arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Косово - Рачак

Доказано да је “Рачак” био велика превара

Бивши истражни судија у Приштини Даница Маринковић изјавила је да се ни под највећим мукама не би одрекла ниједног слова из истраге коју је обавила у Рачку и доказала да није ријеч о злочину над “недужним Албанцима”, него о великој превари која је послужила за НАТО бомбардовање Југославије. Маринковићева је као истражни судија у зиму 1999. године установила да у Рачку нису страдали “недужни сељани”, нити да је било “масакра”, како је свијету представио бивши шеф посматрачке мисије ОЕБС-а на Космету Вилијем Вокер, него да су погинули припадници албанске терористичке ОВК. “Лаж Вилијема Вокера била је јача од наше истине”, рекла је Маринковићева за “Вечерње новости”. Маринковићева, након чијег је

МАРА ЛАЛИЋ-ЈУРИЋ: од судбине се не може побјећи…

Најмлађа

У Банатском Деспотовцу, недалеко од Љубе Лалић-Коњикушић, живи и њена млађа сестра Мара, наjмлађа од четрнаесторо коjи су  прошли кроз девети круг паклених мукка у jами Равни долац и преживjели. Удата за Стеву Јурића из Саjковића, окружена пажњом и љубављу троjе дjеце и шесторо унучади, а кршна Динарка свеjедно сjетна и потиштена и брига jоj не нестаjе с лица ни кад спава. Наjрадиjе ћути, поготову кад се спомену успомене. Минуле су силне године, у даљини и времену, у широкоj воjвођанскоj равници, погубили се обриси Динаре и пространство Ливањског поља, али остао страх силни, као од jуче, коjи из сjећања недужног и неjаког дjетета ништа не може избрисати: „Не волим и

Капетан Милинко Влаховић, командант Јабланичког четничког одреда

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (7) Долазак црногорских четника

Коста Пећанац и Коста Војиновић први пут су се видели октобра 1916. године. Био је то сусрет двојице старешина с потпуно различитим концепцијама о дизању и вођењу устанка На простор Топлице, почетком октобра 1916. године, стигла је група црногорских четничких вођа коју су предводили интелектуалци: капетан прве класе Милинко Влаховић и његов брат Тошко, студент филозофије, и професор Јован Радовић и поднаредник Милан Дрљевић, студент права. Њихов долазак имаће знатан утицај на организацију и активности топличко-јабланичког устанка. Првобитна намера ове групе је била да се преко Румуније и Русије домогне Солунског фронта и тамо са српским јединицама учествује у ослобађању земље. Кад су стигли у Србију и чули да постоје

Обиљежавање страдања 37 Срба у мјесту Чардак код Дервенте Фото: СРНА

Данас освештање темеља цркве и крста у спомен-комплексу “Чардак”

Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом освештаће данас темеље и крст цркве Светог апостола Томе у Спомен-комплексу “Чардак”, најављено је из Српске православне цркве општине Дервента. Предсједник Удружења ратних заробљеника Драго Кнежевић рекао је Срни да Спомен-комплекс “Чардак” представља знак сјећања на српске цивилне жртве на мјесту гдје се налазила масовна гробница Срба из насеља Чардак. “На том мјесту је била масовна гробница српских цивила страдалих од злочинаца 1992. године. Ту смо пронашли у децембру 1992. године 19 тијела убијених Срба из насеља Чардак. Злочин су извршили припадници Хрватске војске и паравојних хрватско-муслиманских јединица из Дервенте”, истакао је Кнежевић. У оквиру спомен-комплекса налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква која

Зоран Шапоњић

Једна обична српска псовка

До јуче смо знали да по новом, европском систему вредности и по новом европском праву, српска глава, одесечена, стрељана, или прогнана не вреди ништа. И, да они који су Србе убијали, вадили им бубреге, јетре и срца па их продавали, протеривали их и газили тенковима и колоне стараца митраљирали из авиона, у земљама те исте ЕУ постају национални хероји и да је то сасвим нормално! Од јуче знамо и да злочини над Србима, па и они најтежи, ратни, могу бити – орочени! Десетак или 15 година важе, после тога, Срби своје оптужнице против ратних злочинаца, против оних који су их убијали, могу окачити – мачку о реп. Барем што се

Бојан Димитријевић

Бојан Димитријевић: Заборављају се Недићеве заслуге за спасавање Срба

За „Геополитику“ говори др Бојан Б. Димитријевић, историчар, научни саветник, аутор више књига о Другом светском рату Др Бојан Димитријевић је рођен 1968. у Београду.  Дипломирао је 1994, и магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду, са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941–1945“. Докторирао је на Новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945–1954“. Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Од марта 2003. до априла 2004. био је саветник Министра одбране, а од 2006. године био је саветник за војна питања тадашњег председника Србије Бориса Тадића. Објавио је више монографија са темама из историје Равногорског покрета 1941–1945. и биографију ђенерала Драгољуба Михаиловића, као и преко шездесет радова

Манастир Гомирје

О Србима и православној хришћанској вери на просторима данашње Републике Хрватске до XX века

Још у ранохришћанско време, у IV веку, на подручју римске провинције Далмације постојала су бројна српска насеља. На жалост, од XIX века, политичке прилике нису омогућавале детаљнија археолошка истраживања најстаријег периода боравка Срба на тим просторима. Аутор: Никола Милованчев Тек у време краткотрајне Републике Српске Крајине, током 1993. и 1994. год. , археолозима предвођеним проф. др. Ђорђем Јанковићем било је омогућено да барем деломично истраже више локалитета на подручју Книнске Крајине и Лике (Србски кланац, Купиново, Доњи Лапац), као и суседног подручја Дрвара и Грахова; већ 1995. скршена је РСК и од тада даља истраживања нису била обављана. Резултати археолошких радова објављени су 1998. у књизи Ђорђа Јанковића „Српске громиле“

Фото: Screenshot

ВИДЕО: Хаос у Хрватској, прво натписи на ћирилици, па улетање хулигана на терен

Заиста невероватне сцене на дербију између Хајдука и Ријеке. Навијач улетео и тражио од полиције да га ухапси… Дерби хрватског првенства између Хајдука и Ријеке завршен је нерешеним резултатом (1:1), али меч нису обележила дешавања на терену, већ на трибинама. Навијачка група “Торцида” често прозива Ријечане да су поштоваоци Срба, а пошто су они бродом дошли у Сплит дочекали су их транспарентом исписаним на ћирилици “Морем плови једна мала барка”. То није било све, било је пар прекида због бакљаде, скандирали су “За дом спремни” и “Убиј Србина”, а испуштали су и мајмунске крике после гола везисте из Гамбије Хамзе Барија. Таман када су сви мислили да је готово, уследио

То што није било лошије не значи да је било добро

Суочени са безнадежном свакодневницом која избија из сваке и најпростије ћелије нашег друштва (са непрестаном и неспутаном тенденцијом на горе, наравно) све више људи кука за „бившом Југом“. Ко год би ишта рекао против те, из овог угла Атлантиде, био би фосилизован муњевитим цунамијем гласним питањима типа „А ЈЕ Л’ ТИ САД БОЉЕ?!“ Није боље. Али то не значи да је Југа била ок. Југа је била врло лијепа и велика кућа која је имала само једну ману – није имала темељ. 1918. половина становништва (готово сви Хрвати, готово сви Шиптари и по бар пола Словенаца, Македонаца, црногораца али и готово сви прекодрински и прекосавски и прекодунавски Срби, једноставно нису

Братунац - парастос Фото: СРНА

Братунац: Сјећање на егзодус сарајевских Срба (ВИДЕО)

На братуначком гробљу данас је служен парастос, положено цвијеће и прислужене свијеће за покој душа 185 погинулих српских бораца са сарајевског ратишта, чији су посмртни остаци пренесени у братуначко гробље. Цвијеће на Спомен-обиљежје данас су положиле делегације Завичајног удружења “Срби сарајевске регије”, које је организовало ово сјећање, затим Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Братунца, те удружења несталих лица Братунац-Сребреница. Предсједник Завичајног удружења “Срби сарајевске регије” Видомир Бандука, говорећи о српском егзодусу из Сарајева од децембра 1995. године до половине марта 1996. године, истакао је да ни након 21 године сјећања на те тешке, тужне и ружне дане не блиједе сјећања и учесници имају осјећај

Слободн Милошевић

11 година од смрти Милошевића

Данас се навршава 11 година од смрти бившег предсједника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића који је, према званичним извјештајима Хашког трибунала, умро од посљедица инфаркта у ћелији Трибунала. Милошевић се бранио сам на суђењу у Трибуналу за ратне злочине и злочине на Косову, у Хрватској и у БиХ, не дочекавши пресуду. Умро је у хашкој ћелији након пет година проведених у затвору, педесетак сати прије завршетка извођења свједока. Милошевић, који је почео да пати од слабости срца, високог крвног притиска и дијабетеса након што је ухапшен, умро је од срчаног удара, а спекулише се да је убијен тако што су му љекари у Холандији давали лијек против лепре. Неки

Поп и комита Димитрије Димитријевић

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (6) Формирање првих четничких одреда

Коста Војиновић је у августу 1916. године основао Ибарско- копаоничку чету у Лепосавићу на Ибру. Новоосновани одред је свакодневно јачао, па је ускоро имао педесет наоружаних четника Од априла 1916. па до фебруара 1917. године широм Србије, а посебно у Топлици, Ибарској долини, Косаници и Јабланици, на Рогозни, Јастрепцу и Копаонику, појављују се организоване четничке јединице – групе српских војника обвезника и регрута, који ће касније сачињавати језгро одреда за вођење устанка. Та подручја за окупатора биће све несигурнија. Топличко-јабланички крај и копаоничко подручје били су устаничка средишта. У току лета 1916. године у Митровици је основана тајна патриотска организација, чији је председник био свештеник Анђелко Нешић. Организација се проширила

Ношење часног крста на Катину јамау

Заборав убија жртве Јадовна други пут

Над велебитским јамама, где је у логорима смрти 1941. године убијено 40.000 недужних Срба. У 32 планинска бездана почивају несахрањене и неопојане кости жртава Опелом и постављањем часних крстова над две крашке јаме на Велебиту, тајним губилиштима првог система логора смрти у Независној Држави Хрватској, обележена је 75. годишњица страдања Срба на стратиштима у Јадовну, Госпићу и Пагу. У планинској пустоши и тишини, крај Шаранове јаме, на чијем дну и данас почивају несахрањене кости хиљада мушкараца, жена и деце, одјекивало је тужно и свечано литургијско појање, а потомци и поштоваоци жртава у белим мајицама с натписом “Јадовно 1941” и воштаницама у рукама прекрили су мали шумски плато крај језивог бездана.

Mуфтија Шефкет еф. Курт

Сјећања Меше Селимовића: Муфтија Мухамед еф. Курта

С дубоким поштовањем мислим и на тузланског муфтију Мухамеда еф. Курта, динамичног, племенитог и неустрашивог човјека. Свој заиста велики углед муфтија је заложио да би спасавао људе из усташког затвора. Био је неуморан у том послу, интервенисао, молио, водио протестне делегације, пријетио да ће све муслиманско становништво дићи на буну, успио је да спасе веома много људи свих вјера и националности. Послије рата, кад сам га посјетио, да му се захвалим, видио сам да пуши најјефтиније цигарете. Питао сам га зашто то. Због пензије, одговорио је. Одређена му је невјероватно ниска пензија. Отишао сам код неких другова и молио да се та неправда исправи. Кад је умро, на сахрану је

Фото: Харис Дајч; Аутор: Приватна архива

Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава, непоштовања и бирократских спорења

Неопходно је да сами будемо одговорни за будући Музеј Холокауста, стога смо захтевали да имамо потпуну самосталност као правно лице, које се уписује у одговарајући државни регистар Однос друштва према простору Сајмишта најбоље се може разумети ако сагледамо садашњи изгледа датог простора. Имовинско-правни послови су налик “Аугијевим шталама”, поред дивљих насеља, различитих радионица, вулканизерских радњи, теретана, приватних школа, те све до низа угоститељских објеката од којих се један налази у некадашњој логорској мртвачници (Турски павиљон) што је најбоља слика тога колико нам је Старо Сајмиште важно. Холокауст у Србији се може поделити на две фазе. У првој је уништено целокупно мушко јеврејско становништо, на локацији Топовских шупа у близини Аутокоманде,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.