Живот под заједничким државним кровом Срби и Хрвати су отпочели 1. децембра 1918. Крај последње ратне године није био само значајна прекретница за та два народа већ и за цео свет. Завршетак Првог светског рата
Светозар Ливада у својој последњој књизи „Биолошки слом и нестајање Срба у Хрватској – 1880-2011“, наводи да први историјографски записи о насељавању Срба у северној Далмацији (Далматинска загора) датирају још из 14 века, током владавине
У ноћи 30. новембра 1941. године, хрватске усташе и неколико комшија Мађара са Вучијака, убили су из засједе устаника Бранка Петровића, недалеко од његове куће. Бранко се ту ноћ враћао из устаничке базе на Љубићу.
Хрватски сепаратисти организовали су нападе на чланове Савеза Сокола тридесетих година 20 века у тадашњој Савској и Приморској бановини. У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских
Документарни филм “Добровољно умро” аутора Бранка Лазића у продукцији РТРС-а је прича о Ради Радивојцу који је као дијете преживио страдања у усташком логору Јасеновац. Јула 1942. године по завршетку офанзиве на Kозари, у овој
У обимном истраживању које покрива 130 година и чак три века, проф. др Светозар Ливада, најпознатији живи српски научник у Хрватској и један од најпризнатијих демографа у свету, недавно је објавио књигу „Биолошки слом и
За вријеме Другог свјетског рата, мјеста Прњаворског котара су знатно мање пострадала од других крајева Независне Државе Хрватске, гдје су злочини њемачког окупатора и нове хрватске државе прерасли у тотални геноцид. Међутим, ратне страхоте, злочини
На jугозападу Македониjе пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко jе закључити где су кости убиjених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године. Зарасла у шибље изнад села Манастирец, краj Македонског Брода, Спомен-капела
Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву Ненад Милкић је један од писаца новије и млађе српске генерације. У
У јами безданки, скривеној од Бога крвавим шипражјем и људским костима, дјевојчица снена, будила је оца Мазећи га благо дрхтавим прстима, преслаба да глас испусти, да се прекрсти… да одвеже жицу што га је спутала,
Прилози Радована Тривунчића о затирању трагова и Душана Томића о фалсификовању броја жртава Јасеновца. Ко је и зашто одлучио да се 1946-47. затиру трагови логора Јасеновац? Предлажем, да истраживачи покушају пронаћи одговор на нејасноће: 1.
Читам о неком српском дечаку, Славку Иванишевићу из херцеговачког села Бежђеђа, кога су партизани под командом неког Копривице, крајем 1943. године, живог испекли на ражњу, у дворишту куће Новице Радуловића. Када је чула његова јадна
Једна фотографиjа, настала 1944. године у Кнежици код Козарске Дубице, заувиjек jе постала симбол антифашистичке борбе и хероjства народа Козаре и Поткозарjа. Риjеч jе о фотографиjи маjке Милице Тепић, коjа дjецу спасава фашистичког терора и
Ако jе судити по сjећањима преживjелих, по томе како говоре о своjим страдањима, по казивањима о злочинима и злочинцима, рекло би се да Србин — Динарац не умиjе да мрзи. У његовим риjечима нема жучи
Заборави ли Србине? Или те ране више не боле? Или су ти памћење избрисали? Можда су сами себи криви, Што су се Србима, Православним, У зло доба писали и звали? Још су свјеже хумке, А
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
