Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је сребреничко мезарје меморијал џелата, а никако жртава и да је ријеч о безочној злоупотреби мртвих у интересу обмане живих. – Ово је само
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а
Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века. Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers
На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој
Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут „агресија на БиХ“, „геноцид у Сребреници“, „опсада
Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи
Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог
Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог
Као да је јуче било, а давно је, средина прошлога века. Отварам ову масивну, лепу, капију, па из ходника улазим у претсобље куће пред којом данас стојимо. Висок, стасит, усправан, са одлучним, а топлим погледом,
Писах и писаћу – лако ли је познати српска села над Сребреницом – нема их! Пише: Михаило Меденица Хоће ли ко данас пожалити род мој? Има ли суза за српску крв, за страдалничке распете кости,
Парадоксално је да халал-Срби и овдашњи „чистачи сопственог дворишта“ себе представљају као богзна какве пацифисте – но, они су тек пропагандни башибозук. Привукао ме је наслов на сајту N1: „Арсенијевић: Аутошовинизам је лингвистички бесмислен појам
Грађани Хрватске у недељу бирају нови сазив Сабора. Предизборна кампања трајала је краће него иначе и спроводила се у условима пандемије. Срби директно овога пута нису били тема, али је по свему судећи већ премашена
Јеврем Видић, један од најугледнијих житеља Сремске Митровице који је погубљен у Јадовну, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору. Изведи оца из јаме Миодраже! „Из своје куће Јеврем Видић
Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у
Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће откривена у петак, 03. јула ове године. На плочи, која ће се налазити на
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
