2017 - Страница 47 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 47

Излагање Драгане Трифковић испред београдског споменика светом цару Николају Другом

Драгана Трифковић: Хвала светом цару Николају

26. октобар 2017.

Излагање Драгане Трифковић на београдском окупљању учесника Јубиларног свесловенског сабора поводом стогодишњице од почетка Октобарске револуције, а под геслом „Памтимо и славимо светост православног цара“ Окупили смо се данас да обележимо стогодишњицу почетка страдања православних цркава и земаља Русије и Србије од комунистичке револуције. Двадесет петог октобра 1917. године у 21:45 са крстарице Аурора је испаљен плотун, којим је започет напад на Зимски дворац и започета Октобарска револуција. Маскота те револуције био је Владимир Уљанов, познатији под псеудонимом Лењин. Циљ те револуције била је Русија и руски православни народ, због чега су бољшевици поставили следећи задатак: убити Бога, убити монарха и убити дух једног народа. Иако је од тада прошао

Василија Вукотић, болничарка и ратница, јунакиња Мојковачке битке

26. октобар 2017.

Пише: Марија Павковић Василија Вукотић, ћерка славног сердар Јанка, прославила се као болничарка и ратница, завршила Руски институт и говорила неколико страних језика. Храбра, скромна, лепа и посвећена слободи српског народа. Таква је била Василија Вукотић, кћерка чувеног сердар Јанка, једна од жена хероја Првог светског рата. С обзиром на то да му је син јединац имао седам година, повео је у рат своју мезимицу Гагуну, како јој је тепао. Као ордонанс – млађи официр на служби команданту, била је уз оца у најљућим биткама, против вишеструко надмоћнијег непријатеља. Млада девојка је брзо стицала војне вештине, била је прст у „шаци спартанаца“ сердар Јанка, који су надљудском борбеношћу живим штитом правили одступницу српској војсци,

Данас у Бањалуци изложба “Усташка пропаганда од 1941. до 1945. године”

26. октобар 2017.

У Музеју Републике Српске у Бањалуци од данас ће бити отворена тематска изложба “Усташка пропаганда од 1941. до 1945. године”. На изложби ће широј јавности бити презентована средства пропагандног дјеловања помоћу којих је усташки режим настојао да оствари своје војне, политичке, економске и културне циљеве, саопштено је из Музеја. Ријеч је о истицању улоге пропаганде као значајаног елемента усташког репресивног апарата, која је проузроковала катастрофалне посљедице. Њено дјеловање допринијело је огромном страдању у људском и материјалном погледу. Изложба подразумијева експозицију оригиналне архивске грађе, којом располаже Музеј Републике Српске, збирке за савремену историју од 1941. године, наводи се у саопштењу. Изложба садржи фотографије, документе, плакате, летке, штампу и аудио-визуелне медије. Аутор

Хрватске баријере за Русију: од ХСП-а и НДХ до операције «Агрокор» Први део. Мујезин геноцида – Анте Старчевић (1)

26. октобар 2017.

Нема шта да тражите на Балкану уколико не познајете његову историју. Та историја уопште није апстрактни скуп чињеница које су обавезне у школском програму. Историја детерминише религиозну и националну свест балканских народа и у строго задатој матрици диктира конкретне геополитичке, политичке и економске акције. У ХХ веку над Србима је три пута извршен геноцид. У Независној Држави Хрватској створен је систем логора смрти под општим називом Јасеновац (тамо је по први пут у светској историји био направљен логор смрти за децу – Стара Градишка – где је убијено 50.000 српске, јеврејске и циганске дечице). Хрватска „вражја дивизија“ јуришала је на Стаљинград, да би потом ратно усташтво доживело своју ренесансу преко

Данас пројекција филма “Небо над Бјеловаром”

26. октобар 2017.

Данас ће у Новом Граду бити приказан документарни филм Недељка Лајшића “Небо над Бјеловаром”, који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару септембра 1991. године. Лајшић каже да није било једноставно ову несвакидашњу причу о погибији мајора Тепића 29. септембра 1991. године након што је дигао у ваздух војно сладиште, које није желио оставити непријатељу и војнику Мирковићу, који је одбио наређење да се повуче из објекта и сам погинуо, уоквирити у један документарни филм. “Ово је безвременско дјело које нашој и будућим генерацијама показује како се брани отаџбина и колико се воли своја земља. Урадити тако нешто и остати

Академик Драгослав Михаиловић (фото Танјуг)

Михаиловић: Југославију није разбио Милошевић него Срби и Хрвати

25. октобар 2017.

Југославију није упропастио један човек, макар се он звао Слободан Милошевић, већ то што Срби и Хрвати нису могли никако да се помире са идејом да живе у истој земљи, рекао је Танјугу академик Драгослав коментаришући актуелну културну сцене на простору Некадашње Југославије Михајловић који је данас потписивао своје књиге на штанду издавачке куће Лагуна на београдском сајму књига наглашава да је идеја југословенства пропала оног момента када су српски И хрватски народ добили прилику да кажу шта заиста желе. „Ствар је пропала оног момента када је воља народа постала гласна. Не треба говорити лоше о људима који су били против југословенства и те заједничке државе. У те људе и

Слика 1. Стање српског војничког гробља које никад није одржавано

Станоје Стојковић: Заборављена српска војна гробља из Првог светског рата – Кајмакчалан

25. октобар 2017.

Први светски рат који је трајао од 1914. до 1918. године донео је много жртава на обе зараћене стране. Српска војска се после тешких борби против бројчано надмоћнијег непријатеља (Аустроугара, Немаца и Бугара) повукла преко Албаније на острво Крф. Неколико месеци је било довољно да се опорави и трансформише у три армије. Опорављена српска војска са острва Крф упућује се на Солунски фронт у саставу сила Антанте (Француска, Британија, Италија, Грчка и Русија). Са друге стране фронта налазе се централне силе (Немачка, Аустроугарска и Бугарска). Операције на Солунском фронту су вођене непосредно уз граничне линије између држава Бугарске, Србије, Албанијe и Грчке. Борбе које је српска војска водила на Солунском

Оптужили патријарха Иринеја за “велику Србију”

25. октобар 2017.

Исламска заједница у БиХ оштро реаговала на изјаву поглавара СПЦ. тврде да он покушава да оживи опасну идеју „Велике Србије” и да нема спремности да се преузме одговорност за злочине деведесетих Исламска заједница у Босни и Херцеговини оптужила је српског патријарха Иринеја да својим изјавама покушава да оживи опасну идеју “велике Србије”. То су у овој верској заједници оценили као “опасно и недопустиво”. Обраћајући се на Сајму књига патријарх српски је синоћ поручио да “волимо своју отаџбину, где год живе Срби, то је Србија, па било да су у Босни, у Црној Гори или на другим местима”. – Последњи јавни иступ патријарха Иринеја у којем је, између осталог, казао да

Син свештеника о последњем причешћу Ђенерала Драже

25. октобар 2017.

Мало је познато да је Чичу, само три дана пре хапшења, у земуници у селу Репушевићи, на планини Варда, између Рудог и Вишеграда, причестио свештеник Добро Поповић из села Штрбаца. Свештеника су због тога жестоко мучили припадници Озне, а касније је и робијао. У породичној кући у Штрпцима и данас повремено живи син попа Добра, Коста Поповић коме је отац, кад је одрастао, испричао занимљиву причу око овог и догађаја који су касније следили. – У сумрак 9. марта 1946. на врата попа Добре Поповића закуцала су три четника и замолила га да узме црквене књиге и крене са њима. Добро се спремио и кренуо са четницима пут села Оскоруше

Зграда Председништва БиХ у Сарајеву (Фото А. Цветичанин)

Амерички институт: БиХ је неуспела држава у срцу Европе

25. октобар 2017.

Земља је у процесу распада и у константном је политичком превирању последњих десет година”, наводи се у извештају Сарајево – Амерички институт за стабилизацију и транзицију (ИСТ) из Вашингтона објавио је опсежну анализу у којој се, између осталог, упозорава да је БиХ „неуспела држава у срцу Европе” и да ако до краја године не буде измена Изборног закона, неће бити уставне основе да се избори одрже и формира нова влада Федерације БиХ. Колапс који би, како се наводи, уследио на државном нивоу би водио ка цепању земље, док би ентитет Република Српска, која већ годинама заговара отцепљење, била једина функционална влада унутар државе, којој не би преостало ништа друго него

У Koзaпeрoвици прeтучeн и oпљaчкaн пoврaтник

25. октобар 2017.

‘Oдмaх нa врaтимa су ми рeкли дa су пoлицajци и дa oтвoрим, a чим сaм их пустиo у кућу, трaжили су нoвaц. Kaдa сaм им рeкao дa нeмaм ништa, пoчeли су мe удaрaти шaкaмa пo глaви’, свjeдoчи 59-гoдишњи Mилaн Рaдић Милaнa Рaдићa (59), пoврaтникa из Koзaпeрoвицe нa Бaниjи, дeсeтaк килoмeтaрa jугoистoчнo oд Глинe, у чeтвртaк су прeтукли и oпљaчкaли зa сaдa нeпoзнaти пoчинитeљи. Tри дaнa рaниje, у пoнeдjeљaк, Рaдићa je пoсjeтиo нeпoзнaти мушкaрaц, прeдстaвивши сe кao радник пoлициje. Испитивao гa je o њeгoвoм имoвинскoм стaтусу и нoвчaним примaњимa. – У пoчeтку сaм пoвjeрoвao дa je зaистa риjeч o пoлицajцу у цивилу, aли кaдa мe je питao кoликo имaм нoвцa у кући,

Предсједник Републике Српске разговарао са предсједницом Удружења жена жртава рата Републике Српске (http://www.predsjednikrs.net)

Предсједник Српске подржао усвајање закона о заштити жртава ратне тортуре

25. октобар 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас у Бањалуци са предсједницом Удружења жена жртава рата Републике Српске Божицом Живковић Рајилић. Рајилићева је упознала предсједника Српске са активностима Удружења и иницијативи за доношење закона о заштити жртава ратне тортуре. Предсједник Српске је изразио пуну подршку доношењу овог закона, те нагласио да ће институције Републике Српске и убудуће наставити да пружају институционалну подршку овом удружењу. Рајилићева је Додику уручила плакету као знак захвалности и подршке. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Рајилић: Потребан исти однос према свим жртвама рата … Рајилић: Тужићемо злочинце који су нас злостављали | Јадовно … Рајилић: У Посавини било заточено више од 360 Српкиња …

Коментар: Ветерани

25. октобар 2017.

Ветерани који су веровали својој земљи предуго су таворили у мемли периферијских борачких канцеларија, славећи своје годишњице у кафанама и салама за парастосе. Била је то освета дезертера и идеолога новог поретка Када је потписано примирје у Првом балканском рату, децембра 1912. године, Краљевина Србија за свега неколико недеља исковала је споменице, доделила инвалиднине, и уписала ратни стаж за око 400.000 бораца који су тиме постали “стари ратници”. Данашњој Србији требало је скоро две деценије да јавно ода признање свима који су се борили под њеном заставом. Познато је и због чега. Лакше је било јавно стидети се деведесетих и огрешити се о бивше војнике, него рећи истину и замерити

Крстичевић: До краја године позиви за још 3.000 резервиста

25. октобар 2017.

Хрватска је већ позвала 18.000 војних обвезника ради ажурирања података и одређивања војног распореда, а министар одбране Дамир Крстичевић најавио да ће до краја године у резервни састав бити позвано још њих 3.000 Загреб – Хрватска је већ позвала 18.000 војних обвезника ради ажурирања података и одређивања војног распореда, а министар одбране Дамир Крстичевић најавио да ће до краја године у резервни састав бити позвано још њих 3.000. Крстичевић је у изјави за Хрватски радио рекао да је ове седмице започела обука кључних команданата. Министар је изразио задовољство што је коначно кренуло успостављање резервог састава. “Познато је да су резервист одиграли важну улогу у домовинском рату, након рата смо је

Покушај банализације злочина над сарајевским Србима

25. октобар 2017.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић изјавио је Срни да политичко Сарајево не жели да буду процесуирани Бошњаци који су чинили ратне злочине, не само на локацији Казани, гдје су убијени бројни српски цивили, већ и у другим случајевима у овом граду. Истичући да сви који су починили злочине током рата у БиХ треба да одговарају, Којић је напоменуо да јама Казани није једино мјесто злочина почињених над Србима у Сарајеву и околини и да би у овом граду требало да се обиљеже сва стратишта. Он је подсјетио да је прошле године и лидер СДА Бакир Изетбеговић обишао Казане, али искључиво из политичких