arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Tudjman_1997.jpg

Усташлук је ипак прошао

15. децембар 2018.

Хвалећи наводно изразито антиусташко опредjељење Фрање Туђмана како би ваљда на таj начин омекшао хрватски десни екстремизам, што jе сасвим у супротности с временом у коjем jе први хрватски предсjедник владао, Славко Голдштајн, иначе мудар и разуман човjек, доживио jе изгледа некакав своj унутрашњи лом – у тим његовим тактичким вибрациjама могло би се пронаћи и понешто од оне врсте илузиjе коjу бисмо могли назвати jаловим надањем у чудо, а чуда се људима обично причињаjу кад им све лађе потону… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 08. октобра 2015. године. „Славко, док сам jа ту, усташлук неће проћи“, цитирао jе недавно у интервjуу

Епископ бачки Иринеј Ћирић – Спасао децу, а скојевци га изболи ножем (ВИДЕО)

14. децембар 2018.

На данашњи дан, 13. децембра 1955. године, умро је Епископ бачки Иринеј Ћирић, један од најзначајнијих архијереја СПЦ у прошлом веку. Из злогласног мађарског концентрационог логора Шарвар спасао је 2.800 деце, а умро од батинања. У години која је на измаку навршило се шездесет и две године од упокојења епископа Иринеја Ћирића (1884-1955), једног од најзначајнијих и најтрагичнијих архијереја СПЦ не само свог доба, но целог прошлог века. На челу Епархије бачке Ћирић је, наиме, био током Другог светског рата, када је она, окупана у невиној српској крви, била под мађарском окупацијом. То ће га, доцније, практично коштати живота. – После рата, комунистичке власти су га због наводне сарадње са

У СРИЈЕДУ ИЗЈАШЊАВАЊЕ О КРИВИЦИ ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У КРАЈИНИ

14. децембар 2018.

У Суду БиХ за сриједу, 19. децембра, заказано је изјашњавање о кривици генерала Атифа Дудаковића и још 16 припадника и команданата Петог корпуса такозване Армије БиХ, које оптужница терети за злочине против човјечности, потврдио је Срни Дудаковићев адвокат Асим Црналић. Тужилаштво БиХ терети оптужене за злочине против човјечности, који обухватају убиства више од 300 лица српске националности, прогоне и злостављања цивила и ратних заробљеника, као и уништења 38 православних храмова, цркава и вјерских објеката на подручју Крајине 1995. године. Оптужени су Атиф Дудаковић, Екрем Дедић, Санел Шабић, Ибрахим Шиљедић звани Шиљо, Сафет Салихагић, Адис Зјакић, Хасан Ружнић, Реџеп Злојић, Самир Солаковић, Фатмир Муратовић, Мухарем Алешевић, Хусеин Балагић, Але Хоџић звани

Голдштајн: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

14. децембар 2018.

Прије 15 година у Хрватској десни центар мицао је неке плоче, конкретно Мили Будаку и Јури Францетићу, а данас је ситуација таква да је ЈУСП Јасеновац лани посјетило девет школа, на националној телевизији промичу се књиге које негирају што се догодило у Јасеновцу, плоча с поздравом „за дом спремни“ годину дана била је у Јасеновцу, па је премјештена неколико километара даље, Хрватски Сабор одбија бити покровитељ Дана побједе, из државног прорачуна финанцирају се они који негирају злочине у Јасеновцу и таква ће земља предсједавати Европском унијом 2020. године. Све то је такорећи у даху набројао Твртко Јаковина с Одсјека за повијест загребачког Филозофског факултета на првој трибини циклуса „Хисторија у друштву“ посвећеној

У ПОНЕДЈЕЉАК НАСТАВАК СУЂЕЊА ЗА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА У БРОДУ

14. децембар 2018.

Суђење Алминку Исламовићу за злочине над српским цивилима у Броду 1992. године биће настављено у понедјељак, 17. децембра, у Суду БиХ. Исламовић је оптужен да је као припадник и командир Војне полиције ХВО-а од марта до октобра 1992. године учествовао у хапшењу, убијању, психичком и физичком малтретирању цивила српске националности који су били заробљени у подруму старе станице полиције у тадашњем Босанском Броду и на стадиону „Полет“. На терет му је стављено одвођење заробљених на принудни рад, паљење и пљачкање њихове имовине, као и уништавање вјерских, културних и историјских споменика. На рочишту одржаном 3. децембра, тужилац Мирослав Јањић уложио је око 60 материјалних доказа, од којих се неки односе на

ОБЈЕЛОДАНИТИ ИСТИНУ О УБИЦАМА СРПСКЕ МЛАДОСТИ

14. децембар 2018.

Срби у Пећи, њих седам-осам преосталих од 15.000 колико их је живјело до 1999, поручују да ће, док је и посљедњег Србина у граду на Бистрици и док сјећање служи, 14. децембар 1998. остати упамћен као црни дан када су убијена шесторица српских младића у кафићу „Панда“, а тај злочин није расвијетљен ни након 20 година. „Убијени су српски дечаци, они најбољи, на које су се угледали вршњаци и који би, да им животи нису прекинути, сигуран сам, били предводници нове, од нас боље генерације. Та генерација би знала да брани родни град пред најездом Арбанаса и људи који не схватају да у граду на Бистрици неће бити мира и

КРИЗА НА КОСМЕТУ: Студенти сахрањују међународно право и Резолуцију 1244, Кфор обезбеђује мост у Косовској Митровици (ФОТО)

14. децембар 2018.

Уочи седнице тзв. Скупштине Косова, на којој је изгласан сет закона о трансформацији Косовских безбедносних снага у тзв. војску Косова, ситуација у северној Косовској Митровици је мирна, али напета. Уочи седнице тзв. Скупштине Косова, на којој је изгласан сет закона о трансформацији Косовских безбедносних снага у тзв. војску Косова, ситуација у северној Косовској Митровици је мирна, али напета. На мосту који дели северни и јужни део Косовске Митровице уочи изјашњавања о формирању војске Косова у Приштини, стационирано је више возила Кфора. Такође, како незванично сазнајемо, сазван је састанак Кризног штаба на северу Космета због дешавања у скупштини тзв. Космета Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је поводом одлуке Приштине да је

Гнусан покољ у Бјеловцу код Братунца не блиједи ни након 26 година

14. децембар 2018.

Ни након 26 година, покољ над Српским живљем у Бјеловцу, крај Братунца у рану зору кобног 14. децембра 1992 године,  под командом комаданта  28. дивизије муслиманске Армије БиХ,  Насером  Орићем, не смије и никада неће бити заборављен. Да је баш на овом подручју почињено страшно и сурово недјело, свједочи податак да су то извршиле „комшије“, односно бошњачке снаге из Сребренице, а у опвом селу убијено је  68 особа, из једног јединог разлога –  зато што су били Срби. На подручју Бјеловца заједно са околним селима Сикирић и Лозничка Ријека, муслиманске снаге су убиле 109 Срба, и том приликом спалиле 350 српских кућа и других објеката. Да ни на томе нису стали, најбоље приказује и покретна

Историјски говор генерала Симовића, за уџбенике… са свечане академије поводом дана Копнене војске

14. децембар 2018.

Говор генерала Милосава Симовића поводом Дана Копнене војске и 100 година од завршетка Првог светског рата и победе у Великом рату. Говор за уџбенике, проткан чињеницама, дирљив, поносан, говор који подсећа на оно што већина Срба ни чула није. Говор који враћа наду и сећање. Овакви генерали су потребни Србији, храбри, одважни и смели. У оквиру прославе Дана Копнене војске и Дана пешадије, у Дому војске Србије у Нишу 16. новембра 2018. је одржана свечана академија ,,Продор за крај Великог рата” у присуству начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковника Милана Мојсиловића. На самом почетку, генерал је истакао жртву који је наш народ поднео на олтар слободе: „Србија је у Великом рату имала толико жртава да није

Миланковић неће добити бисту у Осијеку, јер је Србин

14. децембар 2018.

Велики научник Милутин Миланковић, према којем су названи неки од кратера на Месецу и Марсу, неће добити бисту испред Треће гимназије у Осијеку зато што је Србин. Осијечка Гимназија има праксу да поставља бисте славних ученика. Али, та част не може бити указана и Миланковићу. Двојици познатих ученика осијечке Треће гимназије Мији Кишпатићу, који се бавио природним наукама, и Милутину Миланковићу, геофизичару и астроному, дате су различите почасти. Кишпатићу ће бити постављена биста испред ове славне осијечке средње школе, у Парку хрватских великана. Миланковићу у част уприличен је научни скуп поводом 60 година од његове смрти у његову родном Даљу, надомак Осијека. И то је све. Антун Туцак, председник Организационог

Врањеш због тетоваже четничког војводе није могао у Загреб

13. децембар 2018.

Репрезентативац Босне и Херцеговине Огњен Врањеш није допутовао у Загреб на утакмицу свог Андерлехта против Динама у Лиги Европе. Према информацијама из Белгије, Врањеш није повређен, већ је одлука клуба да не допутује због честих испада које прави. Он је само један од многих фудбалера Андерлехта који неће играти на „Максимиру“ и један од разлога за то је вероватно тетоважа четничког војводе Момчила Ђујића коју има на руци. У редовима белгијског представника вероватно нису желели да ризикују проблеме и инциденте у Загребу. Извор: Б92

КОМЕНТАР: Прут

13. децембар 2018.

Прво су тражили бившег председника Слободана Милошевића. Онда су дошли по српске официре и команданте, што су војевали на Космету и бранили Србију. ПРВО су тражили бившег председника Слободана Милошевића. Онда су дошли по српске официре и команданте, што су војевали на Космету и бранили Србију. Захтевали су сву војну и полицијску документацију везану за ратове деведесетих… Затим је на ред стигао и први председник Републике Српске Радован Караџић. „Изручите команданта Ратка Младића, па ћете ући у Европску унију!“ гласио је нови налог. И тако су редом власти у Србији примораване да испуњавају хашке услове зарад неизвесног европског сна. Изручивани су председници, генерали, војници… А Београд се годинама суочавао с

Промовисан зборник радова „Српска поезија страдања и патње“

13. децембар 2018.

Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. У фочанском Центру за културу и информисање промовисан је зборник радова „Српска поезија страдања и патње“, приређивача Рада Лаловића, као наставак на поетску руковет „Пред сјенима српских мученика“. Зборник садржи 25 есеја и стручно-методичких радова у којима 15 аутора, професора српског језика и књижевности, тумачи поезију страдања, патње и мука које су Срби претрпјели од Јасеновца, Јадовна, Глине, херцеговачких јама, преко Шумарица до НАТО бомбардовања 1999. године. На синоћњој промоцији је истакнуто да књига

ХРВАТСКА: Због Митра Мирића масовна туча какву Бјеловар не памти!

13. децембар 2018.

Због масовне тучњаве која се догодила у бјеловарском ноћном клубу ‘Тилт’ у суботњим ноћним сатима, напрасно је прекинут концерт српског поп-фолк певача Митра Мирића који је онде наступао. Према информацијама којима располаже портал bjelovar.live у тучњави су суделовали готово сви гости клуба међу којима су се нашли и полицијски службеници у цивилу што им је и службено потврђено из ПУ бјеловарско–билогорске. bjelovar.live у поседу је и кратког видео снимка те вечери. Снимак је наводно настао одмах након што су бројна полицијска возила блокирала део улице испред ноћног клуба у који су први улетели припадници Интервентне јединице. Бјеловар наводно већ дуго није имао прилике видети тучњаву таквих размера попут оне која

АЛБАНЦИМА СМЕТА И СКЕНДЕРБЕГ: Бацили портрет иза зграде општине Призрен

13. децембар 2018.

Портрет је уз жичану ограду постављен наглавачке, а надлежни истражују како је до овога дошло и прете санкцијама за починиоце, пренела је Коха Диторе. Портрет Ђерђа Кастриотија Скендербега, борца против османских освајача, иначе, Србин, којег су Албанци присвојили као свог националног хероја, уклоњен је са Трга Призренске лиге и бачен на паркинг иза зграде општине. Портрет је уз жичану ограду постављен наглавачке, а надлежни истражују како је до овога дошло и прете санкцијама за починиоце, пренела је Коха Диторе. Портрет Скендербега је на Тргу Призренске лиге постављен поводом 28. новемба, који Албанци на Косову и Метохији обележавају као Дан албанске заставе и Дана општине Призрен. Овај инцидент је, како се

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Дара Бановић

Дара Бановић, из села Велико Паланчиште, општина Приjедор, Република Српска, jе живи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА