, ubijen od ustaša 1941. kod kuće, Doljani 1 + 3 = 4 žrtve.

Укупно, по подацима Музеја 27+21+1+4= 53 невине жртве, значи десет мање.

 У селу Бротња, усташе су убиле десет Срба, и то три Србина у јуну мјесецу 1941. а 1. јула седам Срба.

Услиједила је реакција те је крајем јула 1941. убијено 16 Хрвата презимена Ивезић. Међу њима је било двоје дјеце. За број убијених Хрвата спомињало се да је он далеко већи, међутим нисам нашао податак за то.

Те 1941. на подручју Лике и Крбаве убијено је 6.507 жртава, што чини 59% од укупно убијених за четири године ратовања, који износи 10.922 невиних жртава. Број убијених Срба за четири године ратовања износи 10.264 односно 95%.  а хрватске усташе су убиле 8.733 невине жртве, односно 78%.

Иако је наглашаван снажан отпор усташком оргијању у Лици, тај отпор је био скоро симболичан. За четири године ратовања у Лици је погинуо 201 борац, односно тек 4% од укупно броја погинулих бораца. Током рата, број погинулих бораца је растао, док је број погинулих невиних жртава опадао из године у годину.

 ПОПИС УБИЈЕНИХ СРБА СЕЛА НЕБЉУСИ У БОРИЧЕВЦУ ЈУНА 1941.

Бањанин Б. Драгиња, 1933, дијете, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин С. Ђуја, 1880, сељанка, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Д. Ђуро, 1941, дијете, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин И. Ђуро, 1932, дијете, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Н. Јања, 1896, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Б.Кока, 1922, сел. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Д. Мира, 1941, дијете, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу 1941.

Бањанин Дане Нада, 1939, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу 20. 6. 1941.

Бањанин Илије Никола, 1935, дијете, Србин. Бациле га усташе у јаму у Боричевцу 1941.

Бањанин Боже Петар, 1871, сел. Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Боже Раде, 1927, дијете, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Илије Сока, 1932, дијете, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Дане Стана, 1884, сељ. Српкиња. Бациле је усташе у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Бањанин Илије Стево, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу 20. 6. 1941.

Богуновић Паје Дара, 1905′, домаћица, Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу јуна 1941.

Богуновић Н. Ђорђе, 1933, дијете, Србин. Убиле усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 941.

Богуновић Н. Пајо, 1930, ђак, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Богуновић Н. некрштено дијете, 1941, Српкиња. Убиле усташе и бациле у јаму Боричев. јуна 41.

Бубало Р. Боја, 1918, сељ. Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу јуна 1941.

Бубало Јована Дане, 1880, сељак, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу 14. 5. 1941.

Бубало Л. Милка, 1920, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић Ђ. Душан, 1936, дијете, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Дотлић М. Душан, 1932, дијете, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Дотлић Боже Евица, 1907, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић Д. Евица, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић П. Јелка, 1907, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Дотлић М. Лата, 1Ł78, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Дотлић Ђ. Мара, 1941, дијете, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић Д. Марица, 1940, дијете, Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу 20. 6. 1941.

Дотлић С. Марица, 1928, ђак, Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић Ђ. Милан, 1933, дијете, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић С. Милан, 1934, дијете, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу 20. 6. 1941.

Дотлић Д. Милка, 1928, дијете, Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Дотлић И. Милка, 1921, сељ. Српкиња. Бациле је усташе у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Дотлић С. Мишо, 1933, дијете, Србин. Убиле га усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Дотлић С. Смиља, 1936, дијете, Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Љубовић Б. Дева, 1881, сељ. Српкиња. Убиле усташе и бациле у јаму на Боричевцу јуна 1941.

Љубовић М. Јека, 1912, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Љубовић Л. Миле, .1881, пенз. Србин. Убиле усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Љубовић Д. Војин, 1878, сељак, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу и бацили у јаму 1941.

Маричић С. Сока, 1892, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Матић С. Анђелка, 1936, дијете, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Матић М. Драгиња, 1919, сељ. Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу јуна 1941.

Матић Л. Јока, 1876, сел. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Матић С. Јован, 1938, дијете, Србин. Бациле га усташе у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Матић Р. Марија, 1882, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Матић С. Смиља, 1908, сељ. Српкиња. Убиле је усташе и бациле у јаму у Боричевцу јуна 1941.

Матић М. Стана, 1903, сељ. Српкиња. Убиле је усташе у Боричевцу јуна 1941.

Матић М. Стево, 1881, сељак, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу 20. 6. 1941.

Обрадовић П. Дара, 1903, домаћица, Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу 1941.

Поповић Д. Дане, 1936, дијете, Србин. Бациле га усташе у јаму у Боричевцу 1941.

Поповић В. Дука, 1879, сељ. Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу 20. 6. 1941.

Поповић А. Јока, 1904, сељ. Српкиња. Бациле је усташе у јаму у Боричевцу 20. 6. 1941.

Поповић Д. Петар, 1915, полицајац, Србин. Убиле га усташе у Боричевцу јуна 1941.

Поповић А. Стеван, 1885, сељак, Србин. Бациле га усташе у јаму у Боричевцу 20. 6. 1941

Војновић С. Јован, 1899. обућар, Србин, убиле га усташе у Боричевцу јуна 1941.

Извор: Historijski arhiv u Karlovcu, Zbornik 14. Kotar Donji Lapac u narodnooslobodilačkom ratu 1941-145. RO „Informato-OOUR Tiskara Zagreb“ Zagreb, Preradovićeva 21-23. Karlovac, 1985.

У Новом Саду, 27. јуна 2024.                                                   

Аутор: Томо Радусин

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: