76 година од непризнатог геноцида над Србима у НДХ: Календар злочина у Херцеговини

Хрватско насиље и злочини над Србима у априлском 1941 у појединим мјестима Херцеговине прекинути су доласком италијанског окупатора. По Римским уговорима закљученим са НДХ 18.маја 1941.

Италија је преузела обавезу да повуче своје снаге из II окупационе зоне до краја маја исте године и да сву у тој зони власт преда Хрватима. До повлачења Италијана живот за Србе у овом подручју био је сношљив. Хрватска држава није губила вријеме у припреми геноцида па је по плану, организовано кренула у његово извршење у Требињу, Мостару и Невесињу. Како је „сваки почетак тежак“ и да  крвожедне масе ипак неко треба уведе у само убијање њихових недужних комшија, у ова мјеста је упућена помоћ од злочиначке централе у Загребу.

То су биле поједине усташе емигранти и увјежбане убице из реда студената Свеучилишта у Загребу. У групи њих у Требињу  посебно се истиче Боро Ротквић, познат и по учешћу у злочинима над Србима у Славонији у априла исте године.  Неки извори говоре да је тада у Херцеговини био и лично монструозни Еуген- Дидо Кватерник, Павелићева десна рука и оперативни руководилац злочиначке машинерије НДХ. У Невесиње је упућен Фрањо Судар, усташа емигрант из Госпића, да би касније ту стигао и Јуре Францетић.

У Гацко је из Загреба, да организује прве покоље стигао усташки монструм Херман- Крешо Тогонал.  Злочине у Љубињу на челу домаћих Хрвата и муслимана, предводили су зликовци Леон- Лео Тогонал, Херманов брат, заједно са Антом Мишкулином из Славоније, усташким емигрантом. Нешто касније, у Мостар долази још један злочинац из усташког врха Иван Херенчић, родом из Бјеловара.

Херцеговина је изабрана да буде прва очишћена од Срба али ту већ 3. јуна, у околини Невесиња, Срби пружају први оружани отпор злочинцима. Три дана послије у околини Гацка почиње прави српски устанак. Усташки злочини се шире и започиње Видовдански покољ у коме већи дио Херцеговине плива у српској крви. У Источној Херцеговини се шири српски устанак кога усташе нису биле у стању да угуше. Крајем јуна на Трусини између Дабра и Невесиња, од српских устаника гине Мијо Бабић- Ђовани, заповједник свих хрватских логора.

31. мај/1. јун 1941- почетак организованог терора и истребљења Срба у Херцеговини

Мостар

У ноћи усташе хапсе др Феодора Лукача, управника Бановинске болнице, Михајла Бланића, Милана Војиновића Луку Кулаша,  служитеља среског суда и Љубу Кулаша, жељезниког чиновника.  Док се Лука спремао, злочинци су пред њим у стану силовали његову 26- годишњу ћерку, а као посљедицу га она је родила мушко дијете које је у току рата умрло.

Сви ухапшени  су  везани и ноћу доведени на лијеву обалу Неретве, код села Ортијеш. На обали Неретве нарено им је да се свуку и потом су запуцали на њих. Тијела су пала у ријеку, а др Лукач је успио да ронећи преплива на другу обалу и преживи.

Требиње

У истој ноћи, послије вечере у официрском дому у Требињу, придошле усташе из Загреба и они из самог Требиња кренули у лов на угледне Србе које су били одабрали. На улицама и на самим капијама својих домова убијено је 9 недужних људи: Васо Бабић, трговац, Милан Брковић, малтар, Душан Ногулић, угоститељ,  Влајко Паликућа, обућар, Гашо Ковачевић, војни мајстор, Илија Кукурић, трговачки помоћник, Шћепо Ђурић, месарски радник, Радован Лечић, бачвар и Владо Поповић, секретар општине.

Невесиње

Прва жртва у Невесињу је био 14- годишњи ученик гимназије Милош Нишовић. Њега је на градском тргу, пред масом грађана, окупљених по усташкој наредби , међу којима је била и дјечакова мајка, лично из пиштоља, хицима у лице,  убио натпоручник Фрањо Судар. Претходно су усташе, кивне на Милошевог оца Светозара који је успио да им умакне, несрећног дјечака везали за камион и вукли га  по макадаму  9 километара. На трг је доведен крвав у полусвјесном стању.

Извор: Слободна Херцеговина