»Треба поштивати тај дан, достојанствено и без политизације се сјећати мноштва људи који су доживјели велику неправду и страдања као посљедице рата«, истиче саборски посланик италијанске националне мањине Фурио Радин.
Радин се позива на податак од око 350 хиљада људи који су отишли у егзодусу, кога је, каже користио и Тито, али напомиње да бројке нипошто нису најважније
Дан сјећања на жртве фојби и есуле обиљежава се 10. фебруара у Италији у спомен на егзодус и страдања становништва Истре, Ријеке и Далмације након Другог свјетског рата.
Доњи дом талијанског парламента изгласао га је 2004., на дан потписивања Уговора о миру између Италије и Југославије 1947.
Медији су протеклих година јављали како иредентистичке политизације прате обиљежавања дана сјећања, али и преносили одговоре талијанског предсједника Ђорђа Наполитана да су фојбе биле трагедија чије је признање предуго изостајало те да обиљежавање тих догађаја »нема ништа с историјским ревизионизмом, реваншизмом и национализмом«.
»Треба поштивати тај дан, достојанствено и без политизације се сјећати мноштва људи који су доживјели велику неправду и страдања као посљедице рата«, истиче саборски заступник талијанске националне мањине Фурио Радин.
Премда велике, бројке нису најважније
Радин се позива на податак од око 350 хиљада људи који су отишли у егзодусу, кога је, каже користио и Тито, али напомиње да бројке нипошто нису најважније.
Историчар Свеучилишта у Ријеци Дарко Дуковски располаже с податком од око 220-225 хиљада људи који су иселили с подручја Истре и Ријеке до 1971., позивајући се на новија талијанска и хрватска истраживања. Једна трећина исељеника, сматра се, били су Словенци и Хрвати који су се противили комунистичкој власти у Југославији.
Истра је проживљавала тешку историју већи дио 20. стољећа. У претходном раздобљу, од 1918. до 1943., иселиле су 53 хиљаде Хрвата, а уселило 29 хиљада Талијана. Све то компликује чињеница да се 1921. 15 хиљада Хрвата изјаснило као Талијани, а 1948. 20 хиљада Талијана као Хрвати, додаје Дуковски.
Егзодус Талијана између 1943. и 1965. чинили су двије скупине људи: есули, који су илегално избјегли и нису имали никаквих права, и оптанти, односно грађани који су по уговору задржали талијанско држављанство и сва грађанска права те отишли у Италију.
Изнимно поштујем тај дан јер су ти људи живјели овдје вјековима и оставили трага у култури, а међу њима су били и многи Хрвати. Они су доживјели велику личну трагедију, а Хрватска је њиховим одласком немјерљива осиромашена, додаје Радин.
Међу талијанским избјеглицама отишли су, примјерице, прослављена глумица Лаура Антонелли и кантаутор Сергио Ендриго, књижевник Фулвио Томиза, писац и политичар Ензо Бетиза, аутомобилистички првак Марио Андрети, боксач Нино Бенвенути и други.
Егзодуси опустјели Пулу
Узроци исељавања били су сложени: опште политичке несигурности између бивших ратних савезника и стална растућа напетост између Италије и Југославије око утврђивања граница, затим општа правна и економска несигурност након рата коју је повећала резолуција Информбироа, истиче Дуковски и прибраја им економске блокаде Југославије с истока и са запада, као и освете над Талијанима.
Највише немира уносило је ОЗНА-ино »чишћење терена« без икаква суда, иза чега се примјећивао нестанак суграђана, наводи литература, али и »неспособност, нетолерантност и бахатост« власти од којих је страдало углавном недужно становништво.
Литература Пулу у фебруару 1947. описује као град духова. Пароброд Тоскана почео је превозити избјеглице 18. јануара 1947. из Пуле за Венецију и Анкону. У фебруару Пула је била празна, затворених радњи, са спуштеним ролетама и пустих улица. У марту исте године престао је сваки рад у граду, па је савезничка управа морала прискочити с опскрбом храном.
Талијанске избјеглице, које су масовно иселиле Задар, након 54 савезничка бомбардовања 1943. и 1944. године назвале су тај град »јадранским Дресденом«.
Избјеглице су у Италији пролазиле своју другу калварију у сабирним логорима отвореног типа и поступно се годинама уклапале у друштво, а због сиромаштва државе њихов проблем је често остајао само њихов, истиче Дуковски.
Радин каже да су двије трећине његове обитељи морале отићи, иако нису имали никаквих политичких и идеолошких гријеха. Пет година су боравили по логорима док нису добили неки станчић.
Фојбе
Други облик страдања кога штити Дан сјећања усмјерен је према крашким јамама, »фојбама«, и изазива знатно више контроверзи. Документ који је приложен приједлогу закона каже да је у фојбама погубљено 17.000 људи. Истарска енциклопедија сажима податке више талијанских аутора који говоре о 4500–6000 људи, те наглашава да су хрватска и словенска историографија тек у новије вријеме почеле систематски истраживати жртве јама.
На упит Хине Министарство бранитеља је одговорило да не располаже службеним подацима о броју жртава већ само парцијалним информацијама организација цивилног друштва и проведеним истраживањима која износе различите податке о броју страдалих.
»Кроз службене разговоре заједничке сталне Комисије за провођење Уговора између Владе Републике Хрватске и Владе Талијанске Републике о уређењу ратних гробова, нисмо до сада добили такве податке, али ће то засигурно бити једна од тема будућих разговора«, каже се у одговору Министарства бранитеља.
Радин каже да је 2001. предложио да се у Хрватској обиљежи једна од фојби, која ће бити знак поштовања тих жртава. Слично као јаму Базовицу у Италији, код које се обиљежава 10. вељаче, предлагао сам да то буде Винешак фојба код Лабина. И док су талијански партизани прихватили комеморацију у својој земљи, Друштво антифашистичких бораца Истре се није сложило, па у том погледу нисмо напредовали до данас, каже Радин.
Ратне штете
Успоредо с подацима о страдалима, медији понављају изјаве о ратним штетама које су Југославија, односно њезине сљеднице, дужне избјеглицама.
Према Уговору о миру с Италијом и Осимским споразумима, договорено је да ће се оптанском имовином – дакле узима се у обзир само ова категорија људи – намирити ратна одштета Југославији, али је Југославија премашила тај износ, а да ће талијанска страна својим грађанима исплатити штету, што није учинила, објашњава Дуковски.
Дакле, Југославија се послије обвезала платити онај дио који је прешла у неколико оброка, али то је учинила, чини ми се, тек једном, а онда је престала. Земље сљеднице, дакле Словенија и Хрватска морају надокнадити тај новац. Словенци су тај новац издвојили и депонирали, али га талијанска страна није узела, а ми нисмо ништа иако смо се обавезали да хоћемо, каже Дуковски.
Према писању медија, Хрватска треба платити Италији 35 милијуна долара одштете, али Радин није желио овом приликом разговарати о том новцу.
Посебно су заинтересоване оне богатије обитељи које су имале што изгубити. Међутим сада поврат имовине и новца траже и они који нису оптанти или езули, па је Хрватска, колико знам, и њима обећала надокнаду. Неки не желе новац него поврат некретнина (Cerlenizza) које нису мале, каже Дуковски.
Интересантно је да су статус езула преузели и они који су се родили у Италији, чак и друга генерација Талијана и који с Истром немају ништа. Оснивају се поглаварства градова у егзилу у којима сједе људи чији су родитељи или дједови били езули итд. Све то добива политичку конотацију која је врло деликатна, закључује Дарко Дуковски.
Хрватска и Дан сјећања на фојбе
Талијански предсједник Ђорђо Наполитано изразио је мишљење да би Дан сјећања на фојбе требао постојати и у Хрватској и у Словенији. Радин каже да су представници Талијана из Хрватске присуствовали комеморацији тога дана у Наполитановој предсједничкој палачи Quirinaleu, али да у Хрватској за сада нема сигнала да би се тако нешто могло догодити овдје.
Уласком Хрватске и Словеније у Европску унију ове три земље су дио једне породице и отвара се могућност да заједнички обиљеже ту трагедију. Да свака страна призна своје погрешке и да не политизује жртве, каже Радин и додаје како је неодрживо да »хрватски премијери иду у Блајбург, а да се жртве фојби игнорирају«.
Не желим никоме давати савјете, али ми се чини да би таква иницијатива требала кренути од наших предсједника, истиче Радин и закључује: »То би био сјајан почетак!«
Хрватске власти за сада о томе не говоре ништа.
Аутор: Иво Лучић / Хина
Извор: Novilist.hr 08. фебруара 2015.
Везане вијести:
Далмациjа: jедна заборављена истина – Jadovno 1941.
„Друга“ истина о злочину Титових партизана над Италијанима и Србима
Конференциjа у Латини, Италиjа: „Далмациjа: jедна … – Jadovno 1941.
ЈУГОСЛАВИЈА: ИТАЛИЈАНСКА ВОЈСКА ЈЕ ПРЕКИНУЛА ПОКОЉ
Сенатор Финестра: Етничко чишћење Срба у Хрватскоj … – Jadovno 1941.
Злочини над Србима документовани у италиjанским „забрањеним“ књигама
Италиjан сенатор и четнички командант – Jadovno 1941.
Командир“ и „1943. Далмациjо, младости… – Jadovno 1941.
РТРС – Емисиjа „Некад било“ – 07. jун 2011. – О Јадовну, о страдању Срба и Италиjана…