arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Потресне поруке најближима пре стрељања у Крагујевцу: Збогом, срце, ја данас …

14. октобар 2023.

Стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима непосредно пре погубљења, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”. ENGLISH Стрељани Крагујевчани писали су последње поруке својим најближима непосредно пре погубљења, а неке од њиховим последњих речи чувају се у Музеју “21. октобар”. * Гимназијалац Љубиша имао је само 17 година када су га извели пред стрељачки вод, а родитељима је оставио поруку: “Драги тата и мама, поздрав, последњи пут. Љубиша”. Нажалост, његов отац поруку никад није прочитао, јер је и он, што Љубиша није знао, био заробљен и стрељан истог дана. * “Драга Лело, Секо и Бато, куцнуо је задњи час, опростите свом тати. Љуби

ЗА ПОКРОВ И ТРОЈИЦЕ

14. октобар 2023.

Уместо нас стотину данас сам овде само ја, као неки изабрани представник нас малобројних и читаве војске нерођених и оних бројних што силом посташе бивши пре редовног божијег позива. Пише: Цвијета Радић       Касна, сунчана, јесен и један диван дан у њој. Поље широко, шарено, стиснуто између Динаре и Голије, протегнуто у дужину као да тежи да дохвати бескрај и собом преспоји север и југ. Све боје са сликареве палете утиснуте су у гране дрвећа. Динара као да пламти под црвенилом које разбијају језичци жутих листова. Извирује само голишави Троглав да све надвиси својим голим, каменим стасом. Моја два села су са две стране поља. Једно, као птица крилом, обгрлила

vladimir_umeljic.jpg

ВЛАДИМИР УМЕЉИЋ: О ИСТОРИЈСКОЈ ИСТИНИ И „ДИМНИМ БОМБАМА“ ЧЕЛНИКА БЕОГРАДСКОГ МУЗЕЈА ЖРТАВА ГЕНОЦИДА

13. октобар 2023.

Интервју о Јасеновцу, који су (не само) највеће српске новине одбиле да објаве (октобар 2023.) Разговор са историчаром, православним филозофом и књижевником Владимиром Умељићем о његовом новом научном делу у издању издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, чија промоција се очекује на предстојећем Сајму књига у Београду (недеља, 22.10.2023. у 15.00). Питање: Ви се деценијама бавите и докторирали сте на тему мултидисциплинарног истраживања феномена геноцида. Ускоро ће бити представљено Ваше ново научно дело у два тома, први је научно-историјски на тему Србоцида, геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945.)“ а други се бави теоретским, језичко-филозофским разматрањем питања истине: „Истина у свету релативизма

Епископ Никодим: У Хрватској ништа ново – опет и опет о ћирилици

13. октобар 2023.

Као Епископ Православне Епархије далматинске Српске Православне Цркве, изражавам најдубљу резигнацију и осуду због скорашњих, рекао бих бизарних догађаја у Општини Врси код Задра, а везаних за захтјев директора локалног комуналног предузећа да се у року од 15 дана уклони ћирилични натпис са надгробног споменика једне српске породице на гробљу у Пољицима. Пише: Епископ далматински Никодим Према његовом тумачењу, у тој општини нема више од трећине житеља српске националности, што је предуслов да би се законски остварило њихово право на употребу сопственог писма, то јест ћирилице у овом случају. Искрен да будем, нисам схватио, пошто је ријеч о гробљу, да ли мисли на живе или на мртве, јер у случају

Нису свети ни споменици, спорна и ћирилица

12. октобар 2023.

И док би се све богомоље и гробља, која су свједок непролазности, морала поштовати, на нашим просторима ипак на безброј примјера, појединцима сметају чак и ствари које обичан човјек не може ни помислити да икоме могу нашкодити. Пише: Милош Васиљевић Лако је бити Србин у Републици Српској и Србији, али није у Федерациjи Босне и Херцеговине, а поготово не у Хрватској. Страшна стратиша, убијање и протјеривање наших људи су иза нас, али чини се да ни у миру оно мало српског живља што је остало на вјековним огњиштима, није спокојно. Посљедњи у реди испада и провокација, којим се дословно ругају нашем народу је и примјер у близини Задра, гдје тамошње

Епископ Сергије: Поп Пилип и повампирена мржња

12. октобар 2023.

Након што смо у молитви, миру и тишини на свјетло дана изнијели мошти свештеномученика Пилипа Карановића, мог претходника у свештенству и мог часног претка, којег су Турци, без суда и кривице, објесили у петровачком селу Пркоси далеке 1832. године, очекивали смо да ће ова вијест, објављена без жеље за сензационализмом, бити дочекана са разумијевањем и подршком. Ипак, суочили смо се са грубим нападима и говором мржње на друштвеним мрежама, гдје се, у коментарима, по већ устаљеној и добро познатој матрици српско-православно свештенство, између осталог, назива „убицама које се крију испод мантије“. Истина, опет, боли оне који би да ћутимо, да повијемо главу пред властитом прошлошћу, који би да заборавимо све

ДОКУМЕНТ ИЗ 1941. ГОДИНЕ: Католички свештеници у селу Кусоње све Србе затворили у православну цркву и запалили је

11. октобар 2023.

У прогону и убијању Срба после распарчавања Југославије (1941. године – нап. И. Б.) знатну улогу играо је, поред усташа, и велик број католичких свештеника. У многим крајевима они су били и главни инспиратори свих недела и прогона… Њихово деловање је још пре рата било такво да су у многим крајевима спремали психолошки терен за сва будућа недела. Многи жупник је, било по својој вољи било по упутству својих претпостављених, ширио мржњу на државу и све што је православно… Мржња, која је тако сејана, уродила је богатим плодом после раскомадавања Југославије… Све је то гледано и одобравано од католичког Епископата… По себи се разуме да су у првом реду страдали

Владимир Умељић

Владимир Умељић: СЕЈАЊЕ РАЗДОРА ИЗМЕЂУ ЈЕВРЕЈА И СРБА, ДВА НАРОДА-ЖРТВЕ ЗЛОЧИНА ГЕНОЦИДА

11. октобар 2023.

Александар Корб тврди да се у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима и, истовремено, циљано сеје раздор између Јевреја и Срба, покушавајући да од чувара сећања на Холокауст прибави једну врсту „правоверног легитимитета“, такорећи „carte blanche“ (бланко овлашћење), „free hand“ (слободна рука) смислу алибија за своју србофобију. При томе он, међутим, прави једну кардиналну грешку управо у односу на јеврејске жртве Холокауста. Немачки историчар Александар Корб је познат као један од најпроминентнијих и најбескрупулознијих порицатеља Србоцида хрватске државе 1941-1945. Он отворено заступа крајње ревизионистички став, да се „у хрватској држави 1941-1945. није догодио геноцид над Србима“, да је та тврдња „само једна (велико)српска националистичко-комунистичка конструкција, гајење циничног култа

Атентат у Марсељу био је увод у геноцид у НДХ

10. октобар 2023.

Многи сматрају да су убиством краља убијени народно јединство и сама Краљевина Југославија, која је после његове смрти преуређена стварањем Бановине Хрватске, а онда ударом споља 1941. срушена, подељена, а од дојучерашње браће српски народ је доживео стравичне злочине, геноцид у усташкој Независној држави Хрватској коју су водили они који су оптужени и осуђени за убиство краља Александра. Пише: Момчило Павловић, историчар Деветог октобра 1934. у пола четири по подне стигао је југословенски брод „Дубровник” са краљем Александром Карађорђевићем у марсељску луку, праћен целокупном француском средоземном флотом, у званичну посету Француској. Министар морнарице Франсоа Пјетри пошао је у сусрет југословенском ратном броду, док су луку надлетали француски хидроавиони. У адмиралском

ХОЛОКАУСТ ИЗЛАЗИ ИЗ ПОДРУМА ВАТИКАНА: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца

10. октобар 2023.

Улога папе Пија XII, са новооткривеним документима из његовог понтификата у време Другог светског рата и њихов значај за јеврејско-хришћанске односе биће централна тема Међународне конференције на римском Универзитету Грегоријана од 09. до 11. октобра. Пише: ВН Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који је упутио марта 2022. године. Говориће историчари и теолози, хришћани и Јевреји, водиће се дијалог између историје и теологије. У седам заседања у три дана изаћи ће на светлост дана и нови документи о понтификату папе Пија XII и њихов значај за откривање истине на тему „папа није знао – папа је знао“. Биће то дијалог о историјским

Уместо на школовању у Француској, отац му завршио на Јадовну

6. октобар 2023.

Да живот пише романе можда је већ помало отрцана фраза, али да је она и те како истинита потврђује и прича Слободана Ландупа из Вуковара чија породица је, као и већина српских породица, током Другог светског рата претрпела велико страдање. Пише: Славко Бубало О страдању Срба у Павелићевој НДХ потомци жртава су након рата углавном ћутали јер о томе, због политике помирења коју је прокламовала нова комунистичка власт, није било препоручљиво јавно говорити. Међутим, истина кад-тад нађе пут и начин да буде испричана, а време које је протекло човеку омогућава да о томе суди трезвено, без горчине или накупљене мржње. Слободан Ландуп данас је осамдесетогодишњи професор у пензији који своје

Пројекција филма „Споменко на вјечној стражи“ у Општини Звездара

6. октобар 2023.

Удружење Координација организује пројекцију филма под називом „Споменко на вјечној стражи“, која ће бити одржана у петак, 6.10.2023. године са почетком у 18 часова, у Градској општини Звездара, Булевар краља Александра 77. Догађај је подржан од стране Градске општине Звездара, а гости на пројекцији филма су Миле Савић, режисер филма и Зоран Благојевић, командант 4.лаке озренске бригаде и Радован Јовић Бригадир Оружаних Снага Босне и Херцеговине иначе ратни командант Споменка Гостића и . У филму ће бити приказан живот Споменка Гостића који је најмлађи одликовани борац војске Републике Српске у отаџбинском рату који је погинуо 20. марта. 1993. године у 14 години живота. Споменко је рођен 15. августа 1978. године

Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године

6. октобар 2023.

На данашњи дан отпочела је Тројна инвазија на Краљевину Србију 1915. године, која представља један од кључних момената у Првом светском рату. Након успешне одбране и великих победа Српске војске 1914. године на Церу, Дрини (Мачковом камену) и Колубари, надмоћној, пораженој и пониженој аустроугарској војсци у четвртом нападу на Србију придружују се и Немачко царство, а који дан касније и Бугарска. Три велике, надмоћне и многољудне армије нападају синхронизовано Србију која се, уз помоћ црногорских трупа, сама носи са таквим нападом. Највећу катастрофу у овом нападу представља бугарско пресецање кичме Краљевине Србије, а то је моравско-вардарска долина и веза са савезничком Грчком и луком Солуном одакле је долазило снабдевање муницијом

Љуба и Миља Каран, Црквени Бок ратне 1942. год.

Сведочење о страдању Љубе Каран из села Стрмен

5. октобар 2023.

Према сведочењу, Љуба jе у близини села Пуска силована, мучена и на краjу набиjена на колац. Маjка Миља jе такођер убиjена. Љуба (Миле) Каран jе рођена 1928. године у селу Црквени Бок, срез Костаjница, као jедино дете оца Миле, земљорадника и маjке Миље, рођене Докман, домаћице. Детињство jе провела у родном селу, где jе похађала основну школу и постепено стасавала у праву љепотицу. Почетком рата и стварањем НДХ започињу страдања њене породице. Отац Миле jе заробљен као припадник Краљеве воjске, интерниран у Немачку, где jе у заробљеништву боравио до краjа рата. У тако тешким временима, маjка и ћерка остаjу саме. Прво су натеране на прекрштавање из православне у католичку веру

НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАТВОРЕН ЗЛОГЛАСНИ БАЊИЧКИ ЛОГОР: Међу заточеницима једно време били жена Драже Михаиловића и Пашићев унук

5. октобар 2023.

На данашњи дан пре 79 година, 4. октобра 1944, последњи затвореник изашао је из злогласног бањичког логора, кроз који је током Другог светског рата прошло око 30.000 људи, а убијено више од 4.200. Пише: В. Црњански Спасојевић Сачувана полицијска евиденција помиње имена 23.697 логораша, али ова бројка није коначна јер на списковима нема целих група за које се зна да су ту биле. Исто тако ни број од око 4.200 ликвидираних, чије је име и презиме евидентирано у бањичким књигама, није коначан.У званичне бројке није урачунато ни око 3.800 људи који су одатле послати у друге логоре у Европи, где су скончали. Нису убележени ни старци који су пуштани тек

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА