arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Za Srpsku istoriju govori general Milosav Simović

22. maj 2020.

Poštovani generale Milosave Simoviću, Vi ste komandant Kopnene vojske general-potpukovnik, hvala vam što ste pristali da date intervju za sajt Srpska istorija. Drago mi je da negujete slobodarske tradicije srpskog naroda i srpske vojske, vaspitavajući mlade da vole svoju naciju, a poštuju ostale. – Generale Simoviću, vi ste zaslužni što Niš ima vojni muzej, iako Beograd ima, a ovakav nema, do sada je trebao da ima. Niš ima Muzej Kopnene vojske koji ne postoji u Srbiji i šire. Naša istorija i preci to zalužuju, muzej gde je fotografijom, dokumentima ispisana istorija našeg naroda i vojske, koju ste uz veliki trud Vi i Vaši saradnici priredili. Odakle ideja i kako je

Islam Latinski: Komšija mu psovao mrtvu četničku majku i pretio smrću

22. maj 2020.

U maju prošle godine u selu Islam Latinski, u toku noći, uz psovke i pogrdne reči kamenovano je nekoliko kuća Srba povratnika. Tačno godinu dana nakon tog incidenta Dušanu Lakiću komšija psovao „mrtvu majku četničku“ i otvoreno mu zapretio da će ga ubiti ako još jednom zatraži od njega svoju zemlju. Prošlo je nešto više od šest godina od kada se Dušan Lakić vratio u svoju porodičnu kuću u Islamu Latinskom. Mnogo duže od toga, tačnije nedugo nakon što ju je u ratu napustio, njegovu zemlju i imanje zauzeo je i obrađivao komšija Marinko. I pored činjenice da se Dušan vratio i da, izuzev zemlje, drugih prihoda za život nema,

Srbija dobila Centar za studije sećanja

22. maj 2020.

Ova naučnoistraživačka jedinica Univerziteta u Kragujevcu, kojom rukovodi profesorka Katarina Melić, prva je takve vrste u zemlji. Na Univerzitetu u Kragujevcu osnovan je Centar za studije sećanja. Ova naučnoistraživačka jedinica, prva takve vrste u Srbiji, nema svojstvo pravnog lica, a finansiraće se iz osnovne delatnosti, kao što su organizovanje predavanja, seminira, radionica, konferencija. Dodatni prihodi se očekuju od donatora i sponzora, a predviđena je i saradnja sa drugim ustanovama. U odluci Senata univerziteta, koja je doneta 27. februara, stoji i da se osnivanjem Centra za studije sećanja obezbeđuju uslovi za umrežavanje naučnika i istraživača koji se aktivno bave kulturološkim studijama sećanja kroz različit teorijski, metodološki i empirijski pristup i sa

Slobodan Antonić: Jasenovac u Beogradu

20. maj 2020.

Ne smemo dozvoliti još jedan genocid u povratu, bilo u Srpskoj, bilo u Srbiji. Zar ne možemo da se dogovorimo o nekoliko nacionalno ključnih stvari, poput – šta je Beogradu Jasenovac? Šta je Beogradu Jasenovac? Beograd, u postavljenom pitanju, nisu samo vlast i nad-vlast (kolonijalno-kompradorska struktura), već je to i ovdašnje javno mnenje, naša javna svest. Jasenovac, takođe, u 0vom pitanju, nije samo najstrašnije mesto u ljudskoj istoriji (ovde 106), već su to Pag i Jadovno, Bljesak i Oluja, i sve ostale zločinačke stanice troetapnog projekta hrvatskog genocida nad Srbima: pobiti – proterati – pohrvatiti (ovde i ovde). „Sećam se Beograda 1941-1944“, pričao je arh. Peđa Ristić, „leševi su tada plivali

Dani Novak

Pozivno pismo: Kako možemo prevazići traumu izazvanu događajima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata

20. maj 2020.

Moje ime je Dani Novak. Član sam Istraživačkog instituta Jasenovac već duži niz godina. Moj deda je umro u Jasenovcu a brojni članovi moje porodice preminuli su u Jadovnu i na ostrvu Pag 1941. godine. ENGLISH Rođen sam u Izraelu 1949. od roditelja jevrejske nacionalnosti. Tokom 2005. godine počeo sam da istražujem šta se dogodilo mojoj porodici. Obraćam Vam se iz dva razloga: Kako bih Vas obavestio o održavanju internet konferencije putem platforme Zoom koja će se održati u nedjelju 19. jula 2020. (18 časova u Beogradu) i 26. jula, sa početkom od 18 časova. Kako bih Vas upitao imate li nekog člana porodice koji je stradao u Drugom svetskom

Hrvatski admiral: Hrvatskoj pripadaju cela Bosna i delovi Srbije i Crne Gore /video/

20. maj 2020.

Hrvatski admiral u penziji Davor Domazet Lošo (72) izneo je šokantne tvrdnje navodeći da cela Bosna i Hercegovina, kao i delovi Srbije i Crne Gore pripadaju Hrvatskoj. „Ovo nema veze sa Drugim svetskim ratom, ali zna se da je cela Bosna i Hercegovina zapravo hrvatsko kraljevstvo, to je hrvatska zemlja. Neka bude jasno svima, hrvatska zemlja je i Boka Kotorska, sve do Ulcinja, odnosno južno do Budve“, rekao je Lošo gostujući na Osječkoj televiziji. „Takođe, da Srbima ne govorim da je hrvatska zemlja Srem, Bačka i delovi Banata“, dodao je admiral. ​Admiral Lošo je naglasio da globalističkim levo liberalnim centrima nisu interesantne levo liberalne političke stranke, jer u njima imaju

Hrvatski pisci napustili PEN nezadovoljni kritikama na račun mise

19. maj 2020.

Članovi PEN centra BiH pisci Miljenko Jergović, Ivan Lovrenović, Željko Ivanković i Ivica Đikić zatražili su da ih ova organizacija izbriše iz članstva nezadovoljni saopštenjem koje je PEN uputio 9. maja povodom mise za stradale na Blajburgu. Hrvatski članovi ovog međunarodnog udruženja književnika, pjesnika, esejista i pisaca nezadovoljni su kritikom koju je PEN iznio na račun organizatora mise u sarajevskoj Katedrali, a neki i činjenicom da o tom saopštenju nisu konsultovani. – Molim vas da me s današnjim danom izbrišete iz članstva. Nisam ni na koji način bio obaviješten o nastanku i objavi tog teksta – navodi Đikić, a prenosi portal „Dnevnik“. Ivanković obrazlaže da „žurba, forsiranje i prekratko vrijeme ne

Srđan Cvetković: Kako je Tito uništio demokrate i opoziciju

19. maj 2020.

Srđan Cvetković, srpski je istoričar koji se bavi temama komunizma, državne represije, disidentima, ljudskim pravima i Hladnim ratom. Tim temama gospodin Cvetković posvetio je više desetina radova u kako domaćim, tako inostranim stručnim časopisima i zbornicima. Naučnik je saradnik Instituta za savremenu istoriju, a do 2009. godine je sarađivao sa istraživačko-izdavačkim centrom Demokratske stranke kao nestranačka ličnost. Osnovne i magistarske, kao i doktorske studije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Uz Nemanju Devića autor je knjige “OZNA – represija komunističkog režima u Srbiji 1944 – 1946“. O izborima 1945. gospodin kaže da su to “bili izbori sa samo jednim konjem, jednom idejom i jednim programom. Opozicija oko demokratske stranke

Štrbac: Da nije bilo virusa korone, svi iz Zagreba i Sarajeva bili bi u Blajburgu

19. maj 2020.

Direktor Dokumentaciono informacionog centra “Veritas” Savo Štrbac izjavio je da bi, da nije bilo virusa korona, svi iz Zagreba i Sarajeva kao i uvijek otišli u Blajburg. Štrbac je napomenuo da se slomom fašizma u Jugoslaviji očekivalo da se kvislinzi u tadašnjoj državi predaju, ali da su neki nastavili put prema Austriji sa namjerom da se predaju saveznicima. – Oni nisu svi pobijeni. Neki su išli na taj put pješke kroz Sloveniju, Vojvodinu, do Makedonije čak. Prolazili su kroz mjesta koja su stradala u Drugom svjetskom ratu i narod je izlazio, iscrpljivao ih glađu, batinao ih i stradalo ih je dosta u tim kolonama – rekao je Štrbac za Televiziju

Antifašizam danas ne stanuje u Sarajevu!

18. maj 2020.

Digla se velika galama navodnih antifašista iz Sarajeva protiv mise i komemoracije ustaškim žrtvama s kraja Drugog svjetskog rata. Izvor: Boris Radaković ; Autor: Boris Radaković ; 16. maj 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. U prvi plan se ističu civilne žrtve iz Sarajeva stradale pred sam kraj rata. Žrtve se imenuju kao „antifašisti“. Među tim žrtvama pored Srba bio je značajan broj muslimana i ostalih građana Sarajeva. Baš zato današnji „antifašisti“ Sarajeva

Ko nam piše istoriju? (VIDEO)

18. maj 2020.

Koliko nam je prošlost bitna? Koliko je za jedan narod, konkretno srpski narod, bitno da pamti, neguje, izučava i podučava o svojoj prošlosti i istoriji? Izvor: Srpska Ramonda ; Autor: Marija Vukićević ; 21. aprila 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Koliko je bitno da se ne zaboravljaju sva stradanja, svi zločini, svi bolni jauci nevinih žrtava na umoru, plač nezaštićene dece pod krvavom rukom njihovih dželata? Koliko je bitno da glasno i

Semir Osmanagić spašava pravoslavno groblje

18. maj 2020.

U ovo vreme nespokoja, kada BiH zapljuskuju talasi kako korone, tako i brojnih afera, sve do sarajevskog neshvatljivog „biranja” čija je inostrana pomoć dobrodošla a čija nije (!), jedna lepa vest dolazi kao melem za dušu. A ona glasi: da staro i zapušteno pravoslavno groblje, koje se nalazi u sarajevskoj opštini Centar, čiste i doteruju dobri ljudi koji uopšte nisu ortodoksi, zahvaljujući pre svega Semiru Osmanagiću, osnivaču Fondacije „Arheološki park – Bosanska piramida sunca”. Mada se to večno počivalište nalazi svega nekoliko stotina metara od Olimpijskog stadiona „Koševo” i zimske dvorane „Zetra”, delovalo je toliko zapušteno kao da je miljama udaljeno od svake civilizacije, a stari mermerni i kameni spomenici

Majkl Frojnd o paralelama stradanja našeg i jevrejskog naroda

18. maj 2020.

Jasenovac je balkanski Aušvic, to svet ne zna. Srbi se neće odreći KiM, kao što ni Izrael neće Jerusalima. Klintonova administracija napravila je veliku grešku kada je odlučila da bombarduje Srbiju. Kosovo je kolevka srpskog identiteta, to je mesto u kome se rodila vaša velika nacija, baš kao što su Jerusalim i Judeja i Samarija kolevke jevrejskog. Ove dve teritorije su „živa srca“ naših dvaju naroda, tako da ne mogu da razumem kako neko može da predloži ili sugeriše da se Srbi odreknu Kosova, ili da se Izrael odrekne Jerusalima, Judeje i Samarije. Da li bi se bilo koje ljudsko biće odreklo svog srca? Sa ponosom mogu da kažem da

Dijana Budisavljević

Austrijanci izbegavaju da spomenu Srbe na memorijalnoj tabli Diane Budisavljević. Kažu da nema mesta..

17. maj 2020.

„Na osnovu dosadašnjih istraživanja, Diana je spasavala srpsku decu i to bi trebalo da bude naznačeno“. Diana Budisavljević, Austrijanka iz Inzbruka koja je tokom Drugog svetskog rata zadužila srpski narod u marionetskoj Nezavisnoj državi Hrvatskoj, spasavajući srpsku decu iz zloglasnih logora – gladne, iscrpljene i na ivici smrti, nije zaboravljena ni u svom rodnom gradu. Ali, nekome je teško da na tabli sa njenim imenom uopšte spomene Srbe, a spasla je 10.000 srpske dece. „Sećanje nikada nije završen proces“, prenose izjavu zamenice gradonačelnika Uši Švarcl na portalu  portalu tt.com , (dnevne Tirolske novine koje su među najčitanijima u Austriji). Gospođa Uši je, inače, predsedavajuća Kulturnog saveta Grada, koj je usvojio

Episkop Sergije: Puljić bi trebalo da zna šta se desilo u Šargovcu, Motikama i Drakuliću

17. maj 2020.

Njemački narod je smogao snage da se suoči sa zlom Hitlerovog Trećeg Rajha, ali hrvatski biskupi, sasvim je očigledno, još žale za NDH. Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački Sergije rekao je da bi kardinal Vinko Puljić, kao rođeni Banjalučanin, trebalo da zna šta su ustaše, kojima je danas služio misu, uradili u Šargovcu, Drakuliću i Motikama 7. februara 1942. godine. – Jasenovac, Jadovno, Garavice i Šušnjar nećemo ni pominjati, kao ni ubijene pravoslavne episkope, sveštenike i hiljade i hiljade Srba, koji su bez krivice, suda i suđenja, stradali samo zato što su bili Srbi – naglasio je episkop Sergije. Vladika je ocijenio da korona jenjava, ali ne i pandemija ustaštva, kao

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA