Позна јесен и зима 1941. године представљали су велико искушење и прекретницу у Народноослободилакој борби, посебно после пада Ужица и продора моћних немачких и четничких снага на простор такозване Ужичке републике. Главнина партизанских снага се пред том силом морала повући ка Санџаку. Тражена зверка Стеван Филиповић је у том тренутку био командант Првог поцерског батаљона, који је остао одсечен на Церу. На саветовању у Грабовцу, одржаном 21. децембра, закључено је да се тај батаљон не може одржати по цичи зими и одлучено да се због недостатка хране и муниције привремено расформира. При покушају да се из Грабовца пребаци на Цер и придружи саборцима, Стеван Филиповић и његов млађани курир, петнаестогодишњи

Некадашњи пролазни логор на Аутокоманди мора остати у заједничком сећању – На парцели ће се градити тржни центар, али инвеститор, компанија „Делта”, жели да достојно обележи простор Заборављени и запуштени некадашњи пролазни логор „Топовске шупе” могао би коначно да буде достојанствено обележен. Чланови Комисије „Старо сајмиште”, са председником комисије и епископом славонским Јованом Ћулибрком на челу, обишли су јуче комплекс на Аутокоманди, с циљем да постојећи објекат сачувају за покољења, а са истом идејом одржали су и састанак у Старом двору, коме су присуствовали представници амбасада Немачке, Израела и Сједињених Америчких Држава, Музеја „Ане Франк” у Амстердаму, као и представници удружења која негују сећање на холокауст. Председник Савеза јеврејских општина

Професор и књижевник Жељко Видаков Зиројевић причу и прстен „наследио“ од пријатеља Радојице Радовића, мајора Удбе Митрополит Јоаникије Липовац ухваћен је у збегу 12. маја 1945. године код Цеља. Пребачен је у Загреб, у штаб Прве армије код команданта Пеке Дапчевића, одакле је по налогу Милована Ђиласа одведен у Београд, на Топчидер. Митрополита су стрељали припадници Озне 18. маја 1945. године као народног издајника. Његове кости почивају на необележеном месту негде на простору Буковика код Аранђеловца. Професор, публициста и књижевник Жељко Видаков Зиројевић чувар је прстена митрополита Јоаникија Липовца. – Време је да митрополит буде сахрањен на начин достојан човека и по правилима Српске православне цркве, а истина о његовом

Док су га 22. маја 1942. године око десет сати пре подне жандарми водили свезаног главним ваљевским улицама на губилиште у центру града, малени, тек 160 центиметара високи младић је громко клицао: „Живели народни ослободиоци! Доле фашисти и издајници српског народа! Живео Стаљин! Живео комунизам…!“ Породица печалбара Недићеви жандарми су га бездушно ударали кондацима и покушавали да га ућуткају, али је његов глас бивао све моћнији и све више изазивао дивљење уплашених пролазника. Кад су схватили да га не могу тако ућуткати, спроводници су скренули и повели га споредним сокацима, пречицама које су водиле до места на којем су се већ њихала припремљена вешала. Стигли су знатно пре него што