arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Борце из ’99. изручују Тачију?

31. мај 2019.

Да ли ће се пред Трибуналом у приштини наћи бивши припадници ВЈ из Црне горе. Спекулише се да је реч о договору на сусрету Марковића и Харадинаја у Приштини Приштина ће, наводно, судити борцима Војске Југославије из Црне Горе који су на Космету бранили народ и државу од агресије НАТО-а. Сусрет премијера Црне Горе Душка Марковића и Рамуша Харадинаја у Приштини пре два дана имао је и „друго полувреме“. У Подгорици се прича да су се двојица званичника договорила да трибунал у Приштини суди Црногорцима, бившим припадницима ВЈ који су бранили државу од НАТО агресије 1999. године. Списак тражених бораца наводно би ускоро требало да стигне у Подгорицу, после чега

Обиљежавање Дана Првог и Другог крајишког корпуса

31. мај 2019.

У оквиру обиљежавања Дана Првог и Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске, у Цркви Светих великомученика јасеновачких у бањалучкој касарни Козара, данас је служен парастос погинулим борцима ВРС, након чега су положени вијенци на спомен-плочу. Помен је служило свештенство Епархије бањалучке. Вијенце спомен-плочу погинулим војницима Војске Републике Српске положили су изасланик предсједнице Српске Милорад Којић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Драган Вуковић, те у име Владе Српске Мирослав Маричић. На споменик су положени и вијенци делегације Борачке организације Републике Српске, команданта Првог и Другог крајишког корпуса, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Удружења пензионера ВРС, бањалучке Борачке организације, чланови породица погинулих припадника ВРС и бројни грађани. Први крајишки

Глас Српске: Младен Лончар иза пројекта сатанизације Српске

31. мај 2019.

Иза пројекта чији је циљ да бивши логор за ратне заробљенике на Мањачи прикаже као концентрациони и да тако буде сатанизована Република Српска стоји бивши начелник Сектора за савјетодавну, здравствену и психолошку помоћ при Министарству бранитеља Хрватске Младен Лончар, пише „Глас Српске“, позивајући се на бројне изворе из војних безбједносних кругова. Сазнања овог листа индиректно је потврдио и Дубравко Вучковић, један од крунских свједока на суђењу пуковнику Војске Републике Српске Дани Лукајићу, којег је Жупанијски суд у Загребу осудио на шест година затвора због ратних злочина над заробљеницима на Мањачи током 1992. године. „Познајем Младена Лончара. Он је у име Министарства бранитеља био задужен за све процесе у вези са

Ружa устaшкa

31. мај 2019.

Oткривaмo пjeсмe Ружe Toмaшић у слaву Aнтe Пaвeлићa кoje je oбjaвљивaлa и извoдилa 1980-их oбучeнa у устaшку унифoрму. Њен скaндaлoзни oдгoвoр Нoвoстимa нoви je кoрaк у нoрмaлизaциjи устaштвa: ‘Нe oдричeм сe oбичних устaшa кojи су сe бoрили зa свoj дoм’ Ружa Toмaшић, пoлитичaркa кoja je нa избoримa зa Eурoпски пaрлaмeнт дoбилa нajвишe глaсoвa у Хрвaтскoj, oткрилa je у изjaви зa Нoвoсти дa симпaтизирa устaшe и устaшки пoкрeт. – Никaд нe бих дaлa прoтив устaшкoг пoкрeтa дo 1941. и нe oдричeм сe oбичних устaшa кojи су сe бoрили зa Хрвaтску, aли кojи нису чинили злoчинe. Зaштo бих их сe oдрeклa? – изjaвилa нaм je Toмaшић у тeлeфoнскoм рaзгoвoру, дoдajући дa ‘устaшe

Убили малог Марка у очевом наручју

31. мај 2019.

Нови Пазар данас обележава две деценије од дана када је НАТО убио 11 људи. Бомба „Милосрдног анђела“ бачена на стамбену зграду Био је 31. мај 1999. године, леп пролећни дан. Централна новопазарска Улица Стефана Немање била је пуна људи, нарочито деце, јер се у овој „жили куцавици“ налази и највећа новопазарска основна школа „Братство“. Одједном, из правца Косова и планине Рогозне, зачули су се авиони, а одмах потом и страшна експлозија… Разорни НАТО пројектил, кажу тежак више од пола тоне, бачен је на недужни и голоруки народ. Директно су погођени улаз у стамбено-пословну зграду комбината „Рашка“, продавница „ВМ комерца“ и месара породице „Пантовић“. У једном трену 11 Новопазараца буквално је

ПРИМЕР ДОБРЕ ПРАКСЕ… пријатељима додељене захвалнице (видео)

31. мај 2019.

Основна школа Бубањски хероји из Ниша је већ дужи низ година у пројектној сарадњи са руским школама из предмета историја и веронаука. Ове школске 2018-19. год. је доста тога заједнички урађено кроз корелацију предмета (историја, веронаука, географија, српски језик, музичко и ликовно). Из тог разлога дошли смо на идеју да по први пут захвалимо, на овај начин, учесницима који су допринели, учествовали и подржали наш рад на стваралаштву, које ће свакако користити како нашим тако и руским ђацима и онима који буду гледали ове филмове. Поред наших ученика који су учествовали у пројекту, који су и главни носиоци, на које се поносимо, захвалнице ће  добити и: Епископ нишки Г. Г.

Кости Срба из јаме Бивоље брдо

Из судске архиве: Свједочење о геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима…

31. мај 2019.

11. августа 1941, извршено је најмасовније убијање у јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места. Захваљујући СНД Пребиловцима објављујемо аутентично свједочење  о Геноциду НДХ у Клепцима, Лозници,  Гњилиштима и другим селима чапљинске општине. Записник  код Земаљске Комисије за утврђивање злочина  окупатора и њихових помагача заведен је под бројем 567429, састављен је 7. јула 1946. године у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар Од комисије присутни : Секретар Зем. Ком. Ђуро Боснић и записничар: Невенко Баста Приступају: Пухало Војин п. Јована из Лознице, стар 60 година., земљорад. Чл. МО из Клепаца Марушић Лазар п. Спасоја, стар 25 год. земљорад. члан МО из Клепаца Мандрапа  

СРБИ у ХРВАТСКОЈ су и ’90. буквално ратовали против нациста (ВИДЕО)

31. мај 2019.

Видео клип, који је мањи исечак немачке документарне емисије о њиховим добровољцима који су током распада Југославије ратовали на страни Хрвата, недвосмислено показује да су 90-их година 20 века, Срби у Српској Крајини буквално ратовали и са немачким нацистима, наследницима Хитлерових СС јединица. Видео клип показује догађаје из јесен 1992. када су у неким деловима садашње хрватске државе оснивани нацистичких кампови за прихват немачких добровољаца који су се на та места пристисали са једином жељом – да се доказују ратујући против Срба.   Јесен 1992. обале Хрватске – НАЦИСТИЧКИ кампови. Хрвати су угостили нацисте широм Европе како би ратовали на њиховој страни. Цела иконографија ту: Кукасти крстови, Хитлер, Павелић. Униформе

Логор Слана – Паг 1941.-Пакао у каменој пустињи (2)-ПОДИЈЕЛИ ПА ВЛАДАЈ

31. мај 2019.

Такозвани „покретни пријеки судови“ већ у јуну 1941. године постају основа цјелокупној судској пракси усташког режима Сљедећи дан ПАВЕЛИЋ је донио одредбу о именовању „Прве Хрватске Државне Владе“ у којој је за себе означио положај „Поглавника Независне Државе Хрватске“. У тој влади обављао је дужност предсједника и министра вањских послова. Што се тиче успостављања граница Независне Државе Хрватске о томе су одлучивале, у крајњем случају Њемачка и Италија, које су Павелића довеле на власт. Не улазећи подробније у све тајне и јавне преговоре, потребно је констатирати да су границе између Италије и Независне Државе Хрватске регулиране Римским уговором потписаним 18. свибња 1941. године. Италија је добила најразвијенији дио хрватске обале, док

Јавни позиви за куповину станова за избеглице из БиХ и Хрватске у оквиру Регионалног стамбеног програма

31. мај 2019.

Комесеријат за избеглице Републике Србије обавештава све избеглице и бивше избеглице да су објављени јавни позиви за куповину станова за потребе решавања стамбених потреба избеглица у оквиру спровођења Регионалног стамбеног програма у Републици Србији -Потпројекат 7 и то на територијама општина Бачка Паланка, Кикинда, Сремски Карловци, Стара Пазова и Уб, као и градова Зрењанин, Пожаревац и Сремске Митровице, са могућношћу куповине и на територијама јединица локалних самоуправа које се граниче са наведеним јединицама локалне самоуправе. Јавни позиви намењени су правним и физичким лицима који имају у власништву стамбене јединице на територијама наведених јединица локалне самоуправе и територијама граничних ЈЛС, који желе да отуђе те стамбене јединице за потребе решавања стамбених

ОХР Валентин Инцко

Добро јутро, господине Инцко

30. мај 2019.

Већ сам податак да је ОХР, који званично треба да тумачи Устав и стара се да буде спровођен, „жмурио“ више од деценије и по пред флагрантним кршењима људских и националних права једног народа – довољно је да та канцеларија буде распуштена. Канцеларија високог представника /ОХР/ напокон се сјетила да у Федерацији БиХ /ФБиХ/ и даље не признају конститутивност Срба, упркос Сарајевском споразуму из 2002. године и пресудама разних судских инстанци, које су одавно прекрили прашина политике и гласно ћутање бројних високих представника за БиХ. Садашњи /не/заборавни шеф ОХР-а Валентин Инцко укорио је три федерална кантона због „ситнице“ да нису реализовали своју уставну обавезу пуних 17 година. Чињеница да на нивоу

Ударили подмукло кад је било највише народа

30. мај 2019.

Десеторо невиних људи погинуло је 30. маја 1999. када је НАТО ракетирао мост код Варварина. Троје мртвих у првом, седморо у другом налету на дан Свете Тројице ЗВАЛИ су се: Сања Миленковић (16), Милан Савић (24), Војкан Станковић (31), Зоран Маринковић (33), Ратобор Симоновић (38), Ружица Симоновић (55), Миливоје Ћирић (66), Стојан Ристић (56), Тола Апостоловић (74) и Драгослав Терзић (68). Неко је кренуо пут порте Цркве Успења Пресвете Богородице: славила се Света Тројица, свечан дан за Варварин. Неко, опет, до пијаце, јер је недеља пијачни дан у вароши. Сви страдали недалеко од богомоље 30. маја 1999. године у НАТО бомбардовању моста на Великој Морави. – Наша Сања је била

Хронологија НАТО злочина: 30. мај – ракетиран Варварин, погинуло 10 цивила

30. мај 2019.

Погођена је и специјална болница за туберкулозне болеснике, старачки дом, два павиљона у центру за избеглице у Сурдулици. Животе је изгубило најмање 17 дјеце и немоћних стараца На данашњи дан током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију бомбардован је мост преко Велике Мораве у Варварину. Погинуло је 10, а тешко рањено 17 мјештана те варошице. Била је Света Тројица, вашар и пијачни дан. Нешто после 13 часова НАТО бомбардери у првом налету срушили су мост преко Велике Мораве и усмртили троје људи. Вратили су се после пет минута када су многи већ притекли у помоћ повријеђенима. Тада је погинуло још седморо мјештана Варварина, а више десетина рањено. Најмлађа жртва Сања

prebilovci-kosti.jpg

Илија Шакота, заборављени је српски херој

30. мај 2019.

Из jаме Бивоље брдо, у децембру 1990. године, извађене су кости великог броjа невино пострадалих Срба, коjи су у њу живи гурнути у току љета 1941. Уз кости су пронађени и дjелови одjеће и обуће као и лични предмети мученика, али и зарђали остаци jедне пушке са мунициjом. Пушка jе припадала усташи- jамару Мехи Делићу. Мехо jе са другим усташама, у Видовданскоj ноћи, под свjетлом батериjа и камионских фарова, у понор jаме дубок 40 метара, гурао своjе српске комшиjе. На реду су били Срби из села Козица код Стоца, њих око 120, на превару и часну комшиjску реч похватани, затворени и мучени у Дуванскоj станици у Домановићима. Нису сви очаjавали. У току

Вуковљак: Гдје ми је срце ту ми је дом

30. мај 2019.

На подручју Ливна велики је број српских кућа које су и даље уништене, али је Обрад Вуковљак одлучио да обнови своју, на прадједовини у српском селу Губин подно Динаре. Иако тренутно живи у иностранству, Вуковљак каже Срни да га за Губин вежу успомене јер је ту провео дјетињство и најљепши период живота. Он говори да је током рата већина српских кућа у Ливну, па тако и кућа његових предака, уништена током одбрамбено-отаџинског рата. „Одлучио сам да поправим своју кућу да бих имао гдје доћи. Мој дом је овдје, моје срце је овдје иако живим далеко. Обнављам своју родну кућу тамо гдје је моје срце“, рекао је Вуковљак. Он говори да

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА