arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Иванишевић: Сребреничко мезарје меморијал џелата, а не цивила

Познати српски историчар и истраживач Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је сребреничко мезарје меморијал џелата, а никако жртава и да је ријеч о безочној злоупотреби мртвих у интересу обмане живих. – Ово је само апел да се Меморијални центар и мезарје склоне са простора на коме се налазе. Или, ако постоји искрена жеља да дође до трајног помирења, онда најмање што се мора учинити јесте да се бар идентификовани џелати премјесте на неко мјесто гдје ће бити само џелати – истакао је Иванишевић. Иванишевић истиче да неуспјех „лова“ за чињеницама о наводном „великом злочину“ који су починили Срби нису могла да схвате државна руководства не само у Сарајеву, већ

Мастиловић: Неозбиљно је употријебити ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић изјавио је да култура сјећања не може и не смије бити култура кратког и селективног памћења и нагласио да је неодговорно олако употребљавати ријеч геноцид, а не поменути Јасеновац, Јадовно, Брод на Дрини, Гаравице, херцеговачке јаме безданице и остала стратишта. Након што је професор Филозофског факултета у Источном Сарајеву Златиборка Попов Момчиновић на Н1 телевизији рекла да се „оно што се десило не назива правим именом, а постоји међународна пресуда да је ријеч о `геноциду` у Сребреници“ и да одређеним структурама смета да то јавно признају, Мастиловић је истакао да су ставови изнесени у тој емисији лични ставови Момчиновићеве, а не

Драган Поповић: Ревизионизам Срђе Трифковића или о броју страдалих Срба у Јасеновцу

Реаговање поводом публиковања “научне“ полемике Срђе Трифковића у часопису Историја 20. века. Прилог је објављен на енглеском језику, а под насловом: “Усташки злочини, српске жртве, бројеви и политика: ка рационалној расправи“(Ustaša crimes, Serbian victims, numbers and politics; toward rational debate, br.1.2020, 203-222).          Oд почетка текуће године српски, медијски простор, преплављен је ревизионистичким текстовима којима се на ненаучан и тендециозан начин прекраја историја двадесетог века и разара култура сећања. Реч је превасходно о српским ревизионистима који својим текстовима у историографији и публицистици сизифовски покушавају да „демистификују“ и „расветле“ скоро заборављени Геноцид који је извршен над Србима током Другог светског рата, на простору дезинтегрисане Краљевине Југославије, а посебно на територији марионетске

ПОТОМЦИ ПРИДВОРАЧКИХ ЖРТАВА: Комерцијализацијом гробних мјеста српских мученика негира се усташки злочин

На адресу редакције Слободна Херцеговина стигло је саопштење које је у име Одбора за подизање спомен обиљежја Придворачким мученицима потписала Слободанка Тановић Шкоро. У саопштењу се подсјећа да су усташе починиле бруталан злочин на Придворачкој јами 23. јуна 1941.године. Том приликом убијено је 13 цивила православних Срба ( Бошко Шакота, Обрен Стијачић, Јаков Миљановић, Михајло Андријашевић, Божо Пиџула, Милорад Пиџула, Благоје Ђурић, Ђорђе Ћурић, Јово Маџар, Трифко Бабић, Стево Миљковић, Лазар Кукурић и Алекса Соколовић). Одбор подсјећа да је доктор Новица Краљевић организовао вађење посмртних остатака из Придворачке јаме 6. октобра 1941. године. – Страдалници су један поред другог сахрањени 6. октобра 1941. године у гробљу Подгливље, на локацији од

Драга Мастиловић

Мастиловић о „новинама“ у уџбеницима ТК: Намјера политичког ангажовања историографије

Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић рекао је да најава увођења садржаја из периода 1992-1995. године у историјске уџбенике у Тузланском кантону, уз садржаје попут „агресија на БиХ“, „геноцид у Сребреници“, „опсада Сарајева“, „етноцид“, „културоцид“ јасно указује на намјеру политичког ангажовања историографије која подразумијева смишљено формирање колективне националне свијести једног народа. Мастиловић за Срну појашњава да је та ангажована историографија опаснија него што се обично сматра, посебно ако се има у виду да се на тај начин настоје цијеле генерације одгојити у оковима наметнуте, исконструисане историјске свијести, исполитизоване и религиозно фанатизоване, са представама о прошлости које су често у перманентном сукобу са елементарном истином, па понекад и

Брадина: Српска имовина порушена и отета

Прије 28 година муслиманско-хрватске војне и паравојне формације убиле су 48 српских цивила у селу Брадина код Коњица, а преживјеле мјештане отјерали у логоре и раселили. Данас, скоро три деценије након злочина, у Брадини живи само двоје старијих Срба, а остали, и када би хтјели, не могу да се врате јер им је имовина порушена и отета. Милка Бјелоглав, пензионисана медицинска сестра, у Брадину се вратила након рата. Живи сама од скромне пензије без икакве помоћи. И многи други Брадињани вратили би се да пензионерске дане проведу на својим имањима, али куће су им порушене и опљачкане, а земља узурпирана. Мирко Ђорђић тврди да му је онемогућено да располаже са

ФИЛИП РОДИЋ: Болест, а није корона

Сваки пут када помислим да ме не могу више изненадити, прваци “друге Србије” ме демантују. Док Самарџић оправдава Јасеновац, Чонградинова тврди да власт у Србији епидемију користи за наставак “геноцида” над новопазарским Бошњацима. Колумнисти опозиционог таблоида Данас (епитет “таблоид” у овом случају није мој него Драгана Ђиласа) одавно су надалеко чувени по свом разузданом (ауто)шовинизму. Тај шовинизам је некад аутошовинизам, а некада је чист, прави шовинизам, блистав попут дијаманта, јер његови носиоци нису Срби, иако су грађани Србије и иако су у овој држави остварили све што имају у животу. Као да се утркују из недеље у недељу, из дана у дан, ко ће отићи даље у пљувању народа чији

Никола Милованчев: О српској деци у Швајцарској 1942.

Поводом чланка Вељка Ђурића Мишине „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, пренетом и на „Стању ствари“ . Др Вељко Ђурић Мишина објавио је чланак „Непозната епизода из Другог светског рата – српска деца на опоравку у Швајцарској“, о вишемесечном опоравку преко 500 деце из Србије у Швајцарској, 1942. године. Треба споменути да је Црвени крст Србије тада водио др Петар Зец (Курузари на Банији, 1881. – Београд, новембар 1944), којег је часно вођење Црвеног крста коштало главе и убијен је од титоваца, после њиховог уласка у Београд (др П. Зец није видео разлог зашто би требало да се склони). Много лепог о раду

Спомен плоча Милану Гачићу

Као да је јуче било, а давно је, средина прошлога века. Отварам ову масивну, лепу, капију, па из ходника улазим у претсобље куће пред којом данас стојимо. Висок, стасит, усправан, са одлучним, а топлим погледом, у дотрајалом сивом, дугом капуту, стоји пред кухињским вратима Милан Гачић, отац мог друга Саше. Човек који је у Првом великом рату све изгубио, дочекује дечака који је у Другом великом рату све изгубио. Ја у његовом оку видим и оца и мајку, а он у мом, можда, налази прерано угасли сјај његова три брата који су своје младе животе узидали у штит за Србију.                     И тако из генерације у генерацију. Готово да нема

Михаило Меденица

Ко ће оплакати обешеног дједа, крај обешеног сина, над обешеним унуком… породично стабло Србиново

Писах и писаћу – лако ли је познати српска села над Сребреницом – нема их! Пише: Михаило Меденица Хоће ли ко данас пожалити род мој? Има ли суза за српску крв, за страдалничке распете кости, за преклане вратове здравичара и косаца…? За мртву мајку над мртвим дететом у мртвоме дому живога огња? Ко ће оплакати обешеног дједа крај обешеног сина над обешеним унуком… породично стабло Србиново… Ко ће над Сребреницом познати где су била српска села, у ком трну и шикари да запали свећу, који поток да прегази а да поток не јаукне, који камен да преврне а не преврне дроб старице располућене на двоје, на троје… Колико је синова

Слободан Антонић: Халал-Срби завршавају посао Бошњацима у пропагандном рату у БиХ

Парадоксално је да халал-Срби и овдашњи „чистачи сопственог дворишта“ себе представљају као богзна какве пацифисте – но, они су тек пропагандни башибозук. Привукао ме је наслов на сајту N1: „Арсенијевић: Аутошовинизам је лингвистички бесмислен појам који не значи ништа“. Погледах текст, кад оно Владимир Арсенијевић тврди да, такође, „у исти такав корпус термина који не значе ништа, спадају и кованице `друга Србија` и `круг двојке`“. – Ето шта значи недостатак формалног образовања, помислих. Арсенијевић и сам каже да „од званичних диплома има само ону на којој пише кувар техничар“, па је природно што не зна да речи имају значење чак и када ништа у реалности не денотирају (попут „једнорога“ или

Саво Штрбац: Остварен Туђманов циљ да Срба у Хрватској буде мање од три одсто

Грађани Хрватске у недељу бирају нови сазив Сабора. Предизборна кампања трајала је краће него иначе и спроводила се у условима пандемије. Срби директно овога пута нису били тема, али је по свему судећи већ премашена Туђманова тежња да Срба буде мање од 3 посто, каже председник Документационо информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац. Штрбац оцењује да ће за победу бити пресудно ко ће успети да окупи вернике и бранитеље, јер се на последњем попису преко 90 процената становника Хрватске изјаснило као Хрвати, а чак је било постотак или два више католика. „Познато је да је црква код Хрвата увек била на првом месту – они слушају попове проповеди и након тога се

Сремска Митровица: Откривена спомен плоча Јеврему Видићу убијеном на Јадовну

Јеврем Видић, један од најугледнијих житеља Сремске Митровице који је погубљен у Јадовну, поново је стао на свој кућни праг, лицем окренутим ка Старом шору. Изведи оца из јаме Миодраже! „Из своје куће Јеврем Видић је, са групом угледних Митровчана изведен шестог маја 1941. године, да би, након мучења у оближњој ‘Кустодији’ био отеран у Јадовно где је убрзо погубљен. Из свог родног града, Јеврем Видић више неће одлазити. Уколико будемо имали довољно воље да о његовом и страдању осталих Митровчана учимо своју децу“, рекао је на церемонији откривања спомен плоче Јеврему Видићу доктор Димитрије Мита Стојшић Када је уз позив митровачког доктора Димитрија Стојшића да свог оца изведе из

ПОЗИВ: Дођите у манастир Сланци 22. августа 2020. јер нисмо заборавили!

Једанаесту годину за редом, 79 година од страдања, обележићемо „Дан сећања на Јадовно 1941 – 2020.“ Због пандемије и забране уласка у Р. Хрватску, 22. августа у 10 часова, окупићемо се у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима код Београда. Са благословом игумана манастира Оца Андреја, након парастоса жртвама Покоља, поставићемо и освештати у манастирком кругу Часни крст, организовати прогодни програм и послужење. Организатори молитвеног окупљања су удружења Јадовно 1941. из Бањалуке и Београда. ПРИЈАВА ЗА ПУТОВАЊЕ ЈЕ ОБАВЕЗНА: –Заинтересовани за пут са подручја Бања Луке, Приједора и Новог Града, треба да се јаве на број телефона Сандре Благић, секретара удружења Јадовно 1941. у Српској: +387 66 686 364  или путем електронске поште: [email protected] или  [email protected] . -Заинтересовани за пут

Јадовничани у петак 03. јула у Сремској Митровици

Спомен плоча адвокату Јеврему Видићу који је већ почетком усташко-нацистичке окупације Сремске Митровице одведен у логор Јадовно и тамо убијен, биће откривена у петак, 03. јула ове године. На плочи, која ће се налазити на кући Видића, код пролаза на пијацу, уз Јеврема стајаће и помен свим жртвама усташког злочина почињеног у граду на Сави. Иницијатива за постављање плоче потекла је од митровачког лекара Димитрија Стојшића, а своју пуну подршку дао је и митровачки Завод за заштиту споменика културе. Откривању Спомен плоче Јеврему Видићу присуствоваће и неколико чланова удружења Јадовно 1941. из Бање Луке и Београда. Везане вијести: Стево Лапчевић: Јеврем Видић, човек чија је смрт довела Артуковића на оптуженичку

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.