јануар 2018 - Страница 8 од 19 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јануар 2018 » Страна 8

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алена које су прије 25 убили припадници Хрватске војске у акцији "Масленица".

Поражавајуће што је и даље некажњен злочин над Србима у „Масленици“

22. јануар 2018.

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос Србима са подручја Равних Котара и Малог Алана које су прије 25 година убили припадници Хрватске војске у акцији „Масленица“. Tада је у заштићеној зони УН убијено 348 војника и цивила српске националности, међу којима и 35 жена и троје деце, а за тај злочин, до данас нико није одговарао, ни пред домаћим, нити међународним судовима. Уз прислужене свијеће, избјегли Срби и пријатељи страдалих одали су пошту сународницима са надом да ће одговорни за тај злочин бити процесуирани. Послије парстоса, представнци удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ су у Tашмајданском парку положили вијенац и цвијеће код споменика убијеним Србима.

Помоћи Србима избјеглим из Хрватске да остваре статусна права

22. јануар 2018.

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа изјавио је да је ово удружење пред гашењем, јер нема средстава за функционисање, те апеловао на надлежне институције Републике Српске и БиХ да помогну члановима Удружења да остваре своја права. Пузигаћа каже да чланови овог удружења неће одустати од захтјева за рјешавање статусних права Срба избјеглих из Хрватске који се односе на радна, пензијска, имовинска и станарска права. „Чланови нашег удружења су углавном људи који се налазе у стању социјалне потребе и немају новца за ангажовање адвоката како би остварили статусна прва у Хрватској“, рекао је Пузигаћа Срни. Он је навео да чланови овог удружења траже

Програм стамбеног збрињавања у Хрватској у функцији етничког чишћења Срба

22. јануар 2018.

Више од две деценије трају проблеми бивших носилаца станарског права, међу њима и Срба избеглих из хрватских градова којима је држава станарско право одузела на основи законских одредби СФРЈ, по којима је носилац губио станарско право ако у стану није боравио дуже од шест месеци. Ти се прописи, међутим, нису примењивали на Хрвате с подручја бивше Крајине или избеглице хрватске националности из БиХ и са Косова и Метохије, с апсурдним образложењем да су они своје домове морали присилно напустити док су Срби то, чинили „доброволјно“! С обзиром на то да је правна утемелјеност термина „станарско право“ нестала деведесетих, његови бивши носиоци остали су у својеврсном вакууму до 2003. године када

Угљеша Даниловић о одмазди херцеговачких устаника над муслиманима

22. јануар 2018.

Угљеша Даниловић, од септембра до децембра 1941. године био је у Херцеговини, гдје је радио на реорганизовању устаничке војске и стварању партизанских одреда. Од септембра 1941. године, био је командант штаба НОП одреда у Херцеговини. У свом извјештају о почетку устанка у Херцеговини и стању на терену, између осталога, писао је и о разлозима одмазде устаника над херцеговачким муслиманима. Даниловић наводи два фактора од утицаја на ток догађаја: „Прво, то су људи који су или сами преживјели јаме или им је цјелокупна породица поклана. Ови су били најактивнији у клању и они су први покољ на Дабру и извршили. Други фактор био је тај што су ово гранични крајеви гдје

Само Србе криве за злочине

22. јануар 2018.

После пресуде Суда БиХ за ратна дешавања у Добоју, припремају се нови процеси. Карагић је осми у низу са српске стране који је осуђен за злодела 1992. Добој, судећи према пресуди од 12 година затвора бившем припаднику “Црвених беретки” и ВРС Слободану Карагићу коју је недавно изрекао Суд БиХ, наставља да плаћа цех за наводне злочине у ратним дешавањима у БиХ 1992. Карагић је осми у низу са српске стране који је осуђен за ратни злочин, а против још четворице ратних челника у граду Добоју води се судски процес. Већ две године траје судски процес бившем члану Председништва БиХ и председнику Кризног штаба Бориславу Паравцу, оснивачу и некадашњем председнику СДС

Парастос страдалима у Равним Котарима и Малом Алану

22. јануар 2018.

Парастос ће се служити у цркви Св. Марка, у Београду, 22. jануара 2018. године (понедјељак), с почетком у 11 часова. Ове године као и до сада, породице несталих и poгинулих Краjишника обиљежиће Парастосом 25. годишњицу страдања српског народа у Равним Котарима (Масленица 93.) и на Малом Алану. Операциjа хрватске воjске „Масленица 93.“ изведена jе 22. jануара 1993. године на подручjу Равних Котара и Велебита, коjе jе било под заштитом УН. У злочину хрватске воjске, са подручjа Равних Котара протjерано jе више од 10.000 Срба, тако да jе то подручjе етнички очишћено од Срба. У тоj операциjи погинуло jе 348 српских воjника и цивила, међу коjима 35 жена и троjе дjеце узраста до 12 година. Краjем 1996. године,

„Ледена тишина“ – сећања на жртве Новосадске рације

22. јануар 2018.

ЛЕДЕНА ТИШИНА Сећање на жртве Новосадске рације 22. 1. – 29. 1. 2018. Културни центар Новог Сада Културни центар Новог Сада и ове године низом културних догађаја обележава један од најтрагичнијих догађаја у историји града Новог Сада, „Новосадску рацију“. У оквиру програма „Ледена тишина“ суграђани ће имати прилику да се од 22. до 29. јануара, кроз изложбу, предавања и пројекције филмова боље упознају са овим немилим догађајем. У оквиру обележавања 76. годишњице Новосадске рације, у уторак, 23. јануара у Ликовном салону у 20 сати биће отворена изложба посвећена стваралаштву Миленка Ђурића, а аутор поставке је уметник Војислав Радовановић. Новосађани ће изложбу имати прилике да виде до понедељка 29. јануара 2018.

Документ Службе државне безбедности Србије / Поручник Бора Благојевић убијен 8. марта 1975.

Убиства тајне полиције у име државе

21. јануар 2018.

Улога УДБе у ликвидацијама угледнијих чланова српске политичке емиграције. На десетине активиста у Европи и САД жртве „државног тероризма“ У децембру 1971. године појавио се један крајње занимљив документ Републичког секретаријата унутрашњих послова Србије, односно Службе државне безбедности. Под ознаком строго поверљиво – искључиво за личну информацију, на 72 стране дата исцрпна анализа „Непријатељска активност српских и албанских имигрантских организација на Западу усмерена према нашим грађанима на привременом раду у иностранству“. Ова информација, упућена на три стотине адреса, највишим савезним и републичким функционерима, шефовима Службе безбедности и оперативцима објашњава настанак и састав политичке организације на Западу, њихова програмска начела и непосредне активности, са именима свих чланова и њихових симпатизера. На

Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је "Чичин меморијал" у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године.

Обновљен „Чичин меморијал“ послије готово три деценије

21. јануар 2018.

Планинарским маршом у Пјеновцу код Хан Пијеска послије готово три деценије обновљен је „Чичин меморијал“ у знак сјећања на погибију народних хероја Милана Илића Чиче Шумадијског, Славише Вајнера Чиче Романијског, Драгана Павловића Шиље и 59 пролетера, који су погинули на овом мјесту 21. јануара 1942. године. Антифашистички марш у Пјеновцу, који је окупио око 160 учесника, почео је на стази дугачкој 12 километара од Хан Пијеска до Пјеновца. У маршу су учествовали чланови планинарских друштава из Хан Пијеска, Пала, Сокоца и Власенице. Најмлађа учесница марша била је седмогодишња Викторија Гавриловић из Хан Пијеска. Планинарски марш окупио је представнике Савеза удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/, Савеза удружења антифашиста и бораца народноослободилачке

Улазак партизана у ослобођени Београд - Фото Архива "Борбе"

Енглези нам подмећу нову Југославију

21. јануар 2018.

Стотину година после стварања Краљевине СХС све чешће иницијативе да се регион поново уједини. Нил Кларк на каналу РТ: За проблемe на Балкану решење – повратак у прошлост Када је Јован Дучић, пре скоро 80 година, у Америци, где је живео, чуо да се у крви распада Краљевина СХС, написао је: – Југословенство није поникло ни из каквих позитивних односа, него из трагичног неспоразума, продукт је поремећаја свих здравих начела. То је једна фатаморгана која је у катастрофу одвела Србију… Ми присуствујемо не само катастрофи наше несрећне државе, основане на лажи и издајству, него и расулу једног друштва. Данас, сто година после оснивања те краљевине 1918. године, и упркос томе

Трибина о Степинцу: Шта Хрвати кажу о раду Мјешовите међурелигијске комисије СПЦ и Хрватске бискупске конференције (ВИДЕО)

21. јануар 2018.

Први пут од окончања рада Мјешовите међурелигијске комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције, која је разматрала улогу загребачког надбискупа Алојзија Степинца прије, за вријеме и послије Другог свјетског рата, те давали разлоге pro et contra за проглашење светим овог „часника Рима“, имамо прилику чути како су изгледали ови сусрети кроз све њихове етапе, а из анализе експертског члана хрватског тима за одбрану Степинца, др Јура Кришта. Гостујући као предавач на трибини „Степинац – разбијање митова“, која је одржана 7.11.2017. године у организација Студентског Пасторала (SPAS) у Студентском дому „Стјепан Радић“, др Кришто је говорио о раду Мјешовите комисије о Степинцу. Са којих становишта су српски епископи оспоравали праведност

Масакр над Србима у зони УН некажњени и након четврт вијека

21. јануар 2018.

Данас се навршава 25 година од агресије хрватских оружаних снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине /РСК/, извршеној у акцији под кодним називом „Масленица“, у којој је 1993. године убијено 348 Срба, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштио је Документационо информациони центар „Веритас“ из Београда. Осам особа се и даље воде на листи несталих, а у збјеговима је умрло још 165 лица, углавном старије популације. Из равнокотарских села протјерано је више од 10.000 Срба, који су се раселили широм свијета. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, до сада, ни пред међународним ни пред домаћим судовима, нико

Свети Сава

21. јануар 2018.

Приредио – Ђорђе Бојанић Свети Сава био је први српски архиепископ, светитељ и просветитељ. Био је најмлађи син великог жупана Стефана Немање, крштен као Растко, а када се замонашио узео је име Сава. Растко се на Светој Гори замонашио упркос снажном противљењу родитеља. Његовим устоличењем за архиепископа 1219. годинеутемељена је и самостална Српска православна црква. Заједно са оцем Стефаном, замонашеним као Симеон, Свети Сава је основао Хиландар и изградио још 14 манастира, и тако остао забележен као ктитор прве српске духовне заједнице на Светој Гори. У Студеници је основао 1209. године болницу, прву на подручју српске државе. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, па је стога и заштитник просветних установа. Свети Сава је 1219.

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (32): Хрвати бомбардују избјегличку колону

21. јануар 2018.

Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да „колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и носача ракета посебно“ 7. август 1995. Код Капљуха, само мало даље од биртије „На петровачкој цести“, авион Хрватског ратног зракопловства бомбардовао је колону избјеглица… Нисам ту био, али сам сазнао од колеге Милорада Зорића који је то први снимио камером, да је погинуло десетак несрећника, искључиво цивила из Доњег Лапца… Странци и међународне кадије нису се због тога баш тако пуно узнемирили… Навече на телевизији њихова само куртоазна констатација уз тврдњу да „колона не би била бомбардована да у њој није било и војних возила и

Заслужена казна коначно стигла

21. јануар 2018.

Нисам у стању да било шта говорим у своју одбрану, јер бих онда морао поново посегнути у ту нечовечну моралну прљавштину од које се гадим и ужасавам – рекао је пред судом Мартон Зелди СУЂЕЊЕ оптуженима за ратне злочине почињене у рацији у Јужној Бачкој трајало је од 22. до 30. октобра 1946. године.Сала Дома културе била је стално дупке пуна. Само првог дана, улаз је био слободан, а за све остале су се, због огромног интересовања, добијале посебне пропуснице, за које су заинтересовани морали да се пријаве бар дан раније. Већ смо видели шта су пред већем Врховног суда Војводине рекли мађарски војни генерали Ференц Сомбатхељи-Кнаус и Ференц Фекетехалми-Цајднер