јун 2018 - Страница 14 од 14 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јун 2018 » Страна 14

Руско писмо Титу: „Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације“

1. јун 2018.

Ако погледамо историју читавог региона видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих покрета српских хајдука и јунака. Па ипак је овај покрет у историјском смислу био умногоме јединствен. На Балкану је и иначе увек била снажно изражена традиција која гласи отприлике овако: чим загусти – бежи у шуму! И четнички покрет је у основи био подстакнут управо том традицијом. Четници су, додуше, имали и идеолошки оријентисане људе, али то су углавном били официри који су служили још у краљевској војсци – неко у Босни, неко у генералном штабу заједно са Драгољубом Михаиловићем – и који су ратовали у Првом светском рату или у Балканским ратовима. Међутим, тај део четника

Дрежањ, 03. јун 2018. године: Обиљежавање Дана народног отпора усташком терору

1. јун 2018.

Општинска борачка организација Невесиње позива потомке жртава, породице погинулих бораца, ратне војне инвалиде, борце и остале грађане да присуствују обиљежавању Дана народног отпора устаника усташком терору у Дрежњу 1941. године, које ће се одржати 3. јуна 2018. године у Дрежњу. ПРОГРАМ ОБИЉЕЖАВАЊА: 09:00 Света литургија у Цркви светог цара Констатина и царице Јелене у Слату 11:30 Полагање цвијећа у Дрежњу 12:00 Послужење гостију у Дрежњу Извор: Слободна Херцеговина Везане вијести: Календар геноцида НДХ у Херцеговини, 3. јун: Напад усташа на … Парастос за погинуле устанике | Јадовно 1941. Марко Шикуљак: Куд се деде борба против фашизма | Јадовно …

Злоупотреба антисрпског расположења у Хрватској

1. јун 2018.

Иницијатива „Народ одлучује” на улицама Загреба тражила подршку за уставне промене које би заступницима националних мањина у Сабору ускратиле право да гласају за владу и буџет Иако су већ прогласили „победу” и успех референдума, представници Иницијативе „Народ одлучује”, који су протеклих две недеље на улицама Загреба тражили подршку за уставне промене које би мањинским заступницима у Сабору ускратиле право да гласају за владу и буџет, данас ће и званично саопштити колико су потписа прикупили. Како је на „Твитеру” написао координатор иницијативе, иначе јавности до сада мало познати, Звонимир Троскот, њихов предлог је подржало 390.000 људи. Уколико потписи буду валидни, то је више од десет одсто бирачког тела колико је иначе

ХРТ: Хитна сједница Програмског вијећа због Вукића

1. јун 2018.

Програмско вијеће Хрватске радио-телевизије одржаће у понедјељак 4. јуна хитну сједницу због емисије „Добар дан Хрватска“ од 30. маја. У тој емисији гостовао је новинар Игор Вукић, који је изнио низ неистина о природи и функцији концентрационог логора Јасеновац, тврдећи да је то био сабирни радни центар, те да у њему нису убијана дјеца, већ да су, напротив, она ту имала могућност школовања. Хрватски јавни сервис је саопштио да ће на тој сједници Програмско вијеће расправљати о програмском садржају те емисије, а како је јавила ХИНА, позивајући се на своја сазнања, састанку би могли да присуствују и представници Надзорног одбора тХРТ-а. Сазивање сједнице Програмског вијећа услиједило је након јучерашње реакције

Постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО

Помен првим требињском жртвама усташког терора (ВИДЕО)

1. јун 2018.

Чланови Удружења поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња данас су организовали помен првим жртвама усташког терора из нашег града, требињским Србима страдалим 1. јуна 1941. године. Помен пострадалим Србима служен је на мјесту планираном за изградњу споменика погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама Другог свјетског рата у улици Обала Луке Вукаловића, гдје је данас положено цвијеће и упаљене свијеће за покој душа страдалника, као и постављен камен темељац за споменик борцима ЈВуО и невиним цивилним жртвама Другог свјетског рата. На годишњицу страдања требињских Срба, најстарији члан удружења Трифко Пејановић поставио је камен темељац за будући споменик погинулим борцима ЈВуО и невиним српским жртвама. Предсједник Удружења поштовалаца Југословенске војске

Ђурић положио венац на споменик генерал-пуковника Величковића

Обележено 19 година од погибије генерал-пуковника Величковића

1. јун 2018.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић присуствовао је обележавању 19 година од погибије бившег команданта Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране генерал-пуковника Љубише Величковића у његовом родном селу Црљенцу, у општини Мало Црниће. Том приликом Марко Ђурић је положио венац на споменик генерал-пуковника Величковића, који је погинуо 1. јуна 1999. године током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, саопштила је Канцеларија за КиМ. „Србија никада неће заборавити његово јунаштво и жртву коју је поднео за целу Србију“, рекао је Ђурић и додао да ће покренути иницијативу да једна улица у главном граду Србије понесе име генерал-пуковника Величковића. Поред директора Канцеларије за Косово и Метохију, обележавању годишњице погибије генерал-пуковника Величковића

Савановић на обиљежавању дана 1. и 2. Крајисшког корпуса (Фото: СРНА)

Обиљежавање Дана Првог и Другог крајишког корпуса (ФОТО)

1. јун 2018.

У оквиру обиљежавања Дана Првог и Другог крајишког корпуса Војске Републике Српске, у Цркви Светих великомученика јасеновачких у бањалучкој касарни „Козара“ данас је служен парастос погинулим борцима ВРС, након чега су положени вијенци на спомен-плочу. Помен је служило свештенство Епархије бањалучке. Вијенце на спомен-плочу погинулим припадницима ВРС положили су изасланик предсједника Републике Српске Синиша Каран, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Велимир Сакан, те у име Владе Српске министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић. Вијенце су положили и делегације Борачке организације Републике Српске, команданата Првог и Другог крајишког корпуса, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, Удружења пензионера ВРС, града Приједора, бањалучке Борачке организације, чланови породица погинулих припадника ВРС

Анкета “Новости“: Има ли смисла формулација „држављанство Републике Србије“?

1. јун 2018.

Матија Бећковић, Славица Ђукић Дејановић, Мухарем Баздуљ и Санда Рашковић Ивић говоре за “Новости“ о томе да ли би држава требало да промени одлуку о означавању држављанства у пасошима МАТИЈА БЕЋКОВИЋ, академик – Замислите да неко тражи држављанство Америке, а неће америчко држављанство. Да ли би то био разлог да му држављанство дају, или би га због тога одбили? Овакво питање нигде у свету није забележено до сада, ни током наше историје. СЛАВИЦА ЂУКИЋ ДЕЈАНОВИЋ, министар без портфеља – Као мултинационална земља треба да дамо право сваком грађанину да се изјасни о свом држављанству у складу са том чињеницом. Формулацијом о држављанству Републике Србије не прејудицирамо националну припадност. Грађанима Србије

Улаз у усташки логор Јасеновац (Фото Википедија)

Хрвати страхују од Кустурице и вјерују да Србија нема новца за филм о Јасеновцу

1. јун 2018.

Најава филма о концентрационом логору Јасеновац, међу хрватским филмским радницима изазива различита реаговања – од бојазни да би у реализацији пројекта могао учествовати прослављени режисер Емир Кустуруца, којег би подржала држава Србија, до увјерења да Београд нема пара за такав филм. Филмолог Никица Гилић навео је својевремено да је Јасеновац легитимна и занимљива тема за филм било које врсте и да га не би чудило да након ове вијести из Србије и у Хрватској пожуре у сличан пројекат како би Загреб први изнио мишљење о тој теми. – Ако ће то бити некакав велики државни пројект, мислим да су се у Србији мало прешли и заборавили шта су научили деведесетих

„Новости“ у Старом Грацком са нападнутим Србима: Постављају нам мине на гробљу!

1. јун 2018.

Репортери „Новости“ у Старом Грацком, чији су мештани опет били на мети Албанаца Већ 19 година дани су нам оковани страхом. Само је питање када ће и на кога насрнути. Надали смо се да ће бар децу поштедети. А ево, и на бебу су ударили… И уместо да се одговорни казне, ми сад стрепимо од даље одмазде. Овако, после још једног напада који су им приредили Албанци, говоре, за „Новости“, житељи Старог Грацког, који скоро две деценије чекају казну за убиство 14 њихових комшија – жетелаца. То место, недалеко од Липљана, у среду увече је поново било полигон за иживљавање над Србима. Директна мета овога пута били су чланови породице

Усташе славе над телима жртава у Доњој Градини

Настављена хајка на јасеновачке жртве

1. јун 2018.

У Хрватској се наставља свакодневна пропаганда о преувеличавању броја жртава у усташком концентрационом логору Јасеновац, а десничари и дио медија сада желе да изједначе гробницу у Мацељу, гдје су партизани, наводно, убили 1.000 људи са јасеновачким стратиштем. Једно од многобројних ревизионистичких удружења у Хрватској „Мацељ 1945.“ наводи да је то „највеће стратиште“ у Хрватској и желе га изједначити са фабриком смрти у Јасеновцу, у којој су убијани Срби, Јевреји, Роми и антифашисти. Ово удружење, као и остале ревизионистичке организације у Хрватској, којих је све више, тврди да се „Јасеновцем и јасеновачким жртвама манипулише и да су створени митови који су раширени и прихваћени у свијету“. Овакви ставови долазе дан након

Смоје, интервју из 1985: Не брине мене што њих 10 велича Павелића, већ што њих 1.000 не реагује

1. јун 2018.

Прошло је 23 године од смрти легендарног Миљенка Смоје, а један његов интервју за РТВ Ревију из 1985. године је и дан данас актуелан. Он је тада описао како тумачи националисте и њихово узвикивање. Можете ли нам, барба Миљенко, рећи шта се то дешава са Сплитом? Мало, мало, па се чује како овде дивљају националисти… Националисти дивљају, колико знам, и у другим градовима. Не забрињава мене кад десет пијаних, лудих младића иду около, галаме и вичу, не забрињава ме ни оно шта се десило прошлог Божића кад су се оне будале тркале ноћу. Забрињава ме, међутим, ако то шта они вичу слуша њих 1.000 и не реагује. То је оно што

Од 2.400 кућа у Смедереву само је 25 остало неоштећено (Фотодокументација "Политике")

Дан сећања на највећу трагедију Смедерева

1. јун 2018.

Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара. – Петог јуна 1941. страдало је више од половине грађана Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековној историји Смедерева. Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара. Незваничне процене говоре да се у тврђави тада нашло више од 400 вагона муниције и тридесетак вагона експлозива и барута. Од силине експлозије на град се у трену сручило око четири хиљаде тона камена из тврђаве, забележили су хроничари. У пречнику од десетак километара

Отимачина под европском заставом

1. јун 2018.

Уместо да олакша остварење узурпираних имовинских права српске државе и Срба у Хрватској, ЕУ „мудро“ ћути, а њена чланица Хрватска се према тим правима понаша још бахатије и безочније Са уласком Хрватске у Европску унију порасла је и нада да ће многи нерешени српски проблеми са овом бившом југословенском републиком бити разрешени. Од потраживања државе Србије, преко статусних питања Срба у Хрватској, па до личних имовинских питања прогнаних и избеглих Срба… Нажалост, од наде је остала само пуста жеља, јер се тек испод плаве заставе са жутим звездицама показало све лицемерје, до тада прикривано обећањима и обавезивањем на европске норме и стандарде. Који за Србе, очигледно, не важе. СПОРНИ ЗАКОН