Zagreb-Članovi Radne grupe Vlade Hrvatske za saradnju Hrvatske i Ukrajine tokom dvodnevne radne posete Kijevu predstavili su „hrvatski model uspešne i mirne reintegracije ukrajinske teritorije“. Navodi se da su članovi te Radne grupe na današnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu spoljnih i evropskih poslova Hrvatske kazali da ta zemlja ništa ne čini mimo procesa iz Minska i da „nema nikakvu skrivenu agendu“. „Predstavili smo naša iskustva u sprovođenju demilitarizacije prostora, uspostavljanju prelazne policije, primeni amnestije, održavanju lokalnih izbora, ukratko u uspostavljanju normalizacije života“, kazala je predsednica Radne grupe Vesna Škare Ožbolt. Član Radne grupe Joško Morić naveo je da se poseta odvijala u okviru činjenica da je „s jedne strane, Ukrajina subjekt međunarodno-pravnih i političkih odnosa u svojim međunarodno priznatim granicama, i s druge strane, da su

Specijalni američki izaslanik za pitanja holokausta Tomas Jazdgerd dolazi ponovo u Zagreb. Hrvatski mediji to povezuju sa zahuktavanjem rasprave o iznalaženju rešenja za pitanje sporne spomen-ploče HOS-a u Jasenovcu na kojoj je utisnut ustaški pozdrav „Za dom spremni“. Ovo će biti drugi dolazak Tomasa Jazdgerda u Zagreb za pola godine. Jazdgerd je, naime, u Zagrebu bio u aprilu kada je posetio Jasenovac u pratnji ministarke kulture Obuljen Koržinek. Hrvatski T-portal podseća da je on tada na pitanje novinara i spornoj ploči HOS-a podsetio da su SAD, kao i Hrvatska, član Međunarodne asocijacije za sećanje na holokaust (IHRA). „To je organizacija koja okuplja 31 državu i koja brine da se o holokaustu na

Zagreb — Gradska skupština Zagreba, na maratonskoj sednici, odlučila da se promeni ime jednog glavnih trgova – Trg maršala Tita. Sada se on zove Trg Republike Hrvatske. Za takvu odluku glasalo je 29 poslanika gradske skupštine, dok je njih 20 bilo protiv. Jedan psolanik bio je uzdržan. Sednica na kojoj se odlučivalo o promeni imena Trga maršala Tita bila je maratonska, a konačna odluka donesena je rano jutros. Kako prenosi Index.hr, rasprava je bila burna i dugotrajna, a u njoj su predstavnici skupštinske većine branili odluku o izmeni imena ocenom da je Tito, iako antifašista, bio diktator. Predstavnici manjine branili su Tita argumentima da je bio vođa antifašističkog pokreta u