arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ХРВАТИ БИЛИ „ПРИСИЉЕНИ“ ДА СЕ УЈЕДИНЕ

Десни хрватски портали наводе да је стварање Југославије 1918. године било „најмање лоша опција“ по хрватске интересе, али да су Хрвати од почетка били угњетавани у тој држави. Неки хрватски историчари признају да би, да није дошло до уједињења са Србијом, водеће силе Антанте – Велика Британија, Француска и Русија управо „хрватском територијом исплатиле Италију и Србију, као земље побједнице Првог свјетског рата“. При чему нико не наводи које су то хрватске територије тада постојале, пошто је цијела данашња Хрватска, односно подручја која су касније формирана у обје Југославије, била тек саставни дио Аустроугарске монархије. Идеја о јужнословенским народима у једној држави настала је у хрватској интелигенцији тог доба, наводе

Немања Девић: Ма колико од њих бежали, сенке прошлости нас упорно прате

Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. „Ух, Т. – па знам то село“, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека

Анкета Си- Ен- Ен : Антисемитизам није нестао, ту је и добро је

Сећање на Холокауст јењава, а у Европи све више јачају антисемитски ставови и предрасуде, резултати су анкете коју је спровео Си- Ен- Ен . Више од четвртине испитаних Европљана сматра да Јевреји имају превелики утицај у пословном и финансијском сектору. Просечно, један од четворице испитаника верује како је тај народ на неки начин утицао на настанак ратова и сукоба широм света. Једна петина испитаника мисли да Јевреји својим поступцима делују на медије и да имају превише утицаја на политичкој сцени. С друге стране, трећина Европљана зна мало или ништа о Холокаусту и масовном убиству шест милиона Јевреја за време нацистичког режима и владавине Адолфа Хитлера 30-их и 40-их година прошлог века.

Кустурица: Све окренуто наопачке – нуду ријалити умјесто традиције

Филм о Јасеновцу касни много деценија због нашег немара према својој трагедији. Имамо ми стратишта много, а због подаништва према политици избјегавали смо да направимо филмове о нашим суштинским и митским мјестима, казао је Кустурица. Моје биљешке имају интензитет личног, као што све у умјетности мора да буде субјективно, а када постане објективно, онда је то ријалити. Зато не гледам телевизију, гледам „Јутјуб“ јер тамо се види све што мени треба, а све што ми не треба то се врти 24 сата. Овим ријечима славни филмски редитељ Емир Кустурица је у уторак вече, у Српском народном позоришту у Новом Саду, објаснио бројним поштоваоцима своју потребу да послије књига „Смрт је непровјерена гласина“

Како је Анте Старчевић од понизног слуге и Србина стигао до „оца усташтва“

“Човjек који је из личних фрустрација Србе називао “слугањском пасмином”, сам се потписао на молби “понизни слуга”. У друштвеном тренутку када режимска „елита“, па нажалост и дио опозиционог тијела поприма манир једног понашања, а то је промјена идеологије, нације, у зависности од политичког тренутка, интереса, амбиција, указујемо овом причом, да то није новина, да то није карактеристика овог несрећног времена, да то је било, а бојимо се и биће, јер су и неки Срби прије нас понашали се слично, и постали највећи антиСрби, постали своја супротност, а такви „бивши Срби“ увијек бијес усмјере и искале баш над Србима и српством. Једна од најупечатљивијих прича, свакако је камелеонство Анта Старчевића, који се

СУЗЕ ГОВОРЕ ИСТИНУ: Филм о Александру Маслеши приказан у Београду

Документарни филм аутора Небојше Колака о најмлађем страдалом борцу Требињске бригаде приказан на „РЕСТ ФЕСТ-у у Београду“. Документарни филм “Сузе говоре истину” аутора Небојше Колака, познатог требињског новинара, приказан је 26.новембра 2018. године   на 3. филмском фестивалу „РЕСТЛ ФЕСТ“ у Културном Центру Чукарица у Београду. Филм говори о најмлађем борцу Требињске бригаде Александру Маслеши, који је са 16 година напустио школу и дјечачку игру, отишао у рат да брани отаџбину и погинуо. У филму који  траје 67 минута говоре родитељи, сестра и дјед страдалог младића. Александар Маслеша је рањен 27. септембра 1994. године на Борачком језеру код Коњица, а преминуо је на Војно-медицинској академији у Београду 16. јануара 1995., када

Меморијални комплекс у славу церских јунака

Шабац – Планина Цер на којој се 1914. године одиграла чувена битка, у којој је, у претходним балканским ратовима, потпуно исцрпљена војска Краљевине Србије до ногу потукла бројнију и опремљенију аустроугарску солдатеску, требало би да постане трајни споменар не само првог великог успеха савезника Антанте већ и целокупног страдања српског народа и његове велике победе у Великом рату. Цер јесте већ стотину година духовна вертикала Србије, али је у сваком другом погледу био скрајнут. Изградња меморијалног комплекса на овој изразито шумовитој планини, обраслој цером и грабом – која се као острво издиже на ободу панонског басена – пројекат је који је подржао председник Србије Александар Вучић,  коначно ће исправити ову велику

КОМИСИЈА ЗА „СТАРО САЈМИШТЕ“: Обележити сва места страдања

Закон којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. ЗАКОН којим ће бити регулисан статус меморијала на Сајмишту, у Београду, где је током Другог светског рата постојао један од највећих логора на југоистоку Европе, ускоро ће бити завршен. Да ли ће се у оквиру њега наћи и необележене масовне гробнице у Београду, где је сахрањено између 11.000 и 14.000 Срба и више од 6.000 Јевреја, још се не зна. – Све масовне гробнице требало би достојно обележити – каже епископ Јован Ћулибрк, председник Комисије задужене за меморијални комплекс на Сајмишту.

ПОБОЉШАН ПОЛОЖАЈ ЖЕНА ЖРТАВА РАТА

Предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић оцијенила је данас да је у посљедих пет година унапријеђен положај чланова тог удружења. Она је након округлог стола о теми „Положај жена жртава рата Републике Српске – данас“ рекла новинарима да је удружење до прије пет година било „клинички мртво“ јер су сви знали да постоје, али нико није радио на рјешавању њихових проблема. „У међувремену смо постали врло препознатљива категорија у Српској, али и на Балкану. Имамо статус удружења од јавног интереса и закон којим нас је признала Република Српска“, навела је Рајилићева. Према њеним ријечима, Законом о заштити жртава ратне тортуре Република Српска је исправила све гријехе

У ГОРЊИМ ПОДГРАДЦИМА СЛУЖЕН ПАРАСTОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА

У Горњим Подградцима у Градишци данас је служен парастос и положени вијенци на споменике погинулим борцима одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата и жртвама фашистичког терора из ове мјесне заједнице.   Предсједник Борачке организације општине Градишка Зоран Лазић рекао је да је у одбрамбено-отаџбинском рату погинуло 16 бораца из Горњих Подградаца и да сваке године општинска и мјесна Борачка организација организују парастос којем присуствују породице погинулих, борци, мјештани и ученици Основне школе „Младен Стојановић“. „Веома је важно да ученици присуствују парастосу и да на њих преносимо осјећај поштовања према погинулим борцима и саосјећање према њиховим породицама“, нагласио је Лазић. У Другом свјетском рату погинуло је 136 бораца и више од 1.100 цивила

Andjeljko_Anusic.jpg

Анђелко Анушић: Путовање према себи – најдужи и најтежи пут

Баниjа jе, као и цела Српска Краjина, и све наше Краjине расуте по свету, моj завичаj у jезику. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 8 . октобра 2015. године. А од моjе родне куће у Градини, на Сувоj Међи, нема одавно ни трага, ни пухорне прашчице, као ни од многих других коjи деле прогнаничку судбину. Неки, немачки педантни људи постарали су се добро за то. Али, срећом у несрећи, завичаj се одавно преселио у моjе књиге. Идем тамо, путуjем свакога дана и ноћи, из ретка у редак, речи у реч, у завичаjне даљине, и враћам му се све ближи са даровима коjима ме

ГАЈДОБРО ДОБРА, КРОШЊО ГРАНАТА: Свечано отворена изложба „Пребиловци“

Гајдобра је родна и добра грана херцеговачког бића, његов духовни и земни пелцер у равној Панонији који до данас златне јабуке рађа. Србији је даровала 39 доктора наука и 37 државних репрезентативаца, од тога 19 универзитетских професора. Правилна ијекавица српског језика, основна школа „Алекса Шантић“, библиотека „Јован Дучић“, трг и споменик војводе Луке Вукаловића, храм Светог Василија Острошког, народ здрав, лијеп, стасит и витак… Гајдобра – Херцеговина што је као птица слетјела на кукурузна поља и нестајне бразде Српске Војводине. Не знам да ли је и ова изрека настала у Гајдобри, а лако је могла. Тада се свуда међу нашим колонистима могла чути. Наиме, послије насељавања српског народа из Херцеговине

КИТАРОВИЋЕВА И ТЕНИСЕРИ „ДЕРНЕЧИЛИ“ УЗ ТОМПСОНА

 Хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић организовала је пријем хрватских тенисера који су освојили „Дејвис куп“, након чега је услиједила забава уз „хитове“ Марка Перковића Томпсона, познатог по величању усташких симбола. Она је у свом кабинету уручила одликовања играчима и члановима стручног штаба хрватске „Дејвис куп“ репрезентације и одржала лекцију о одговорном понашању и младима који у тенисерима виде узоре. Либерални портали наводе да је након тога услиједио „дернек са Tомпсоновим пјесмама“. Китаровићева је отпјевала Томпсонов „шлагер“ – „Лијепа ли си“, а све је снимио и на свом „Инстаграм“ профилу објавио селектор Жељко Крајан. У више наврата, Китаровићева је признала да воли Томпсонову музику и да не зна за неке његове

Прњаворчани у Великом рату

Марко Моравац из Мравице одликован је са три ордена – Kарађорђевом звијездом са мачевима, златном медаљом за храброст и руским орденом Георгијевски крст четвртог реда. Постоји податак и да је за Моравца лична похвала војводе Степе Степановића прочитана пред цијелом Другом српском армијом Војске Краљевине Србије. ПРИРЕДИЛА: Тамара СТОЈАНОВИЋ Необичном уједињењу проглашеном прије стотину година у Прњавору претходио је један од најзначајнијих историјских догађаја за ову општину, улазак српске војске у град 21. новембра и ослобођење од аустроугарске власти. Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, чувајући од заборава сјећање на тај датум, прикупило је бројне архивске податке који свједоче о учешћу и доприносу Прњавора и његових становника у

Зашто нам бивша „браћа” отимају Косово?

Прича о Југославији никако да престане, па ни Србија никако да васкрсне из тог силног црвенила и ужаса чији се репови и даље вуку по нашој земљи. Многи југоносталгичари нису ништа друго до људи разочарани у себе, па својом наводном носталгијом другима покушавају да докажу да то што су били за Југославију није била грешка, него добра прилика коју смо, изгледа, упропастили ми који смо се касније родили и од свог тог благостања, уживали само у последицама распада и ђубрету које је остало иза тако „добре идеје“. Не могу да тврдим да знам како се тада живело, али добро знам како се умирало и због чега се затварало и прогонило.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.