јануар 2018 - Страница 6 од 19 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за јануар 2018 » Страна 6

Срамна реакција Хрватске поводом изложбе о Јасеновцу: То су лажни подаци!

25. јануар 2018.

Хрватско Министарство спољних послова огласило се поводом изложбе посвећене Јасеновцу у Уједињеним нацијама у Њујорку Хрватско Министарство спољних послова огласило се поводом изложбе посвећене Јасеновцу у Уједињеним нацијама. ”Осуђујемо покушај да се простор УН-а постављањем српске изложбе о логору Јасеновац искористи за манипулације и пласирање лажних података”, тврди се у Загребу. Хрватска страна упозорила је и УН да се покушава манипулисањем лажним подацима, па је наводно неколико експоната и уклоњено. Званични Загреб наглашава да су се од изложбе оградиле и УН тврдњом да је садржај у надлежности организатора и да светска организација нема везе са тим. ”Организовање оваквих изложби на овакав начин не доприноси помирењу, изградњи поверења и развијању добросуседске

Историчар Гидеон Грајф на изложби о Јасеновцу (Фото: Катарина Трипковић)

Историчар Гидеон Грајф у УН одржао предавање о Јасеновцу

25. јануар 2018.

Главни историчар Института за истраживање и документовање Холокауста „Шем олам“ из Израела Гидеон Грајф одржао је данас предавање у УН у Њујорку под називом „Јасеновац-Аушвиц Балкана“, саопштено је из Министарства спољних послова Србије. Предавању професора Грајфа, који је и свјетски признат експерт за Аушвиц, Мајданек и Јасеновац, као и за „Зондеркоманде“, присуствовао је и министар спољних послова Србије Ивица Дачић. Професор Грајф је и директор изложбе „Јасеновац-право на незаборав“ коју ће, касније данас у УН свечано отворити министар спољних послова Србије Ивица Дачић. Изложба „Јасеновац-право на незаборав“, прва је изложба међународне експертске групе историчара из седам земаља у УН, 72 године након Другог свјетског рата. Изложба представља скроман допринос очувању

Добровољци из Америке – Личани насељени у Банатском Карађорђеву: Саво Радовић, Дане Кокотовић, Миле Париповић, Љубан Кокотовић, Миле Почуча, Марко Репац, седе: Васо Глумичић, Буде Репац, непознати официр и Дане Варићак

Српски добровољци у Првом свјетском рату | за Српско коло пише: др Милан Мицић

25. јануар 2018.

Ко су српски добровољци? Добровољачки одред мајора Војина Поповића – Војводе Вука, елитна јединица српске војске, 28. септембра 1916. године смијенила је 4. пук Дринске дивизије у рововима Кајмакчалана. Насупрот српских добровољаца на врху планине Ниџе, Кајмакчалану, стајао је „Борисов град”, неосвојива бугарска тврђава, како су сматрали стратези бугарске војске. Тачно 30. септембра 1916. године почела је снажна артиљеријска припрема српске војске, која је два и по сата преоравала бугарске положаје на Кајмакчалану, а онда је Добровољачки одред кренуо у јуриш и упао у бугарске ровове. Сат и по времена трајала је борба на бајонет, прса у прса између добровољаца и бугарских војника у рововима Кајмакчалана, неописиво људско клање, а

Томпсон припада „постмодерни“?!

25. јануар 2018.

У хрватском уџбенику социологије пјевач Марко Перковић Томпсон, познат по пјесмама у којима често слави усташка обиљежја и вријеђа Србе, смјештен је у умјетнички правац – „постмодерну“. Аутор уџбеника Ненад Фанук наводи да би се Томпсон можда могао смјестити у „постмодерну“, и то „са његовом јединственом комбинацијом музике групе АББА, хајдучких текстова и хеви метал имиџа“. Иначе, нигдје уз Томпсона нису поменути његово отворено кокетирање са усташтвом и забране концерата у иностранству, а аутор каже да није желио да „убацује идеолошка питања у иронични осврт“. Наиме, Фанук је рекао за „Нови лист“ да се та реченица у уџбенику налази још од 2004. године и да је ријеч о – иронији.

У Новом Селу код Шамца данас је откривена и освештана спомен-плоча за четири погинула борца из овог мјеста и једну цивилну жртву рата.

У Новом Селу откривена спомен-плоча за погинуле борце

25. јануар 2018.

У Новом Селу код Шамца данас је откривена и освештана спомен-плоча за четири погинула борца из овог мјеста и једну цивилну жртву рата.За постављање спомен-обиљежја и реконструкцију просторије мјесне заједнице Ново Селу, општина Шамац је издвојила 5.000 КМ. Начелник општине Шамац Ђорђе Милићевић рекао је да је Ново Село једна од три мјесне заједнице на подручју општине која није имала спомен обиљежје за погинуле борце. „Обавеза општине је да помаже борачке категорије и да се сјећамо свих оних који су дали животе у отаџбинском рату за опстанак српског народа на подручју Посавине“, рекао је Милићевић. Он је навео да ће општина Шамац, осим средстава предвиђених буџетом за борачке категоријме, помоћи

Лујо Војновић о хрватском плану за истребљење Срба, XIX век

25. јануар 2018.

Дубровчани су у 19. веку били свесни да Аустрија спроводи план да Србе римокатолике преведе у хрватску нацију. Они су се томе опирали и преко новина упозоравали римокатолике да не прихвате ову антисрпску подвалу. Водећи дубровачки интелектуалци су уочавали да ова аустријска политика подразумева и терор над Србима најширих размера. Њега је требало да спроводе Хрвати из Загреба и Загорја, с придобијеним католицима међу Србима у Далмацији, Дубровнику, Херцеговини, Босни, Славонији и другим српским крајевима. Лујо Војновић (Сплит, 1864 – Загреб, 1951) био је српски правник, адвокат, историчар, дипломата и писац из старе српске племићке породице (венецијанских кнезова) Војновића. Докторирао је права у Грацу, био је дубровачки адвокат и човек „са два српска двора“. 1896. постаје

Како су „Снајпер-фрау“ сејале страх међу нацистима

25. јануар 2018.

Док су у Западној Европи и САД жене у рату имале пасивну улогу, и радиле као болничарке или у фабрикама муниције, у руској војсци није постојао „слабији пол“. Током Великог отаџбинског рата у редовима руске војске било је између 800.000 до милион жена, који су савладале око 20 војних специјалности. Једна од њих је била струка снајперисте. Чак шест жена снајпериста је проглашено херојима Совјетског савеза, од њих две постхумно. „Снајпер-фрау“ како су их током рата звали нацисти, могле су уништити хиљаде непријатељских војника. „Најпродуктивнијом“ у Другом светском рату се сматра Људмила Павличенко. Учествовала је у одбрани Одесе и Севастопоља, а њен лични борбени рачун укључује 309 непријатељских војника и официра, укључујући 36

Велики српски херој за кога Срби и не знају: Овај младић је наш најуспешнији пилот свих времена

25. јануар 2018.

Петар Пјер Мариновић је био изданак две угледне српске породице, будући унук председника српске владе те праунук највећег српског трговца и задужбинара свог доба. Траг није оставио у земљи својих предака већ у Француској, али је упркос томе наш колико и њихов, и представља својеврсну спону између наше две земље Петар Мариновић је један од оних наших великана који су упркос свом српском пореклу, траг оставили у некој страној земљи. У случају Пјеровом (како је зван у земљи галских петлова), била је то пријатељска и савезничка Француска. Не случајно. Родио се у Паризу, 1. августа 1898. године у угледној и ситуираној породици. Мајка му је била Agripina Bronkov, поданица Руске

Ветеран ХДЗ-а предлаже: Онај ко каже да су српски и хрватски исти језик је мртав човек и треба га одстранити

25. јануар 2018.

Бивши декан сплитског Медицинског факулета и ветеран ХДЗ Матко Марушић изјавио је да оног ко каже да је хрватски језик исти као српски треба одстранити Бивши декан сплитског Медицинског факулета и ветеран ХДЗ Матко Марушић изјавио је да оног ко каже да је хрватски језик исти као српски треба одстранити, преноси хрватски портал “Индекс”. Како наводе, он је данас на сплитском ПМФ-у одржао предавање о томе чему служи наука. “Индекс” истиче да је Марушић током говора показао да је поприлично незадовољан ситуацијом у академској заједници у Хрватској. „Стање је страшно, више од пола професора не заслужују да буду професори. А од тих пола треба да оду у затвор. Свако бира

Дачић морао од Гутереса да тражи одобрење за организацију

Хрвати хтели да се забрани изложба о Јасеновцу у УН!

25. јануар 2018.

Пропао захтев Загреба да се уклони поставка о Јасеновцу. Било им спорно помињање Степинца и броја настрадалих Хрватска је на све начине покушавала да спречи изложбу о Јасеновцу, која ће данас бити отворена у седишту Уједињених нација у Њујорку, али је одустала када је лично генерални секретар ове организације Антонио Гутерес одобрио поставку о усташким злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима – сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, званични Загреб је дипломатским каналима тражио да УН забране изложбу у својим просторијама, па су се са таквим захтевом обратили и Гутересу. Како сазнајемо, по њима је била спорна фотографија Алојзија Степинца и његова страшна мисија у покатоличавању Срба, као и истицање броја

Фељтон: Деведесете – извод из ратног дневника (35): Клинтон тражи појачање за рат

25. јануар 2018.

Клинтон је упозорио да се рат у бившој Југославији мора зауставити. Да је ово рекао тамо негдје око Божића деведесет и треће ни по муке. Али ово је изговорио у јесен деведесет и пете када је у Босни замало па све већ било завршено 20. октобар 1995. Раковачке баре код Бањалуке… Стоји жена… Избјеглица… Сама је са својим чемером… Прилазим јој… Хоћу да мало попричамо… Да нешто запишем… Невољно, али ипак прихвата мој приједлог… – Тринаести пут бјежим. Из Ливна сам… Прво сам била у Чапразлијама, селу између Грахова и Ливна… А онда бјежанија… Долазим у Сајковиће, а потом у Црни Луг, Грахово Ресановце… Долази потом у избјеглички камп на

Тајанствене смрти српских владика у Бечу и другде

24. јануар 2018.

Мало је позната чињеница да је Беч град у коме су неки српски епископи и патријарси тајанствено завршили свој многонапаћени живот. Довољно је погледати књигу епископа Саве Шумадијског „Српски Јерарси“ где су наведене кратке биографије свих српских познатих епископа до двадесетог века, па да се човек запита над чињеницом: како је толики број наших епископа „напрасно“ преминуо у овој европској престоници и у осталим деловима Аустроугарске. Иначе, умирали су „напрасно“ патријарси српски и у другој престоници државе која је владала над Србима – у Цариграду, као што је то био случај са патријархом Викентијем(Стефановићем) 1758, али се то чешће дешавало у Бечу. Турци се нису много „стидели“ да над нашим епископима јавно изврше смртну казну, чак су им

Пoврaтaк joш трaje

24. јануар 2018.

У зaсeoк изнaд Kaринскoг мoрa, oвих дaнa из Kрушeвцa сe врaтилa чeтвeрoчлaнa пoрoдицa Лoнчaр. Иaкo су у Србиjи били зaпoслeни, oдлучили су сe зa рaдикaлну прoмjeну Нa тeрaси jeднoг кaфићa, прoшлoг пeткa, рaнo уjутрo, у Oбрoвцу углeдaли смo брaдaту људину кaкo читa Нoвoсти. Питaмo гдje тe нoвинe мoжeмo купити, a oн oдгoвoри питaњeм. ‘Знaчи ли тo дa читaтe oвe нoвинe?’ Kaд смo oбjaснили дa и читaмo и пишeмo, чoвjeк je пружиo примjeрaк нoвинa. ‘Eвo ти, приjaтeљу oндa џaбe, нe мoрaш купoвaти, сjeди и нaручи пићe, a ja сaм Вeљкo Вукaс из Kaринa.’ – Имaм зa тeбe jeдну свjeжу причу o кojoj пoсљeдњих дaнa бруjи Oбрoвaц. У брдa изнaд Kaринa, у гoл и

Свједок: Махмуљин овлаштен за контакте са одредом „Ел муџахедин“

24. јануар 2018.

На суђењу бившем команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину, свједок Тужилаштва БиХ некадашњи начелник штаба Трећег корпуса Кадир Јусић изјавио је да је одред „Ел муџахедин“ 1993. године стављен у састав тог корпуса и да је Махмуљин, као командант, био одговоран да контролише извршење наређења и контактира са њима. „Једини човјек који је у команди могао да контактира с њима био је Сакиб Махмуљин који је за то био овлаштен. Са њима је било тешко остварити контакт“, рекао је Јусић. Он каже да је комуникација са одредом била другачија у односу на друге јединице, преноси Бирн. „Не сјећам се да је реферисању других команданата јединица присуствовао командант одреда

Сарић: Оца су ми претукли Перо Винцетић и Иво Живковић

24. јануар 2018.

У наставку суђења десеторици припадника ХВО-a оптужених за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Мирко Сарић рекао је да му је отац, након што је размијењен, испричао да су га испред породичне куће сурово претукли Перо Винцетић и Иво Живковић. Сарић је испричао у Суду БиХ да је као припадних резервног састава милиције у којем су били и Хрвати, патролирао на подручју села Бука, те да је средином марта 1992. године са Славком Ивановићем повучен у Букову Греду како би избјегли евентуалне непријатности од припадника „Зенги“ који су долазили из Хрватске. Он је потврдио да су проблеми почели