Сећање на трагични новосадски април

Oд 13. априла, наредних неколико дана страдало je 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су у одмазди, једном осветничком нападу.

Бивши службеник Богдан Шикопарија успео је да се спасе смрти током стрељања групе људи у Новом Саду у Другом светском рату, када се рањен извукао из плићака Дунава и сакрио у оближњој шуми. По ослобођењу је био саслушан пред анкетном комисијом при Комисији за утврђивање злочина окупатора и њихових сарадника у Војводини, а документ о томе чува Историјски архив Новог Сада.

Шикопарија је испричао да су га у његовој кући у Новом Саду (13. априла 1944, како је руком записано на документу, али верује се да је датум ипак из 1941), напали мађарски погранични војници, на пријаву неког молера Ф. да има сакривену пушку.

Претучен је и опљачкан, а онда одведен у затвор окружног суда који је већ био препун премлаћених људи. То питање „претрпаности”, како је навео, решавале су мађарске војне судске власти тако што су једанпут дневно, а некад и по два пута, одабирали по 50 затвореника из постројене групе, који су одвођени на стрељање, по одабиру истражног судије К. М.

„Тако сам и ја једног дана одабран са групом од око 50 и одведен на стрељање на обалу Дунава. Ту смо сви морали да клекнемо у воду у плићак како би лакше након стрељања могли бити гурнути одмах у Дунав који је лешеве пострељаних односио. Када смо сви тако у плићак поклецали, погранични војници су нас митерљезом стали стрељати. Ја сам само чуо јаук и запомагање, а онда сам се и ја онесвестио задобивши хитац у десну сису.

Тако сам у несвестици лежао до навечер а тада сам се освестио и видео око себе лешеве стрељаних другова како се ваљају по плићаку мртви и крвави. Моја рана срећом није била смртоносна и ја сам се кад сам се освестио придигао, отишао сам у оближњу шуму и ту сам чекао док се није смрачило, а онда сам побегао у болницу Др Узелца где ми је пружена прва помоћ”, изјавио је Шикопарија, наводи се у записнику анкетне комисије.

Његово сведочење говори о једном од бројних трагичних новосадских догађаја током окупације, од чијег почетка се ових дана навршило тачно 80 година. Немачке снаге су биле ушле у Нови Сад 12. априла, а Хортијева војска 13. априла 1941. након чега су уследили дани одмазде над цивилним неборачким становништвом, подсећа директор Историјског архива града Петар Ђурђев.

„Сматра се да је од тог 13. априла наредних неколико дана страдало 500 људи, углавном српске и јеврејске националности. Убијани су на правди бога, у одмазди, једном осветничком нападу. Војници су упадали људима у двориште, пуцали, правили метеж и онда њих оптуживали”, каже за „Политику” овај историчар.

Одвођени су на егзекуције у касарну „Војвода Бојовић”, у Футошку улицу, делове града у којима су живели Срби – Подбару, Салајку, као и на периферију, у Рајину шуму која одваја Нови Сад од каћког атара, а ту се иначе пре тога, напомиње Ђурђев, ишло на Ђурђевдански уранак.

Одборник Бојан Радојевић (ДСС) каже да је 13. април после рације, можда најцрњи дан у историји Новог Сада и наводи да његова странка покреће иницијативу да се овај датум достојно обележава.

„Дан се уопште досада не обележава и ми сматрамо да је то срамота за Нови Сад, јер после рације, 13. април је можда најцрњи дан у историји Новог Сада. Сматра се да је на тај дан, и следећа два дана, пострадало око 500 жртава, претежно Срба и Јевреја”, казао је овај одборник уочи прошле седнице градске скупштине која је одржана 13. априла.

Поводом 80 година од почетка окупације, Историјски архив града приредио је изложбу „Нови Сад у априлу 1941” о неколико најважнијих догађаја које се односе на 27. март, шестоаприлско бомбардовање, дизање моста у ваздух, укључујући и догађај из оближњег Сирига, који се сматра првим масовним злочином над цивилима на простору некадашње Југославије, када је у једном сату, према наводима историчара Ђурђева, убијено 111 људи.

Извор: ПОЛИТИКА – 16. април 2021.