arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ВЕЛИЧАЈУ СТЕПИНЦА У СРЦУ ЕУ: Скандалозна конференција у Европском парламенту о злочиначком хрватском кардиналу

15. март 2023.

Кардинал из епохе злогласне НДХ Алојзије Степинац поново ће у Европском парламенту бити приказан као светац, на конференцији коју организује хрватска посланица Жељана Зовко из редова ХДЗ. Г. ЧВОРОВИЋ – М. СТАНОЈКОВИЋ Иако до његове канонизације није дошло, а ова тема је на неко време „скинута“ са дневног реда Ватикана, 21. марта о контроверзном надбискупу, који је заслужан за присилно превођење у католичку веру и игнорисање масовних убистава Срба у логорима, биће говора у суперлативу и то у срцу ЕУ. Организаторка је нагласила да ће окупити истакнуте говорнике који ће дати осврт на живот и оставштину „блаженог Алојзија Степинца“, укључујући монсењора Јурја Батељу који ће представити своју књигу о Степинцу,

Помозимо обнову Манастира Медак у Лици

14. март 2023.

Позивамо Вас да заједничким снагама подржимо обнову Манастира Медак у Лици. Медак, код Госпића, спада у најзначајније црквене центре у Епархији горњокарловачкој. У својој бурној историји Медак је више пута остајао пуст, али је црквени живот увек имао улогу духовног охрабрења верног народа. Својевремено је у овом селу постојао владичански двор, капела Светог Георгија, Храм Покрова Пресвете Богородице, као и храм посвећен Светом Јовану. Такође, 1752. године отворена је школа у којој су се ученици спремали за свештенички чин. Данашњи Храм Усјековања главе Светог Јована Крститеља подигнут је на новој локацији 1724. године и освештан 1884. године. Манастиром је проглашен 2006. године, будући да је овај простор одувек био стециште

Бањалука добија први Календар духовних и историјских догађаја (ВИДЕО)

14. март 2023.

Бањалука би ускоро требало да добије први Календар духовних и историјских догађаја, саопштено је након састанка представника града и удружења која баштине традицију. Циљ је очување историје и идентитета. Његовање традиције и културе основни су предуслов за опстанак и очување идентитета. Народна игра и пјесма неизоставан су сегмент, али и амбасадор српске тековине. – Жеља нам је да у наредном периоду још више посветимо пажњу овој области, зато смо данас у пуном саставу да заједничким снагама дођемо до што квалитетније реализације првог календара духовних и историјских догађаја – навела је Оливера Чудић Асоцијација бањалучких културно-умјетничких друштава и ансамбла народних игара и пјесама. Заштита историје и културе задатак је сваке локалне заједнице,

Никола Милованчев, Фото : Јадовно

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

14. март 2023.

„И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.„ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

14. март 2023.

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

U_Knezevu_veceras_odrzano_predavanje_i_otvorena_izlozba_Moje_Jadovno.jpg

Западна Босна – Књига Јадовно 1.

13. март 2023.

Највећи број Срба и Јевреја који су из западне Босне транспортовани у логор Јадовно био је из Бањалуке, Кључа, Кулен Вакуфа, Горњег Вакуфа, Босанске Крупе, Босанског Новог, Бихаћа, Велике Кладуше и Врнограча. Масовна хапшења у Бањалуци су усташе извршили ноћу између 10. и 11. јула, као и сљедећег дана, по налогу стожерника Велике жупе Сана и Лука Виктора Гутића. Међу заточенима је било више православних свештеника из Бањалуке и њене околине. Ухапшен је и академски сликар Шпиро Боцарић, родом из Будве, иначе директор Етнографског музеја у Бањалуци. Њега су 6. јуна усташе смијенили с дужности и затворили, а затим пустили кући, да би га 12. јула изнова ухапсили, а 19.

Промовисани зборници „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“

10. март 2023.

Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. Удружење породица Суза представило је јавности 8. марта 2023. у галерији Жад у Београду два двојезична српско-енглеска зборника свједочанстава о страдању српског народа у Хрватској у периоду 1991–1995. године под називом „Кад чекање и неизвјесност успоре ритам живота“. У оба издања објављено је 30 прича у којима породице свједоче о својим несталим и погинулим члановима, о борби за голу егзистенцију, о свом болу, неизвјесности и дугогодишњем чекању да пронађу посмртне остатке својих

11. март 1995. – Сметале им српске дјевојчице у Сарајеву

10. март 2023.

Муслимански снајпериста са зграде „Лориса“ на Тргу Пере Косорића, данашњем Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом. Била је то њихова посљедња игра, осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо, а према записнику из болнице, Милица је довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема. Према наводима свједока, дјевојчице је убио припадник 101. бригаде тзв. Армије БиХ чији су иницијали С.П. који је привођен, али никада није процесуиран.Он се јавно хвалио да је

Matija_Beckovic.jpg

Безгробна Војска – једна непозната прича

10. март 2023.

Сведочење академика Матије Бећковића, песника, осведоченог борца за очување српског националног бића и вере Православне о једној “безгробној војсци” издатој од стране савезника и растргнутој у комунистичком терору. О знаним и незнаним јунацима који својим животима платише љубав према Богу и Роду, Краљу и Отаџбини. Извор: ПРИЈАТЕЉ БОЖИЈИ

Снег је после батинања постајао крвав

9. март 2023.

Хладан фебруарски дан. Шеснаест дана након пробоја логора „12. фебруар“. Само што је сада 2023. година. Али зидови на исти начин вриште, гуше се, боле, губе у мраку и хладноћи логора на Црвеном крсту. Прича коју причају дуга је онолико колико је трајао Други светски рат и онолико колико траје наше сећање осамдесет година касније. Овде је време стало, од уласка у двориште логора до изласка – време које проведете унутра не мери се овоземаљским аршинима. Прича ових зидова дубока је колико и рана од куршума на стрељаним телима које сам могла да видим испод зида за стрељање, а можда их нисам ни видела овоземаљским видом. Не постоје границе људског

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

7. март 2023.

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

ЦРНОГОРСКА ГОЛГОТА: Свештенике бацали у јаме!

7. март 2023.

Од 200 свештеника у Црној Гори, током и после Другог свјетског рата, побијенио је њих 182, и то најчешће на најсвирепије начине, пошто су их претходно звјерски мучили – чупали им браде, качили им овнујска звона, упрезали у коњске кочије, тјерали их да пију крв убијених четника, живе их бацали у јаме. Пише: Донко Ракочевић Прије Другог свјетског рата, у Црној Гори је било скоро 200 свештеника. Преживјело је тек 15 застрашених црквених пастира. Није преживио ни митрополит Јоаникије (Липовац) – убијен је по окончању рата, у једном потоку код Аранђеловца. Но, о том злочину ћемо касније. Кренимо редом… Један од првих црногорских свештеника којег ће погубити комунисти је архимандрит Никодим

Убиство српског свата и паљење српске заставе – Трајна опомена

6. март 2023.

Првог марта 1992. године, на Башчаршији у Сарајеву убијен је српски сват Никола Гардовић, отац младожење Милана и свекар невјесте Дијане Тамбур, а рањен православни свештеник Раденко Миковић, док су убице, које муслиманска власт у Сарајеву није ни покушала да правично казни, спалиле српску заставу. Против Николиног убице, Расима Делалића Ћеле, тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво у Сарајеву покренуло је судски процес, који никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву. Осим Делалића, који је накнадно признао да је убио Гардовића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, који је син оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.

Антун Милетић за “Глас Српске”: На сцени није само ревизија броја жртава већ цијеле историје

6. март 2023.

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

„Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

6. март 2023.

Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га. У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата. Можда и најснажнији подстицај таквом стању ствари био је ишчашени и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА