arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Слободанка Срдић: У мислима сам путовала на Кордун

9. август 2018.

Када су почетком коловоза 1995. у даљини загрмјели топови, а рафална паљба била све ближа, 12-годишња Слободанка Милић и њена обитељ, отац, мајка и брат Слободан, напустили су родно село Доњи Будачки крај Крњака.  – На брзину смо покупили нешто гардеробе, документе и кренули у дугој колони, а да ни сами нисмо знали камо. Циљ је био што прије побјећи од експлозија и пуцњаве. Сјећам се да сам била тужна јер сам оставила све оно што ми је било мило и драго, а нисам знала да ли ћу се икада вратити на свој Кордун – свједочи Слободанка. Милићи су преноћили у Топуском, па су даље аутобусом преко Босне кренули у

Зоран Шапоњић

Јеси ли, можда, чула за Пребиловце, Европо?

9. август 2018.

Нешто дубоко није у реду са судом оних који нам суде и који нас тако лако осуђују. Ни са судом, ни са правом, са правдом, са правичношћу, да не кажем са људскошћу, јер, одавно код њих људскости нема. Заиста, има ли краја лицемерју покварене Европе? И, чуди ме што прекјуче нису у Загреб дошли са тенковима, са борним колима и авионима, у угланцаним униформама да парадирају заједно са онима који су 1995. победили оне несрећне мајке, бабе и децу у избегличким колонама па сад то славе. Били би у Загребу дочекани цвећем, барем Загреб има искуства у дочецима са цвећем! И, дубоко сам убеђен да то, што нису дошли у

jedina-sacuvana.jpg

Робија Дејана Лаганина

9. август 2018.

У потрази за подацима о усташком геноциду над српским народом у Ливну и околини у прољеће 1941. године, на Илин дан, 2. августа 1990, стигао сам у село Губин на краjњем сjеверо-западу Ливањског поља. Ту jе тада живjела седамдесетогодишња Сава Марчета – Козомара – Петровић, jедна од четрнаесторо преживjелих из jаме Равни долац на Динари, жена коjа jе, како jе већ описано, иако у поодмаклоj трудноћи, издржала пад у jаму са висине од близу педесет метара, преживjела у њоj мjесец и по дана и потом, три мjесеца пошто jе извађена из jаме, родила близанце… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. августа 2017.

Тенковима срављено гробље у "Олуји", фото: Новости

Док Црногорци славе уз „Дом спремни“, Срби обнављају гробља тенковима сравњена у „Олуји“

9. август 2018.

У Доњем ливањском пољу у Федерацији Босне и Херцеговине Срби се удружили да обнове гробља порушена у акцији „Олуја“, пишу „Новости“. Хрватска војска показала сву бестијалност када је тенковима сравнила са земљом споменике у селу Бастаси. Више од двадесет година требало је православним Србима из Доњег ливањског поља у Федерацији Босне и Херцеговине да почну да обнављају гробља порушена и оскрнављена у операцији „Олуја“. То су овог љета урадили мјештани села Нуглашица и Бастаси у општини Босанско Грахово. Ујединили су се у часној намјери да уреде мјеста на којима им почивају преци. Наше гробље било је девастирано. Иако смо раштркани по бијелом свету, одлучили смо да је дошао ред да обновимо

Фото: ИН4С

Витешка погибија регрута Стојадина

9. август 2018.

У имену му је све записано. Стаменост, одлучност и постојаност. Стојадин је стао и остао да брани најузвишенију границу људског достојанства – заклетву држави која је горела у огњу нерашчишћених рачуна, сулудих амбиција лидера нових државица и народа, рoђених на развалинама једне лепе земље, страшћу опијене пастве еуфорично заслепљене нагоном да омеђава своје атаре жицама мржње. Из тог унутрашњег мрака убрзо ће покуљати ерупција гадости какву само људски ум може да произведе . Варају се сви психијатри који мржњу дефинишу као негативну емоцију или поремећај душе. На овим просторима, потврдили су то недавно хрватски црнокошуљаши у копачкама на светском првенству у фудбалу, она је идеологија, стратегија, оружје, база за разне

Фото: Хајат

Дукић: Спомен Чесма у Фазлагића кули – увреда за Србе

8. август 2018.

Савез логораша Српске осуђује поступак бошњачких власти у Сарајеву које су отвориле спомен-чесму у Фазлагића Кули, највећем усташком упоришту и стратишту Срба у Другом свјетском рату код Гацка, указујући да те власти годинама оспоравају Србима право да подигну спомен-плоче и обиљеже мјеста страдања српског народа у протеклом рату на подручју ФБиХ. Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић рекао је Срни да отварање спомен-чесме „у част страдалим Бошњацима“ у Фазлагића Кули представља увреду за српски народ. Он је подсјетио да су Бошњаци подигли спомен-плоче својим страдалима у Републици Српској у Козарцу, Кератерму, Мањачи, Дервенти, Вишеграду, док се то право оспорава породицама српских жртава рата у ФБиХ. Дукић је рекао да

Фото: Срна

Почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке

8. август 2018.

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске /ВРС/ у спомен-комплексу у мјесту Бок Јанковац данас је почело обиљежавање 26 година од одбране Градишке и Српске од агресије хрватске војске, када је живот изгубило 16 српских бораца. Парастос служи протојереј Гојко Слијепчевић, након чега ће на споменик бити положени вијенци. Програму обиљежавања, под називом „Бокови 1992-2018“, присуствују предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, изасланик предсједника Српске, делегација Народне скупштине коју предводи потпредсједник парламента Ненад Стевандић, министри у Влади Српске и представници општине Градишка. Присуствују и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић, предсједник ПДП-а Бранислав Бореновић, високи функционер СДС-а Мирко Шаровић, представници Борачке организације

СНД Пребиловци: Постављен крст на Краварици и положено цвијеће у Неретву

8. август 2018.

СНД Пребиловци неуморно настављају своју мисионарску службу, па су упркос проблемима који су настали око финансирања путовања смогли снаге да организују аутобус са 73 ходочасника. Они су дошли из Србије да на достојанствен начин дају свој допринос у обиљежавању славе Светих Пребиловачких новомученика. Са собом су донијели крст који је освештан у цркви Светог Николаја у Земуну, а који су, по благослову чапљинског пароха Марка Гојачића поставили на Краварици, уочи славске литургије. Ријеч је о једном од 47 локација на којој су од стране усташких кољача страдали Пребиловчани. – На овом мјесту усташе су 1941. заклале 27 Срба. Међу њима је било 19 дјеце. Ту је убијена бака Мара Медан

Нема правде за убијене Српске цивиле из Јежестице

8. август 2018.

Прислуживањем свијећа за покој душа осам српских цивила из Јежестице и полагањем цвијећа код Централног спомен-крста у братуначком гробљу данас је обиљежено 26 година од страдања 12 српских цивила у Јежестици, Шиљковићима и Залужју код Братунца које су убили муслимански војници из Сребренице. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да се предмет „Јежестица“ налази међу десетак предмета о страдању Срба из Братунца који „скупљају прашину“ по ладицама правосуђа БиХ. Она је подсјетила да је овај предмет требало да буде завршен крајем 2015. године када је требало да буде подигнута оптужница, али се ништа по том питању није урадило. „Питамо

Пријатељ Срба из најтежих дана: Годишљица смрти Арчибалда Рајса

8. август 2018.

Данас се навршава 89 година од смрти истакнутог хуманисте, криминолога и пријатеља Србије Арчибалда Рајса, чије су поруке из његовог антологијског дјела „Чујте, Срби“ о менталитету, снази, поносу, слободарском духу, али и слабостима и грешкама Срба и данас, можда, актуелније него икада. Рајс је био швајцарски форензичар, публициста, доктор хемије и професор на Универзитету у Лозани. Истакао се као криминолог радом на истраживању злочина над српским становништвом у вријеме Првог свјетског рата. Он је важио за највећег пријатеља и једно од најзначајних имена у српској историји, човјек који је сам разбио стравичну њемачку и аустријску пропаганду, модернизовао српску полицију до те мјере да су јој се Американци дивили. У Србију је

Швајцарски „Блик“ пише: Ствара се “велика Албанија”

8. август 2018.

Идеја Велике Албаније поново је присутна, оцењује швајцарски дневник „Блик“ додајући да противници те идеје са стрепњом прате постепено приближавање Албаније и самопроглашеног Косова. Идеја Велике Албаније поново је присутна, оцењује швајцарски дневник „Блик“ додајући да противници те идеје са стрепњом прате постепено приближавање Албаније и самопроглашеног Косова. Неприметно од међународне заједнице, Албанија и самопроглашено Косово, које је насељено готово само још Албанцима, приближавају се великим корацима, додаје лист. Предлог о заједничком председнику, лансиран пре неког времена, нестао је, према Блику, након међународне критике, брзо у ладицама канцеларијских столова. „Међутим стварање заједничке царине већ је спроведено. Укидање граница између Албаније и Косова од јануара идуће године изазвало је страх међу

Откривена преписка Ивана Мажуранића на ћирилици

8. август 2018.

Несвакидашње откриће у Архиву САНУ у Сремским Карловцима. Преписку са патријархом Самуилом Маширевићем хрватски бан водио ћириличним краснописом. Ћирилицу је поштовао и Иван Мажуранић! Најзначајнији стваралац Хрватског народног препорода, песник, језикословац, бан и политичар, уважавао је српско писмо, и лично, понекад, писао ћирилицом! Мажуранићева преписка са српским патријархом Самуилом Маширевићем из 1862. године откривена је тек ових дана у Архиву српске академије наука и уметности у Сремским Карловцима. Своја писма, учтива и пуна уважавања према српском патријарху, Мажуранић је писао ћириличним краснописом. Преписка се односила на плате учитеља у сремскокарловачкој богословији. Историчар и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима, Жарко Димић, каже да је “ћирилични Мажуранић” и за њега велико

И они су наши

8. август 2018.

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је прича о страдалничком мјесту Трибањ Шибуљини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта. 2016. године. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст. Тамо где се кршевити Велебит спушта у море, на педесетом километру северно од Задра, лежи усамљено најмање и које је највише страдало православно село далматинске епархије – Трибањ. Лепо кристално море, које га  запљускује, и  свеж  планински поветарац који се спушта са Велебита,  те ублажава  летње врућине, чини  ово место једним од најлепших

Молитвено сећање на ливањске мученике

8. август 2018.

  У данима од 28. јула до 1. августа одржана су молитвена окупљања у знак сећања на српске цивилние жртве пострадале од усташа 1941. године на више стратишта на подручју Ливна и Купреса: код села Пролог; јамама: Равни Долац, Самогред, Бикуша, Тушница-Јеловача, Камешница, Рубића Долац, Развала. Пропунта, ливади Трновац, челебићкој школи; на местима: Кожварица, Мала врата, Занесовићи, Борова Глава. Преко 1600 жена, деце, стараца и мушкараца убијено је на најстрашније начине,  маљем и ножем, а бројни су и живи бачени у крашке јаме планина око Ливањског поља. Молитвеним сећањем сународници и потомци обележили су 77 година од њиховог страдања и поклонили сенима предака чију жртву и страдање не заборављају. Главно

Живјела „Олуја“, браво Србијо!

8. август 2018.

Црногорски јуниори кошаркаши који српско злато славе као сопствено и истовремено присуство официра црногорске војске на прослави „Олује“, можда најбоље свједоче о трагичној и све дубљој поларизацији црногорског друштва. Одавно у Црној Гори неки догађај није изазвао толики одијум и презир дела јавности као појављивање војног аташеа Црне Горе у Хрватској на прослави годишњице војне операције „Олуја“. И док се у медијима и на друштвеним мрежама затечена јавност данима пита није ли то званична Подгорица управо дотакла дно, након неколико дана стигло је и објашњење црногорског Министарства одбране које — не објашњава ништа. Као што се и очекивало, саопштење Министарства одбране поново је обиловало флоскулама попут „цивилизацијски чин“, „сигурна европска будућност“, „НАТО савезница“, као и бројни други термини који су у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА