arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Tуђe узмeмo, свoje прoдaмo

28. мај 2019.

Стo и oсaмдeсeт пoдузeћa и бaнaкa из Србиje бeзуспjeшнo пoтрaжуje свojу имoвину у Хрвaтскoj, чиja сe вриjeднoст прoцjeњуje нa oкo три милиjaрдe eурa. С другe стрaнe, Србиja врaћa имoвину хрвaтским тврткaмa уз пoзитивaн стaв Врхoвнoг судa Питaњe имoвинe српских фирми нa пoдручjу Рeпубликe Хрвaтскe рaзвлaчи сe у пoлитичким и судским кругoвимa joш oд 1991. гoдинe. Taдaшњa Влaдa дoниjeлa je Урeдбу o зaбрaни рaспoлaгaњa нeкрeтнинaмa кojoм je свим институциjaмa, пoдузeћимa и другим прaвним oсoбaмa с пoдручja рeпубликa и пoкрajинa бившe СФРJ зaбрaњeнo рaспoлaгaњe и oптeрeћeњe нeкрeтнинaмa нa тeритoриjу Хрвaтскe, a кoje су билe у њихoву влaсништву, пoсjeду, нa кoриштeњу или упрaвљaњу. Вeруjeмo у пoзитивaн исхoд нaшe биткe, aли сe плaшимo дa ћe

Деветоро осуђених комуниста у Сремској Митровици: Бели терор, црвена права и како је изгледао рат државе и KПЈ пре Другог светског рата

28. мај 2019.

Преломни психолошки моменат за обрачун државе са комунистима догодио се средином 1921. године када су извршени атентат на регента Александра Kарађорђевића (било је то 29. јуна) и убиство Милорада Драшковића (21. јул). У првом случају осуђен је Спасоје Стејић који није ни порицао своје учешће у комунистичком покрету. Веза са KПЈ била је очигледна и у случају убиства министра унутрашњих дела Милорада Драшковића, за шта су оптужени комунисти из Бијељине окупљени око организације ‘Црвена правда’. Већ 1. августа 1921. у Скупштини је изгласан Закон о заштити јавне безбедности и поретка у Kраљевини СХС, којим је забрањен рад KПЈ, као и рад комуниста у државним службама. Три дана касније посланички мандати

Слово косовских бораца

28. мај 2019.

Из рубрике „Стојбино српска“, антологија пјесама о Косову коју уређује Милица Краљ Не поштедимо себе, знајући да имамо и после свега отићи и с прахом помешати се. умримо да вазда живи будемо.   Принесимо себе Богу као живу жртву, не као пре маловременим и обмамљивим гошћењем наслађењу нашем, но у подвигу крвљу својом.   Не поштедимо живот наш, да живописан пример после овога другима будемо.   Не бојмо се страха који је дошао на нас, ни устремљења нечастивих непријатеља, који скачу на нас.   Ако бисмо заиста на страх и губитак мислили, добра се не бисмо удостојили.   Ми с Исмаилћинима борити се имамо.   Ако и мач и главу

nekadasnji-spomenik.jpg

Пуцали су им у потиљак

28. мај 2019.

Никада се са сигурношћу неће сазнати колико jе жртава пало у Прологу, без сумње наjкрвавиjем стратишту у ливањском краjу на коjему су усташе тог крвавог љета 1941. године, како се то по уобичаjеном шаблону говори, умориле на разне начине око пет стотина људи, искључиво зрелих мушкараца — углавном глава породица. И нису само из Ливна и села са руба Ливањског поља већ и из других краjева. Постоjе, рецимо, поуздани подаци да су довођени и убиjани и Срби из неких далматинских села као и из других, Ливну сусjедних општина. Онако како су Ливањцима говорили да их воде у Србиjу па их потаjно одводили и клали у шуми Копривници између Купреса и

Јунак са Паштрика живи од надница

28. мај 2019.

Андрија Лукић (41), војник из чувене битке и актер сјајног филма емитованог у недељу вече на РТС. Добровољац из Подујева данас је расељено лице у Мердару Поручио бих младима да, као што смо и ми тада волели и бранили своју државу, и они поштују нашу Србију, јер је она наша кућа. Филм о биткама за Паштрик, који је емитован у понедељак увече на РТС, снимљен је изванредно! Све је тако аутентично, да просто не би могло боље да се сними, нити уради – поручује Андрија Лукић (41), један од актера филма и ратника који се на лицу места борио са терористима УЧК, потпомогнутим НАТО авијацијом. Добровољно се пријавио за служење

Јединице РОСУ упале у српске општине и ухапсиле неколико Срба; Рањена једна особа (ФОТО+ВИДЕО)

28. мај 2019.

Припадници РОСУ јединица упали су око 6 сати јутрос и у насељу Бошњачка махала ухапсили једног припадника КПС српске националности. Акција у све четири општине са севера КиМ, лишено слободе седам Срба Припадници РОСУ јединица упали су око 6 сати јутрос и у насељу Бошњачка махала ухапсили једног припадника КПС српске националности. Хапшења су, према сазнањима Новости у току и у Зубоном Потоку где је како незванично сазнајемо ухапшено једно лице. Акција припадника РОСУ је још увек у току. Већ готово сат времена у граду се чују сирене за узбуну а код споменика Цару Лазару окупља се све већи број људи. До сада је, како незванично сазнајемо, ухапшено седам Срба.

lobaja-jednog-od-nesrecnika.jpg

Нијесмо жељели освету

27. мај 2019.

У помами националистичких страсти и вјерске затуцаности, у лудилу мржње према свему што је српско, у безумном бијесу који су усташе испољавале над недужним српским народом, било је сигурно тешко чак и најтрезвенијим и најразумнијим Хрватима одупријети се и супротставити, стати у одбрану дојучерашњих комшија и пријатеља. Ако би се судило по оној Његошевој „страх животу каља образ често”, онда би се заиста и могло донекле схватити и уважити оправдање да се часни Хрвати из страха нијесу у већем броју супротставили злочинима својих сународника и отвореније стали у одбрану Срба. Такво опредјељење, међутим, пада у воду пред чињеницом да је то изостало чак и онда када су чудовишној Павелићевој држави

МАНАСТИР СЛАНЦИ: Трибина „Покољ Срба 1941-1945 године“ (ВИДЕО)

27. мај 2019.

  У манастиру светог првомученика и архиђакона Стефана у Сланцима у недељу 12.05.2019 године реч су имали чланови удружења Јадовно 1941 др. Душан Басташић и Никола Милованчев на тему „Покољ Срба 1941-1945 године“    Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Душан Буковић: Адам Прибићевић о узроцима АНГЛО-АМЕРИЧКОГ бомбардовања извесних српских градова

27. мај 2019.

Имајући и виду да се то све радило по плану извесних тајних и јавних англо-америчких структура, да у неблагодарној и краткорочној Југославији успоставе тирански, експериментални, фабијански, интермаријумски, бундистичко-бољшевички и антисрбски комунистички поредак под управом империјалистичког лакеја, великохрватског фирера Јосипа Броза Тита, који труне у фараонској могили у извиканој „Кући цвећа“ у Београду-Јосипграду, где му се и данас клањају извесни полтрони и опоpтунисти на срамоту јуначке Србије (Види: Dan Smoot, The invisible government, The Americanist Library, Published by Western Islands – Boston – Los Angeles, 1965). Од нарочитог значаја је сведочанство Адама Прибићевића о узроцима безобзирног и немилосрдног англо-америчког бомбардовања србских градова у току Другог св. рата, зато бисмо репродуковали извесне

Срби у Рабовцу опстају упркос немаштини и страху

27. мај 2019.

Михајиловићи су увјерени да ће немаштину преживјети, али сумњају да ће дуго трајати у Рабовцу, јер млади нити имају гдје, нити могу да се запосле На двадесетом километру од Приштине, уз пут према Скопљу, у мултиетничком селу Рабовце, територијално располућеном између општина Липљан и Урошевац, живи осамдесетак Срба, међу којима и 14 дјевојчица и дјечака млађих од 18 година. У овом насељу, оивиченом албанским многољудним селима, истрпјели су зулум албанских терориста који су јула 1999. године на путу од Липљана према селу на пружном прелазу пресрели, киднаповали, а потом и убили тројицу виђенијих Срба – Младена Васића, Миодрага Славковића и Миодрага Ђукића. Овдашњи Срби, како воле да кажу, једини насљедници

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

27. мај 2019.

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

БИЛЕЋА, 1. ЈУН 2019. ГОДИНЕ: Освештање споменика ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу

27. мај 2019.

У Билећи 1. јуна 2019. године биће откривен и освештан споменик начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Споменик који је дјело вајара Миливоја Бокића биће постављен у билећком равногорском парку. Драгољуб Дража Михаиловић међу присталицама познат и као Чича Дража, био је армијски генерал и начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини, као и министар војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије, у првој и другој влади Слободана Јовановића, у међувлади Милоша Трифуновића и влади Божидара Пурића, у току Другог светског рата. Током балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. После Априлског рата, Михаиловић је одбио да

Колектив ОШ ,,Бубањски хероји“ из Ниша, Дан школе прославио са монаштвом на Космету

27. мај 2019.

  ,,Ове школске године Дан школе смо прославили на мало другачији начин него ранијих година. Предлог да обиђемо српске светиње на Косову и Метохији уместо да идемо у неки ресторан, веома се допао свима запосленима. Тако смо Дан школе прославили на Косову и Метохији у друштву наших људи који чувају српске велике светиње. Слушали смо о нашој историји на местима где се она и стварала и дивили се уметничким делима фрескосликарства и српске средњовековне архитектуре“, говори директорка ОШ ,,Бубањски хероји“ Верица Раденковић. ,Вратили смо се препуни утисака. У сећању ће нам увек остати речи нашег свештеника  који се захвалио што смо на овај начин подржали њихову малу заједницу. Рекао нам је такође да је

sokoli-jasenovacki.jpg

СОКОЛИ У ЈАСЕНОВЦУ

27. мај 2019.

Милутин Крњаjић рођен jе 1877. у Јасеновцу. Ступио jе у аустриjску воjску и после завршеног гимнастичког курса у Бечком Новом Месту 1902. произведен за воjног учитеља борења, гимнастике, игара и спортова. Крњаjић jе напустио аустриjску воjску и концем 1905. прешао у Београд. Постављен jе 1906. за наставника гимнастике у I београдскоj гимназиjи. Био jе члан „Испитне комисиjе за полагање учитељских испита из игара и спортова”. Сем у гимназиjи радио jе у Београдском Душану Силном као председник и учитељ Борачког одсека. Од Душана Силног на Великом jавном часу у Београду 14 маjа 1906. одликован jе Дипломом и Златном медаљом I реда. Отворио jе 1909. Приватну школу за борење, гимнастику и игре. Погинуо jе у

У Челебићима освештан споменик страдалима у Другом свјетском рату

27. мај 2019.

 Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом јуче је у Спомен-парку Локвице у фочанској мјесној заједници Челебићи освештао новоизграђени споменик мјештанима страдалим од усташа у Другом свјетском рату. Усташе су на том мјесту у јуну 1943. године, за вријеме Битке на Сутјесци, убиле девет мјештана српске националности из Веленића и Мештревца, а споменик су подигли њихови потомци. Предсједник Црквеног одбора Љубомир Тодовић рекао је да су усташе на превару ухватиле девет мушкараца, међу којима је био и солунски добровољац Видак Фундуп. „Свезали су их жицом, изболи бајонетима и оставили да умру. Након тога, муслиманске усташе су у Веленићима ухватиле 48 жена, дјеце и стараца и кренули су да их запале, али је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА