Momčilu Gavriću Grci postavili zlatnu ploču na Krfu, Miteran ga 1985. odlikovao, a u Srbiji nema spomenik ni u rodnoj Trbušnici. U rat otišao sa osam godina jer mu je Hrvatska domobranska 42. divizija masakrirala roditelje, sedmoro braće i sestara i baku. Napomena redakcije portala Jadovno.srb.: Ovaj prilog je prvi put objavljen na našem portalu 30. marta. 2016. godine. Još malo pa će proći pun vek od početka Prvog svetskog rata, a po najmlađem savezničkom vojniku Momčilu Gavriću u Srbiji se ne zove nijedna ulica, škola ili kasarna. Rođen je u maju 1906, a u avgustu 1914. postao je ratnik. Učestvovao je u Kolubarskoj bici, albanskoj golgoti, ranjen je na

„Dokumenta“, zagrebački Centar za suočavanje sa prošlošću, prozivaju hrvatski državni vrh da pogoduje nacionalističim strujama svojom „linijom manjeg otpora, stalnim veličanjem rata, kao i propuštanjem primjerenog pamćenja svih stradalih“. Na taj način, državni vrh doprinosi stvaranju atmosfere u kojoj policija smije odustati od podnošenja prekršajne prijave zbog pozdrava „Za dom spremni!“ u Glini. „Dokumenta“ su uputila otvoreno pismo hrvatskom premijeru Andreju Plenkoviću i predsjedniku Kolindi Grabar Kitarović u kojem ukazuju na verbalno nasilje nad licima koja žele da se kroz suočavanje sa prošlošću i procesuiranje zločina i kažnjavanje njihovih počinilaca izgradi više demokratsko društvo. „Osuđujemo prijetnje novinaru Dragi Pilselu kojima je neposredni povod bila konferencija za medije posvećena sjećanju na

Kapetan Ariljskog bataljona u bici 23. avgusta 1876. sprečio prodor Turaka u dolinu Moravice. Braćo! Ovo je strašno, ovo je žalosno što mi učinismo! Napustismo Čemernicu, tu vratnicu naše otadžbine, odakle Turke nikad ne možemo isterati. Zato ja, braćo, idem natrag, idem da poginem pod Čemernicom, to volim više nego da me žene nazivaju kukavicom. Ko hoće, neka pođe sa mnom, da povratimo Čemernicu! Ovim rečima se 22. avgusta 1876. godine kapetan Jevrem Vukosavljević, komandant Ariljskog bataljona, dobrovoljac iz Rusije, obratio svojim borcima, kada se morao povući iz šanca sa Čemernice na Preseku u borbama Javorskog rata, u kojima je Užička brigada drugog poziva, posle izgubljene Kalipoljske bitke, sprečavala prodor

Ejup Ganić, nekadašnji saradnik Alije Izetbegovića i nalogodavac masakra u Dobrovoljačkoj, kaže da ideje o nezavisnosti Republike Srpske podstiču slične stavove u Sandžaku, Vojvodini i na jugu Srbije. Bosna i Hercegovina je zemlja koja ima šansu da preživi iz nekoliko razloga. Značajan broj ljudi nema gde da ode, a i oni Srbi koji su protiv zajedničke zemlje dobro znaju kakva je bila sudbina lidera Srba iz Knina ili s Kosova. Gde su oni sada? Nema ih. Ovako o budućnosti BiH u intervjuu hrvatskom „Globusu“ govori Ejup Ganić, jedan od najbližih saradnika bošnjačkog lidera Alije Izetbegovića tokom rata i jedan od krivaca za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Komentarišući ideje