
Слободанка Срдић: У мислима сам путовала на Кордун
Када су почетком коловоза 1995. у даљини загрмјели топови, а рафална паљба била све ближа, 12-годишња Слободанка Милић и њена обитељ, отац, мајка и брат Слободан, напустили су родно село Доњи Будачки крај Крњака. – На брзину смо покупили нешто гардеробе, документе и кренули у дугој колони, а да ни сами нисмо знали камо. Циљ је био што прије побјећи од експлозија и пуцњаве. Сјећам се да сам била тужна јер сам оставила све оно што ми је било мило и драго, а нисам знала да ли ћу се икада вратити на свој Кордун – свједочи Слободанка. Милићи су преноћили у Топуском, па су даље аутобусом преко Босне кренули у












