arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Битка у којој је Гвоздени пук добио име

14. јануар 2018.

За ову “нашу” Нову годину поклањам вам једну истински нашу причу. Нестварна је, а баш наша. Овако почиње наставак мог романа о Гвозденом пуку: Пролог: Јордан је памтио потпуно другачије Видовдане од овог. Као мали би се, у тек ослобођеном Нишу, увек у порти цркве, док би трајала служба и помен свим војницима палим за веру и отаџбину, са осталом дечурлијом играо Срба и Турака. Када је остао само са мајком и сестром, присуствовао би молитви од почетка до краја, а у Београду би, као питомац Војне академије, коју је завршио 1900, обележавао тај празник најсвечаније могуће, као „свој дан“. Видовдан је, некако, увек био свет, посебан, са мислима ка

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (26): Спасавање пилота Скота ОГрејдија

14. јануар 2018.

Изнад мене прелетјеше два хеликоптера, а над њима у бришућем лету и два борбена авиона… Сазнајем да су то били Американци који су у један од хеликоптера смјестили Скота О’Грејдија, пилота моћног америчког авиона „Ф-16“ којег су на овом подручју оборили српски борци 8. јун 1995. Нисам имао некаквих великих разлога да на Оштрељ, односно у команду Другог крајишког корпуса и наш Прес-центар који се већ годинама ту налази, дођем тако рано… Али, стопирао сам, наишло је ауто, сјео сам и ево ме на Оштрељу… Таман идем према викендици у којој се налази Прес-центар, кад изнад мене прелетјеше два хеликоптера, оба обојена у бијело и са ознакама Уједињених нација. Над

Фото: Јавно власништв

Неправда према Србима страдалим од усташке руке: И ћутање о злочину је злочин

13. јануар 2018.

„Све што нам се догађа, припада нам јер то смо и заслужили. Ми Срби смо ћутали о злочинима који су у два светска рата почињени над нама, па су нас у овим временима прогласили за геноцидан народ!“ Тако Здравко Шотра, наш познати филмски и телевизијски режисер и аутор сјајног документарца о усташким злочинима у Пребиловцима „Ево наше деце“, почиње причу за „Експрес“ о идеји Лордана Зафрановића да сними филм „Деца Козаре“. На питање због чега смо ћутали о тим злочинима и како је могуће да о три дечја усташка логора у Хрватској, о Јасеновцу, о голубњачама у Херцеговини и западној Босни које су биле затрпане српским лешевима, нико досад није направио играни филм нити написао ваљану књигу, Шотра одговара: „Срби не знају да се баве собом,

Башке Воде

Хрватска сад хоће да продаје и српску имовину!

13. јануар 2018.

Новим прописом хрватска влада предвиђа отуђење узурпиране својине наших фирми. Адвокати траже привремену меру од Европског суда у Стразбуру Хрватска влада усвојила је ове недеље и послала у скупштинску процедуру коначне измене Закона о подстицању улагања, захваљујући којима би српске фирме које су за време бивше Југославије имале имовину у овој држави, и дефинитивно могле да остану без ње. Како су „Новости“ упозориле пре месец и по, Хрвати нуде инвеститорима пословни простор због којег српске банке, институције и предузећа воде судске спорове, у закуп на десет година – бесплатно. Новина је да ће по истеку закупа улагачи моћи српску имовину и да откупе! По речима Мартине Далић, потпредседнице владе у

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (25): Руперт Смит са Ратком Младићем

13. јануар 2018.

Поздрављају се прилично пријатељски. Генерале, гађали су ме ваши када смо летјели понад Травника, вели Смит Младићу. Е мој генерале, да су вас гађали моји, ви се никад не бисте спустили овдје гдје сте управо слетјели, одговори му Младић 17. мај 1995. Руперт Смит је опет инсистирао да разговара са генералом Ратком Младићем. Састанак је договорен на Балкани код Мркоњић Града. И одједном, ето ти га…. Слијеће хеликоптер са ознакама Уједињених нација… Из њега излази Смит… Прилази му Ратко… Поздрављају се прилично пријатељски. – Генерале, гађали су ме ваши када смо летјели понад Травника – вели Смит Младићу. – Е мој генерале, да су вас гађали моји, ви се никад

Трг бана Јелачића, Загреб

Загреб покушава да предуприједи одлуке Стразбура и отме имовину

13. јануар 2018.

Новосадски адвокат Зоран Ристић оцијенио је да Хрватска Приједлогом закона о подстицању улагања, о којем се Сабор треба изјаснити у фебруару, покушава да предуприједи пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру по тужбама српских предузећа чија је имовина отета. Ристић, чија је адвокатска канцеларија „Ристић и партнери“ упутила чак четири представке српских фирми и банака против званичног Загреба и о којим би суд у Стразбуру требао ускоро одлучивати, сматра да Загреб овим потезом жели да спријечи одлуку Суда, за коју вјерује да ће бити позитивна. „Пошто се очекују позитивне одлуке у корист српских фирми којима је незаконито одузета имовина, Загреб је решио да те одлуке практично спречи још пре

Жртве рације у команди XVI ловачког батаљона

Масакр на Успенском гробљу

13. јануар 2018.

На невеликом православном гробљу тог леденог 23. јануара 1942. године, за неколико сати побијено је 250 невиних душа. На фудбалском игралишту НАК-а, хонведи су организовали циничну трку за живот Једно од новосадских места на којем су у петак, 23. јануара 1942. године, почињени најстрашнији злочини било је и Успенско православно гробље. Реч је о невеликом гробљу које се налази у данашњој улици Новосадског сајма које би, с правом, могло да се назове и вечним почивалиштем српских бесмртника. Јер, на њему, уз остале, почивају Јаков Игњатовић, господар Јован Обреновић, Светозар Милетић, Михаило Полит Десанчић, Јаша Томић… Убиства су почела већ око осам часова ујутру. Прве жртве су, наводи се у једном

Зашто Београд нема споменик Дражи Михаиловићу?

12. јануар 2018.

Ако хоћете да утврдите у којој мери се неки бивши комуниста и партизан конвертовао у Србина -говорио је професор Ломпар на једном од предавања- поставите га пред искушење изношења става о судбини Драже Михаиловића: aко је у стању да изврши самопрекорачење и поштено призна Дражи антифашистичко војевање и трагичну судбину, онда је наречени бивши комуниста постао Србин; ако није у стању да то уради, онда он не само да није постао Србин, него још није на путу ни да прими хришћанство. Ова бриљантна и духовита мисао гађа у психолошки центар наше стварности. Зашто и данас, три деценије од званичног силаска комуниста са власти, у нашој владајућој елити и даље постоји

Хутба против Републике Српске Фото: РТРС

Нова хутба против Републике Српске (ВИДЕО)

12. јануар 2018.

Имам сарајевске џамије „Краљ Фахд“, Незим Халиловић Мудерис поново је са застрашујућом мржњом говорио о Србима и Републици Српској. У хутби под насловом „Шта је за нас Бошњаке девети јануар“, Српску назива геноцидном творевином, а Србе фашистима, четницима и кољачима. Званичници Исламске заједнице, истражни органи, бошњачки политичари – ћуте! Србомржња Незима Халиловића Мудериса постала је дијагноза. Уочи 9. јануара поново се повампирила. Умјесто вјерске молитве у препуној џамији – све Србе, чак и оне који су у 2. свјетском рату војевали на страни партизана, назвао је „четницима којима је, каже, кокарда једино трајно обиљежје“. У 15-оминутној хутби нижу се увреде пуне мржње, у којима се повремено присјети и Хрвата или

Црква Светог Јоакима и Ане на Брибиру

Археолошким истраживанјима на Брибиру у Далмацији бришу се трагови Срба

12. јануар 2018.

Брибир – Брибирска градина која је смештена на прелазу између Буковице и Равних Котара у Далмацији ради свог стратешког положаја имала је кроз прошлост посебан значај. За лепог времена поглед са градине преко Равних Котара допире све до плавог Јадрана. Мало је места на овим просторима која су у својим културним слојевима сачувала трагове прошлости као што је то учинио Брибир, па су га многи називали „наша Троја“.  Живот је овде почео да пулсира још од млађег каменог доба јер су испод Брибирске главице на локалитету Криваче утврђени неолитски остаци. У последњем миленијуму п.н.е. Брибирска главица постаје утврђено населје племена Либурна које је река Крка делила од другог илирског племена Делмата,

Илустрација

Нису пронађени посмртни остаци у Оџаку

12. јануар 2018.

У дијелу Православног гробља у Оџаку извршена је ексхумација, али нису пронађени посмртни остаци војника Војске Републике Српске, рекла је Срни портпарол Института за нестала лица БиХ Лејла Ченгић. „Овај дио је детаљно претражен машински и ручно, али посмртни остаци нису пронађени. Постојале су информације да би овдје требало да се налазе посмртни остаци пет војника Војске Републике Српске“, навела је Ченгићева. Она је истакла да ова ексхумација, која је извршена 28. новембра прошле године, није рађена тајно, већ онако како се раде све ексхумације под руководством Тужилаштва БиХ, уз присуство припадника полиције, вјештака судске медицине и Института за нестала лица БиХ. Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и

Фото: Net.hr

Срушио темељ куће српских повратника

12. јануар 2018.

Општинско државно тужилаштво у Задру подигло је оптужницу против педесетседмогогодишњег Драгана Ч. из тог града због сумње да је срушио темељ куће у мјесту Црно коју је Централна канцеларија за обнову и стамбено збрињавање Хрватске градила за српске повратнике. Драган Ч. оптужен је да је 6. марта прошле године изнајмио грађевинску фирму која је по његовом налогу у улици Иве Машине у Задру багером уклонила и порушила темеље куће у изградњи за породицу Веселке М, преноси портал „Задарски.хр“. Задранин се терети да је тиме Централну канцеларију за обнову и стамбено збрињавање Хрватске оштетио за вриједност обављених радова у износу од око 5.800 евра, као и Веселку М. и њену породицу.

Џаферовић и Махмуљин знали све активности муџахедина

12. јануар 2018.

Џаферовић и Махмуљин су имали информацију о заробљавању 53 цивила и војника Војске Републике Српске и послали су војног полицајца Изета Карахасановића да обиђе заробљенике у Кестену, као што су били информисани и о заробљавању 11 војника Лаке прњаворске бригаде ВРС од војног безбједњака Закира Алиспахића званог Дуги, као и безбједњака из Аналитичког одјељења Управе за безбједност Tрећег корпуса Салиха Спахића. Од 12. маја 1995. године до краја рата вођена је оперативна акција „Врандук“ која је обезбјеђивала пуну информисаност Центра служби безбједности /ЦСБ/ Зеница, којим је управљао Шефик Џаферовић и команде Tрећег корпуса тзв. Армије БиХ, на чијем је челу био Сакиб Махмуљин, о сваком кретању и активностима припадника одреда

Елфета Весели изручена БиХ Фото: СРНА

Лажна свједочења минирају суђење за злочин у Каменици

12. јануар 2018.

Бањалука – Промјене исказа свједока као плод притисака на њих пријете да оптужена за ратне злочине у случају „Каменица“ Елфета Весели буде ослобођена по истом шаблону као што се догодило у предмету против ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића, упозорио је секретар Савеза логораша регије Бирач Винко Лале. Елфети Весели се у Суду БиХ суди за ритуално убиство дванаестогодишњег Слободана Стојановића 1992. године у селу Каменица код Зворника. Лале је истакао да су чак и актери подмићивања и застрашивања свједока исти у оба случаја. – Чак и главни свједоци мијењају исказе. Ради се о пријетњама и подмићивању као и у предмету против Орића, који је из истих разлога

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (24): Хрвати са Динаре гранатама засули Грахово и Гламоч

12. јануар 2018.

У Грахову сам. Пред Спомен-домом који носи име Гаврила Принципа нанизано двадесет мртвачких сандука са посмртним остацима погинулих српских бораца. Одједном у пола богослужења, детонације 15. март 1995. У Фркашићу сам подно планине Пљешевице. Само десетак километара далеко од Коренице. У некаквој сам бараци коју зову затвором. У једној од њених мемљивих просторија, пет-шест муслимана које су припадници Српске војске Крајине заробили на сјеверозападном дијелу бихаћког ратишта. Упознајем се са једним од њих. Презива се Пајазетовић и био је из Велике Кладуше. Каже ми да је био у војсци Фикрета Абдића, дакле у Народној одбрани Западне Босне,  те како су га Алијини заробили. Срећан је што су га сада Срби

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА