Скочите на садржај
Прво приказивање новог дугометражно-документарног филма „Концентрациони логор Земун“ биће организовано 8. фебруара 2018. године у 19:00 у Дому омладине Београда. Добро дошли! Извор: Стање ствари
Хрватске власти баштине партизански покрет и антифашизам, али дају пензије усташама. Не воле да их прозивају за ћутање о усташизацији земље, али чувају усташке симболе… Приредио: Ненад ТАДИЋ Институције Хрватске одбацују сваку одговорност за усташки геноцид на Србима током Другог свјетског рата и злочине у концентрационом логору Јасеновац, али, истовремено, вуку потезе којима показују да подржавају идеолошке симпатизере усташа. Сви хрватски политичари указују да у Уставу пише да се данашња Хрватска заснива на антифашизму, али та земља и данас исплаћује пензије ветеранима Независне Државе Хрватске /НДХ/. Према Закону о пензионом осигурању, Хрватска исплаћује пензију или дио пензије припадника „Хрватске домовинске војске“ мобилисане од 17. априла 1941. до 15. маја 1945.
Доцент на загребачком Факултету политичких наука Стево Ђурашковић рекао је за Нови лист да се не смеју изједначавати фашистички и комунистички злочини. Он је такође коментарисао изложбу о Јасеновцу, која је у седишту УН у Њујорку организована на иницијативу Србије. “Наравно да је изложба крајње проблематична и српској влади је била потребна у политичке сврхе, али је најважније оно што би Хрватској требало да представља Јасеновац. Нажалост, још се нисмо суочили са историјским теретом Јасеновца и НДХ. Та историја је до 1990. била интерпретирана на један, а после на други начин, а чињенице непобитно говоре да је режим НДХ био други најзлочиначкији режим у нацистичкој Европи, одмах иза Хитлеровог“, навео је Ђурашковић.
Уколико престане да постоји на једном делу своје територије, држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије, рекао је професор Мило Ломпар на трибини посвећеној Апелу за одбрану КиМ Апел о коме вечерас говоримо показао је да у нашој стварности постоји више подручја која дотиче питање Косова и Метохије. Оно се, с једне стране, појављује као државно питање. Хоће ли једна држава да пристане да озваничи престанак свог постојања на делу своје територије. То је далекосежно питање јер уколико престане да постоји на једном делу своје територије држава озбиљно доводи у питање свој разлог постојања, односно постојање и на другим деловима територије. То
Нoвим зaкoнским приjeдлoзимa у вeзи упрaвљaњa држaвнoм имoвинoм и пoтицaњa улaгaњa oтвaрa сe мoгућнoст дa држaвa рaспoлaжe привaтнoм имoвинoм субjeкaтa из бивших jугoслaвeнских рeпубликa, oкo кoje гoдинaмa избjeгaвa прoвeсти Aнeкс Г Бeчкoг угoвoрa o сукцeсиjи Прeд Сaбoр je стигao приjeдлoг Зaкoнa o упрaвљaњу држaвнoм имoвинoм у кojeм, измeђу oстaлoг, стojи дa je Влaдa ‘дo склaпaњa oдгoвaрajућeг мeђунaрoднoг угoвoрa oвлaштeнa дaти у вишeгoдишњи зaкуп нeкрeтнинe у зeмљишнoкњижнoм влaсништву нa кoje сe примjeњуje зaбрaнa из чл. 1 Урeдбe o зaбрaни рaспoлaгaњa нeкрeтнинaмa нa тeритoриjу Хрвaтскe’. Риjeч je o Урeдби из 1991. гoдинe кojoм je зaбрaњeнo рaспoлaгaњe имoвинoм у влaсништву институциja, рeпубликa, твртки и других прaвних oсoбa из бивших jугoслaвeнских рeпубликa. Прeмa нaвeдeнoj
У Стаљинграду је 31. јануара 1943. године капитулирао командант Шесте армије, генерал-фелдмаршал Фридрих Паулус, један од главних аутора операције „Барбароса“, тј. напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је то тежак ударац и за Паулуса и за читаву немачку армију. Погледајмо како су се одвијали догађаји тог судбоносног јутра. У рану зору 31. јануара војници 38. мотострељачке бригаде на челу са натпоручником Фјодором Иљченком отворили су паљбу на масивно здање продавнице у коме су била постављена немачка митраљеска гнезда. Када је Немцима понестало муниције Иљченко је приметио на једном прозору официра који маше белом заставом. Натпоручник није могао ни претпоставити да се у том тренутку преокреће ток најстрашнијег рата у
Напомена редакције портала Јадовно 1941.: До каквог нивоа фалсификата и ниподаштавања усташког геноцида иду појединци, очито подржавани и од одређених структура у Хрватској, показује овај чланак; мислимо да је потребно да се читаоци нашег портала са таквим фалсификатима историје упознају. У Њемачкој је дошло до денацификације, па је ваљда вријеме да и у Хрватској дође до деусташизације. ———– / ———— Хоће ли итко у Хрватској одговорити Дачићу на великосрпске клевете и лажи? Пропагандна манипулација дјечјим судбинама један је од најгнуснијих елемената јасеновачкога мита. Наравно да ће свакога дирнути подсјећање на страдање двадесетак тисућа беспомоћне дјеце. Кад би та прича имала везе с истином. Србијански министар Ивица Дачић једноставно је искористио прилику коју му
У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини око 300 Српкиња које су против своје воље „служиле“ у двадесетак јавних кућа. Ово су само неки од података који се могу пронаћи у до сада најсвеобухватнијој студији о догађајима у овом граду од 1992. до 1995. под називом „Досије Сарајево“. Књига је објављена крајем прошле године, а њен аутор Миливоје Иванишевић, оснивач и председник Института за истраживање српских страдања
Божо Видачковић (85) из Градишке, један од последњих преживелих из дечјег логора у Сиску. Најмлађима чорба затрована киселином. У логору у Сиску последњи пут видео сестру Бранку и браћу Саву и Јову Пуних 85 година навршио је Богдан Божо Видачковић из Градишке. Његов рођендан је, првог фебруарског дана, окупио целу породицу – супругу Олгу, два сина, четворо унучади и снаје. У добром расположењу, окружен најмилијима, присећао се деда Божо лепих животних догађаја. А чим је угасио „свећице“ на слављеничкој торти, причу је „окренуо“ према другом слављу које тек следи. Предстојећег 12. маја обележиће шест деценија брака са вољеном Олгом. ПОТРЕСНИ СУСРЕТ СА ОЦЕМ Иако ми је крштено име Богдан Видачковић,
Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је Независна Држава Хрватска /НДХ/ извршила геноцид над српским, јеврејским и другим народима, те да од савремене генерације Хравата очекује да то признају.Говорећи на обиљежавању дана страдања Срба од усташког покоља у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и Руднику Раковац 1942. године, Додик је поручио да је комунизам удаљио Србе од српских жртава. „Обилазим многа стратишта и видим да на многима пише да су то жртве фашистичког терора, а 99 одсто су били Срби. Морамо из свих наших уџбеника и званичних обраћања да избацимо ријечи ‘жртве фашистичког терора’, јер се радило о убиствима Срба од усташке државе, која је формирана управо да би
Споменик Битке на Сутјесци није угрожен клизиштем, али јесте партизанска Спомен-костурница, показали су први налази испитивања тла које су обавили стручњаци Института за урбанизам, грађевинарство и екологију Републике Српске и „Хидроелектрана на Требишњици“. Тло се смирило и споменик је на сигурном, али још се не може говорити када ће тачно почети санација клизишта и колико би времена могла трајати. Биће потребно уклонити огромну количину одроњене земље, а онда све вратити у првобитно стање. Прије тога потребно је пронаћи изгубљену пројектну докуменатцију спомен-комплекса, која би много олакшала тај посао. Извор: Радио Телевизија Републике Српске
Шљис! Једно зрно поцепа ми копоран. Осврнем се ја – шљис! – друго удари посред руке. Ух, славу му његову, ухватих се за руку кад треће звизну у нос и експлодира, и око ми одмах исцури, сведочио је о својим ранама Михаило Ирижанин из Прељине код Чачка Чачак – Рат бејаше минуо али је ожиљак на лицу Михаила Ирижанина остао да навек сведочи о страшноме боју, кад му је куршум избио око. Остави плуг и волове начас, и у ораници родне Прељине стаде да сведочи о свом страдању намернику Милану Шантићу. А овај то 1838. у Београду одштампа у свом ратном зборнику „Витези слободе”… На сам Лучиндан, 1915. посели смо село
Спомен-парка „Топовске шупе”, некадашњег радног логора кроз који је пре 77 година прошло око 5.000 Јевреја и око 1.500 Рома, надлежни се нису сетили ни за недавно обележени Међународни дан сећања на холокауст. Место на коме су исписане неке од најтужнијих страница наше историје, и које је својевремено било место заточења талаца слатих на стрељање, и даље је заборављено. Спомен-плочи постављеној 2005. године, која је украдена, а затим пронађена и чува се у просторијама Јеврејске општине Београд, и даље овде нема трага. Али, на сачуваном зиду некадашњег логора већ неколико дана налази се необично обележје – лист папира убачен у провидну фасциклу како би се заштитио од кише и сунца. На њему,
Cа Хрватском желимо да развијамо најбоље могуће односе, али не по цену да им опростимо и заборавимо геноцид који је почињен током Независне државе Хрватске (НДХ), поручио је данас министар спољних послова Ивица Дачић. Дачић је поновио да би Хрватска требало међу првима да се поклони жртвама геноцида у Јасеновцу, уместо што тражи извињење и шаље протестне ноте. – Треба да им се извињавао што је НДХ поклала наш народ? – запитао је Дачић, говорећи о недавно одржаној изложби „Јасеновац-право на незаборав“ у седишту УН у Њујорку, након чега је Србији упућена протестна нота. Истакао је да су концентрациони логори у НДХ били једини у том систему којим нису руководили
У капели Светог апостола Марка у Мркоњић Граду данас је служен парастос за све страдале у протеклом рату, поводом Дана општине Мркоњић Град и 22 године од повратка становништва на своја огњишта.Након парастоса бројне делегације положиле су цвијеће на спомен-обиљежје масовне гробнице у православном гробљу. Представник Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Блашко Каурин честитао је свим грађанима Дан општине и поручио да никада не забораве оно што се дешавало у протеклом рату, посебно 1994. и 1995. године. „Не треба да забораве историју, а мишљења сам да ће људи који су одговорни за злочине почињене на подручју ове општине бити изведени пред лице правде и да ће једног дана
− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић
Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница
Стотине хиљада Пољака положило заклетву верности Хитлеру Гдањск је домаћин изложбе под
У спомен на српску децу коју су усташе зверски побиле у шуми
“Ко jе осмислио мртво коло у Машвини, на планини кордунског брда (изнад
Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе
Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А
24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54
Пролазе децениjе и полако односе сведоке и документа. Неке jаме и стратишта
Када славите годишњицу Тринаестојулског устанка, уз велико уважавање према црногорским устаницима и
У сриједу 16. јула 2025. наврша се година откако нас је напустила
Убијање Срба на подручју Доњег Лапца вршено је из дана у дан
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
