
Дјеца Крајине
Ми, дјеца Крајине, одлучили смо да се и наш глас далеко чује. Те 1995. године, једног врелог дана у августу, кренула је колона породица, бака, дека, деце, родитеља, уз присилу напуштајући своја огњишта. Ми смо имали пар месеци, пар година, кренули смо на пут у једном правцу, без повратка. Били смо у кочијама, аутима, тракторима, гладни, жедни, босоноги, несвесни шта се око нас догађа. Свако је отишао својим путем, раздвојени од своје земље, свог народа, носећи у грудима спаљене колевке, куће, заклану стоку, и бесне погледе, а зашто? Шта смо им Ми тако мали, а тако велики, урадили? Данас, 21. годину после, оформили смо групу Крајишке омладине, ми, дјеца Крајине,













