септембар 2022 - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за септембар 2022

Jerko Zovak: Kad episkop srpski ušutkuje srpskog episkopa zbog broja žrtava u Jasenovcu (2018)

30. септембар 2022.

ПАМТИМО!!! Da se nije radilo o izjavi tek za jednokratnu upotrebu svjedoči spontano reagiranje episkopa Jovan tijekom izlaganja njegova starijeg kolege, Atanasija Jeftića (84) na jednom humku Spomen područja Jasenovac. Епископи Атанасије Јевтић и Јован Ћулибрк (Фото: Google/Sbplus.hr) Nakon što je episkop (u mirovini) Jeftić počeo govoriti o „700 hiljada ubijenih Srba” u Jasenovcu, Jovan Ćulibrk je spontano uzviknuo: “Prekinite vladiko, nije ih bilo toliko…”. Vjerojatno šokiran imperativnom upadicom kolege po struci i brata dakako, Jeftić je prekinuo govoriti ‘ratnohuškački’. Uvelikom intervju, kojeg je Jutarnji list objavio 27. veljače 2016. godine pod naslovom: ‘Komunistička optužnica ne može biti polazna točka razgovora o Stepincu’, episkop Pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk (rođen 16. travnja 1965. godine u

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

30. септембар 2022.

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновцу“. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно „начео“ 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj „књизи живота“, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Василије Крестић: Старије вредности су деградиране и одбачене а новије су у многочему накарадне, разорне и неприхватњиве

26. септембар 2022.

Невелика група историчара, не само из Музеја жртава геноцида него и изван њега, злонамерно фалсификује историју. Таквим својим поступцима излазе у сусрет Хрватској и Хрватима који, у намери да умање злочине, говоре о 700.000 жртава као српском миту. Василије Крестић (1932.) српски историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и академик САНУ. Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова (монографија, студија, чланака, расправа и есеја ). Међу значајнијим делима је „Срби у Угарској (1790-1918)“. Радови су му превођени и

„Бежите живи, иду мртви!“ – дан када је 62.000 Срба одлучило судбину Великог рата /фото/

25. септембар 2022.

Након стравичне зиме 1916. године и повлачења преко Албаније мало ко је у свету веровао да Србија још увек постоји. Земља је била окупирана, народ на умору, а Влада и краљ расејани по Европи. Ипак, средином септембра 1918. године све се променило. Када је Аустроугарска напала Србију 1914. године, Србија је одговорила жестоко и храбро. Ипак, до 1915. године пред њом се поставила само једна опција – повлачење. Са војском, Владом и остарелим краљем Петром бежао је и народ. Пут је водио преко неприступачних предела Албаније, а зима и хладноћа су се побринуле да се повлачење претвори у голготу у којој је страдао незапамћен и никада коначно утврђен број људи.

КАКО ЈЕ УБИЈАЛА УДБА: Југословенска индустрија смрти за два месеца ликвидирала 59.000 људи!

25. септембар 2022.

Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Агенти Озне, од ослобођења Београда до краја 1944. ликвидирали су више десетина хиљада грађана Србије, без суда, ваљаних доказа и сведока, по нахођењу револуције. Како открива Експрес наследници Озне – Удба, ДБ, БИА следе и данас неке трагове “славне праксе” у њиховом рату у огледалу са непријатељима народа Срби су прваци света у многим дисциплинама, али своје савршенство, по којем би се заиста могли звати небески народ, досегли су оног трена кад су направили механизам за ликвидације, тортуре, производњу савршеног страха и омразе. То “савршенство” се

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

24. септембар 2022.

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. септембар 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

Линта: Тужилаштво да покрене кривични поступак за убиство 13 крајишких Срба на Коранском мосту

23. септембар 2022.

Одмах по предаји, једна група заробљеника, углавном активних припадника ЈНА, одвезена је у просторије полиције, а друга група од 17 војника српске националности, углавном резервиста из кордунашког села Крњак, спровођена је пјешице преко Коранског моста. Чим су ступили на мост почела је ликвидација. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта подсјећа да се прије 31 годину десио монструозни злочина над 13 припадника ЈНА на Коранском мосту у Карловцу. Припадници хрватских паравојних и полицијских формација зауставили су 21. септембра 1991. године, испред моста на ријеци Корани у Карловцу, два војна камиона у којима су се превозили припадници активног и резервног састава ЈНА који су, након преговора и обећања хрватске стране да

РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА У ХРВАТСКОЈ: Остали су само трагови од Срба – ћирилица више није проблем

22. септембар 2022.

Срба за трећину мање него прије десет година. Зато овај попис доноси и политичке реперкусије јер уставни закон право на службену употребу језика и писма гарантује само припадницима националних мањина који у општинама и градовима у којима живе чине више од 30 посто укупног броја становника. У Хрватској се током последњих десет година у највећем проценту смањио број хрватских држављана српске националности као и број вјерника, највише католика и православаца, пренио је Јутарњи лист, пред данашњу објаву нових података прикупљених у прошлогодишњем попису становништва. Удио Срба у становништву Хрватске пао је у посљедњих десет година са 4,36 на 3,2 одсто, показали су резултати пописа 2021. Државни завод за статистику Хрватске

Вучић на америчкој телевизији подсетио на геноцид над Србима у НДХ

22. септембар 2022.

Председник Србије Александар Вучић данас је у интервјуу за амерички ТВ канал Њузмакс потврдио да се у Београду гради музеј холокауста и нагласио да холоклауст не треба доводити у питање, те да докази за убијање Јевреја и Срба постоје и у Србији. На констатацију новинара да се у Београду гради Музеј холокауста и питање да ли верује да постоји холокауст, а након чега је емитован прилог у којем председник Ирана Ебрахим Раиси изражава сумњу да се холокауст догодио, Вучић је рекао да први пут види тај снимак. „Ми смо блиски пријатељи јеврејског народа и уверени смо не само да се холокауст догодио већ и да имамо доказе холокауста на својој

Бојан Милијашевић: Гробови се прекопавају и парцеле продају углавном имућнијим грађанима, а споменици завршавају ко зна гдје

19. септембар 2022.

Ко је крив? Трагови нашег постојања на просторима прњаворског краја полако нестају. Однос какав показујемо према културно-историјском насљеђу се не може пронаћи код ниједног другог народа. Непостојање културе памћења и затирања сопствене историје сваким даном бива све више изражено. Закон о гробљима донесен прије неколико година, који прати и преписује чланове из Закона какви се доносе у земљама у окружењу, усмјерен је на уништавање културно-историјског насљеђа и културе памћења. Закони се не доносе према хришћанским начелима. Прњаворско комунално предузеће, које би требало да води бригу о гробљима, позивајући се можда на нове законе, ако уопште дјелују у складу са члановима Закона о гробљима – а знамо да то не раде,

ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ: Како смо трагањем за истином о страдању српског народа добили цензуру?

18. септембар 2022.

Повремено се овом потписнику омакне да напише штогод о злочинима над србским народом – злочинима увек геноцидне природе јер је оној другој страни, геноцидној, врло стало да Србе, почетни народ-мајку, творце људске цивилизације, чуваре праве вере, сатру до последњег, не би ли тако прикрили своју јаловост, и духовну и сваку другу, што их упорно држи на зачељу оне управо поменуте цивилизације. Пише: Илија Петровић Подоста папира са таквим забелешкама скоро да се већ и убуђало, да би пре неки дан, при њиховом “проветравању”, изронио и један с краја 2008. године, прикладан да се и данас понуди читаоцима на увид – не би ли се видело колико званична Србија “не воли”

Ускоро излази из штампе Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара – 80. година касније“

17. септембар 2022.

Прошло је осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико година нам је требало да јавно проговоримо о тим страдањима на историјски тачан и утемељен начин. Кроз овој Зборник стручних и публистичких радова, те огледа, приказа, докумената, свједочења и фотографија, екипа која га реализује има жељу да те догађаје, везане за офанзиву на Козару, расвјетли на исправан начин (не само кроз партизанску историју!), не само кроз призму идеологије и циљева КПЈ-та. Зборник представља Козару у првом реду као дио српске историје и великог страдања, погрома епских размјера. Страдања од хрватских усташа са циљем затирања и геноцидног уништења нашег народа , и страдање од Шваба у смислу одмаздe. Српска национална трагедија

Ко су Сурдулички мученици?

17. септембар 2022.

Прича о страдању српског народа у Првом светском рату од стране бугарског окупатора посебно се актуелизује од како је Српска православна црква у ред светих уврстила Сурдуличке мученике и одредила им датум празновања. Новија историја почиње да се детаљније бави страдањима једног од стране другог православног народа, а многи историчари овај рат дефинишу као геноцид. У последње време више се и темељније говори о страдањима српског народа у Првом светском рату на простору у и око Сурдулице. Ова општина окупирана је од стране Бугара у јесен 1915. године, а о зверствима која су овде почињена дуго се није знало. Канонизовањем Сурдуличких мученика у ред светих почиње активнија прича о значају