arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Покољ Фундука, Орлића, Вукадиновића и Веиновића 17/Март – 18/Март

Село Калебовац, Кореница 17. и 18. марта 1945. године усташе су поклале и спалиле у кућама и сјеницама 40 Срба презимена: Фундук, Орлић, Вукадиновић и Веиновић. Доносимо Вам непотпун списак жртава, које не смијемо заборавити ! Извори и литература: Котар Кореница и котар Удбина у НОР-у и социјалистичкој изградњи, Група аутора, Карловац, 1979, 1058-1060. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

Видиo сaм грoзoту нajвeћу

У лoгoру Стaрa Грaдишкa билo je стрaшних призoрa. Видиo сaм тaкo дa мajкa пoтпунo зaмaзaнa oд дjeчjeг прoљeвa свoje диjeтe држи зa руку, a дoк другo тaкo унeрeђeнa дojи. Aли нajтeжe ми je билo кaдa сaм видиo дa су у Jaстрeбaрскoм смjeштeнa тoликo мaлa дjeцa дa нису мoглa joш ни хoдaти. Или су лeжaлa или су пузaлa – причa Mилoрaд Jaндрић. Извор: ПОРТАЛ НОВОСТИ ; Аутор: Давор Коњикушић НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима.

Милан Ружић

Милан Ружић: Колико је Срба требало да убију у Јасеновцу да би се сматрали убицама?

Седми учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је песник Милан Ружић. Серијал припрема Владимир Димитријевић Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

ИНСТИТУЦИОНАЛНИ И ДЕМОКРАТСКИ ОДГОВОР СРПСКЕ НА НАСИЛНО ДЈЕЛОВАЊЕ

Српска је угрожена институционално и суштински. Само слога и јединство нашег народа и свих фактора јесу одговор Српске на озбиљне изазове Република Српска има потенцијал да уз мирне, институционалне, демократске, правне и политичке одговоре одбије насилно и на превари засновано дјеловање чији је циљ отимање свих њених кључних надлежности, њене имовине и права одлучивања гарантованог Уставом и Дејтонским мировним споразумом, поручено је синоћ на народној трибини „Угрожена Српска – одлучан одговор“, коју је у Шарговцу код Бањалуке организовао Покрет „Одбрана Српске“. Предсједник Покрета Дарко Матијашевић рекао је да је циљ монтираног политичког процеса пред Судом БиХ покушај политичке елиминације предсједника Републике Српске Милорада Додика, чиме би Српска била институционално обезглављена

Гаравице – место где Срба више нема

ОТКРИВАЊЕ ЈЕДНОГ ЗАБОРАВЉЕНОГ УСТАШКОГ ЗЛОЧИНА Драган Радовић, аутор филма о масовним страдањима српског народа у бихаћком крају, каже за „Политику” да на том простору има пуно споменика, зараслих у коров, посвећених жртвама о којима људи не знају ништа Након завршетка филма, у сали је био мук. Без аплауза и устајања, многе гледаоце приковане за седишта са сузама у очима држала је прича о масовном страдању српског становништва у, после Јасеновца и Јадовна, највећем стратишту на простору Независне Државе Хрватске. Таква је била атмосфера на београдској премијери филма „Гаравице” 21. фебруара, који прати причу о злочинима од почетка до краја Другог светског рата на простору Кордуна, Бихаћке крајине, засновану на више

Бојан Вегара: Знате, ми тај рат нисмо изгубили

Јуначки смо крв проливали у том рату, у дуплом обручу и против читавог свијета. Ми смо свима донијели мир и Републику Српску, а онда су нас сви заборавили. Кад сам се ноћас вратио из Сарајева кући у Братунац, нисам боловао за родним градом. То ми је први пут да одем, а да неки терет на леђима, велик ко Бјелашница, не донесем у себи и да не болујем за том водом и тим зраком, бар, неколико дана. Зато ваљда за ових 28 година нисам ни био више од десетак пута тамо, од тога сам само четри пута отишао тамо гдје сам провео дјетињство и рат. Сва четри пута сам се умацупао

Свијеће

Хаџићи: Обиљежено 28 година година од егзодуса Срба из Сарајева

Поводом 28 година од егзодуса Срба из Сарајева, служен је парастос у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Хаџићима. Обиљежавање егзодуса наставиће се сутра у манастиру на Равној Романији и војничком гробљу „Нови Зејтинлик“. Предсједник Српске Милорад Додик рекао је да је егзодус Срба из Сарајева, иако једна од највећих и најпотреснијих трагедија која је задесила страдалнички српски народ на крају 20. вијека, био и егзодус до слободе јер су људи напуштали своја имања и вјековна огњишта да би слободно живјели у својој Републици Српској. Егзодус је и Саву Пољчића и његову породицу одвео у Братунац, гдје, каже, није био свој на своме. Није, каже по повратку у Хаџиће доживљавао непријатности,

Јован Мирић: Без коментара (четири слике из НДХ)

Не знају куд ће и шта ће са собом, без икога и без ичега, па моле Италијане да их приме: у ропство, или да их стрељају. Једно од то двоје биће за њих решење. 1. Јасеновац, логор III – Циглана. Крај новембра или почетак децембра 1941. године. Унутар жице логораши, одрпани, мршави, гладни, болесни, вашљиви, са непрестаном дизентеријом, једва се вуку по земљи. Неки носе и ланце на ногама. Већ их је много помрло и побијено. Погледују ка северу, где на неколико стотина метара пролази пруга Новска-Окучани. Наилази воз, у који упиру погледе чежње. Логор Јасеновац III – Циглана у зиму 1942. (Фото: ЈУСП Јасеновац) А на прозору једног купеа

Политика, петак 27. jул 1990.

Екипа „Политике“ спустила се у пакао Јадовна

Подсјећамо на фељтон објављен у Политици о експедицији спелеолога, новинара и фотографа из Београда, која је са сада већ покојним историчарем др Ђуром Затезалом, крајем јула 1990. посјетила подручје комплекса логора Госпић – Јаодвно – Паг. ЕКИПА „ПОЛИТИКЕ“ ПОКУШАЋЕ ДА СЕ СПУСТИ У ПАКАО ЈАДОВНА У масовним хапшењима и покољима поред усташа-емиграната и новорегрутованих учествовала jе такозвана регуларна хрватска воjска – домобрани, о чему сведочи записник о саслушању Хилмиjе Берберовића, канцелариjског поднадзорника, коjи jе као домобран учествовао у клању у чувеноj глинскоj цркви  Велебит, 25. jула 1990. „Политика jе на обронке Велебита упутила екипу новинара, сниматеља и спелеолога. О њиховим доживљаjима и открићима известићемо у наредним броjевима листа, као и

Мастиловић: Прогон Срба – врхунац вишевјековног процеса затирања

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да би се цијела историја српског народа на простору Сарајева могла сажети у реченицу да је то био вишевјековни континуитет трајања и затирања, те да оно што се десило сарајевским Србима у посљедњој деценији 20. вијека представља врхунац процеса затирања. – То је врхунац затирања и то не само физичког већ и економског, културног, духовног, историјског, да би се то на крају претворило у затирање памћења и права на памћење, које нажалост и данас траје – рекао је Мастиловић. Он је нагласио да прогон Срба представља врхунац страдања и заокруживање процеса затирања Срба у Сарајеву који су преко ноћи

РТ Балкан истражује: Хоће ли Србија усвојити резолуцију о геноциду над Србима у НДХ

Питање усвајања резолуције о геноциду над Србима у Независној држави Хрватској биће поново покренуто у српском парламенту – тако барем обећава народни посланик проф. др Бранимир Несторовић из покрета “Ми – глас из народа, проф. др Бранимир Несторовић”. Несторовић објашњава за РТ Балкан да ће ово можда бити “четврта срећа” јер три пута је српској скупштини подношен предлог резолуције о геноциду у НДХ и ниједном није прошао. “То је заиста срамотно. Последњи пут када је поднета резолуција (јануар 2022, прим.аут) за њено уврштавање у дневни ред заседања гласао је 41 посланик. А можда је то и ‘успех’ јер први пут када је поднета резолуција за њу је гласало свега 11

Бојан Вегара: ПРВИ СТРАХ И 1. МАРТ 1992.

Учинило ми се да видим поклане ђедове ујаке, о којима сам слушао приче. Мислио сам о бабиним причама о Јасеновцу и јамама по Херцеговини. Већ данима друга дјеца се не играју са нама. Срби смо и то је довољно да се нико више не дружи са нама. Друга дјеца одлазе сваки дан у шуму изнад кућа и тамо проводе дане. Бураз и ја остајемо кући. Тако нас је отац замолио. Нема ни нашег пса Беџија са којим би кратили врјеме и који је брата слушао као робот. Нестао је прије неколико дана. Прољеће је и мислили смо да је отишао у куцанију. Имао је и раније обичај да нестане на

НА БЛАГОВИЈЕСТИ ВЕЛИКИ СКУП У БЕОГРАДУ И ПОТПИСИВАЊЕ ПЕТИЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА

Покрет Срба Крајишника позвао је све патриотске организације и појединце да се 7. априла, на празник Благовијести, окупе пред Црквом Светог Марка у Београду, гдје ће бити потписивана петиција чији је циљ да Скупштина Србије усвоји резолуцију о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/, етничком чишћењу и борби против ревизије истине о српском страдању. Потпредсједник Извршног одбора Покрета Срба Крајишника Славен Стевелић изјавио је Срни да резолуција о геноциду превазилази сва страначка обиљежја и организације, а да сам скуп представља есенцију српских патриота из цијелог региона са јасном поруком да се од овог пројекта неће одступити ни милиметар. „Нећемо дозволити ниједног момента повлачење“, рекао је Стевелић и

tesla_smiljan.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану – сјећање на злочин 5. марта

Група од 30 Срба на звjерски jе начин мучена и дотучена 5. марта 1945.г. у Смиљану, родном мjесту Николе Тесле. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Обиљежjе jе порушено 1991. године. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,  преживjела родбина и приjатељи окупљали су се око

srpske-crkve-lomace.jpg

Српске цркве биле су ломаче

У Другом светском рату, у Независноj држави Хрватскоj, наjокрутниjе jе демантована стара латинска сентенца: Аrs longa, vita brevis (Уметност jе дуга, живот кратак). Живот око милион православних Срба, не само да jе био прекраћен, већ су уништени њихови историjски корени, црквено-уметнички споменици. Њиховом уништавању посвећена jе књига академика Динка Давидова „Тотални геноцид – Независна држава Хрватска 1941–1945”, коjу jе обjавио Завод за уџбенике из Београда.  Српска православна црква у Осиjеку, подигнута 1743. и срушена до темеља почетком 1942. Судбина српских цркава, истиче Динко Давидов, нераскидиво jе везана за трагичну судбину српског народа у Хрватскоj над коjим jе извршен геноцид. Давнашња хуманистичка опомена Хаjнриха Хаjнеа: „Кад почну да спаљуjу књиге, одмахиза

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.