Стратегија очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону

У оквиру Стратегије усвојен је и предлог да се у 2019. години са најзначајнијим културним институцијама – Матицом српском из Новог Сада и Српском књижевном задругом из Београда, ради на реализацији пројекта Јединствени Српски буквар

Осма Конференција српских националних организација из земаља региона, којој су присуствовали представници из Мађарске, Румуније, Словеније, Хрватске, Републике Српске, Македоније, Албаније и Црне Горе, одржана је у Београду. На Конференцији је једногласно усвојена Стратегија очувања српског идентитета и националног јединства српског народа у региону, а разговарано је и о положају српског народа у домицилним државама.

У раду Конференције учествовали су сви чланови Конференције коју чине Савез Срба из Румуније, Удружење Срба из Хрватске, Национални савет Срба у Македонији, Удружење српског народа „Морача-Розафа“ из Албаније, Асоцијација „Ствараоци Републике Српске“ из Републике Српске, Национални савет Срба из Словеније, Самоуправа Срба у Мађарској и Српски национални савјет Црне Горе.

Поред чланова Конференције сједици су присуствовали и представници Министарства спољњих послова Републике Србије, Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Народне скупштине.

У Стратегији је наведено да је српски идентитет у свом најдубљем коријену светосавски, што значи истински хришћански, православни, у смислу неодбијања и неодбацивања свих других и другачијих.

„Срби у региону су данас народ који се бори за опстанак у биолошком, државотворном, културолошком, привредном, социјалном и сваком другом смислу. Како је опстанак немогуће обезбиједити само одбраном оног простора и дијела народа који је тренутно обухваћен државним границама Републике Србије, неопходна је Национална стратегија којом треба осмислити и започети борбу за опстанак и напредак, дјелујући на етничким просторима који припадају Србима“, наведено је у документу, „Српско обједињавање подразумијева повезаност Срба и њихових етничких и историјских простора који нијесу у оквиру државних граница Републике Србије, што значи да народ који мисли о својој будућности, своје интересе не може бранити само ослањањем на оно што је затечено под његовим суверенитетом у једном историјском тренутку“.

У Стратегији је истакнуто да се интереси српског народа не могу бранити искључиво у границама Србије, него да се мора дјеловати шире, што је једина могућност опстанка, тим прије што као народ чинимо јединствен идентитетски, језички, културни и религијски простор.

„Србима је потребна стратегија која ће спријечити да постојеће међудржавне границе у региону истовремено постану и етничке, језичке, вјерске и културолошке. Национална стратегија подразумијева отворену свијест за српско обједињавање за јединственим идентитетом, па српска повезивања треба да користе све моделе организовања који могу да надокнаде одсуство наше државне цјеловитости. У том повезивању, без обзира на границе, битну карику чине српски језик, Српска православна црква, културна и економска повезивања“, каже се у Националној стратегији Конференције српских националних организација из земаља региона.

У тексту је наглашено да снажна матична држава, као најорганизованији облик народне суверености, може имати све организационе могућности за повезивање српског народа, што подразумијева заједништво, неопходност окупљања српског народа у јединствену цјелину ради остваривања легитимних права и потреба, те да идеју заједништва треба подупирати мирним и ненасилним начинима, али је треба заступати са највећом одлучношћу, непрестано и неодступно.

„Неопходно је афирмисати солидарност и осјећај припадности. У свим временима и на сваком мјесту сваки појединац треба да осјећа бригу за своју заједницу и бригу заједнице за њега, његов развој и сигурност. У осваривању Стратегије неопходно је варирати између већих и мањих уступака. Не треба правити уступке у питањима националног идентитета. То су питања српског језика, Српске православне цркве, српске историјске и књижевне традиције и укључености у административни и државни систем по разним критеријумима. Та питања увијек треба постављати на темељима универзалних права. Ако се нешто од тога не може обезбиједити, онда то питање треба оставити за будућа времена, али никако не одустајати од њега“, каже се у документу.

Стратегија предвиђа да на кратак рок треба постићи сагласност о заједничком дјеловању кровних организација српског народа у региону и матичне државе – Републике Србије, темељну сарадњу између политичког и НВО сектора српске оријентације, у сарадњи са институцијама Србије и Републике Српске, а у неком будућем времену и Црне Горе, треба водити рачуна о стратешким циљевима српског народа, као што је употреба српског језика и ћириличног писма, гдје руководно начело треба да гласи: Сви Срби говоре српским језиком. Доминантно писмо је ћирилица, као и обезбеђивање пуне заштите имена, имовине и достојанства Српске православне цркве.

„Вјековна права Српске православне цркве не могу бити угрожена, а односе држава и цркве неопходно је ријештити у складу са канонским устројством православља и уставним гаранцијама одвојености институција државе и вјерских заједница“, наведено је у Стратегији.

Поред наведених циљева Стратегија предвиђа и адекватно учешће и сразмјерну националну заступљености у јавним службама, органима државне власти и органима локалне самоуправе, те реализацију заједничких пројеката Конференције српских националних организација из земаља региона ради међусобног повезивања и одређивања приоритета.

У оквиру Стратегије усвојен је и предлог да се у 2019. години са најзначајнијим културним институцијама – Матицом српском из Новог Сада и Српском књижевном задругом из Београда, ради на реализацији пројекта Јединствени Српски буквар.

Извор: ИН4С