arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Фото Б. Субашић

Избрисано и сећање на српске граничаре

Банатска клисура у Румунији, у којој је Свети Сава подизао задужбине. Од наше велике области остало неколико села и велики број топонима Најстарија и некад најбројнија српска заједница у Румунији живи у Банатској клисури, појасу који почиње равницом од ушћа Нере у Дунав, а завршава се у планинама изнад Ђердапа. Данас је од ње остало 13 малих села која се помињу као српска још у средњем веку и велики број српских географских топонима. Најсетније име носи планински врх Домоглед, с кога су српски хајдуци и граничари хабзбуршке империје гледали отаџбину преко Дунава. Они су се на подунавским огранцима Карпата борили с Турцима и обучавали добровољце – фрајкоре из Србије. Репортери

Tоплица – век после

Аутор: Ненад БЛАГОЈЕВИЋ После окончања српско-турских ратова седамдесетих година претпрошлог века, када су се Османлије повукле на простор јужне Србије, новоослобођени крајеви били су готово пусти. Тако ретко настањени били су потпуно незаштићени, од упада шиптарских и мухаџирских банди које су отимале стоку, летину и жене при томе убијајући мушке главе и чинећи разне зулуме. Муслимане из БиХ који су добровољно напустили своја имања не желећи да буду на територији под хришћанском влашћу турци су називали старом арапском речи мухаџир што значи избеглица. Сами мухаџири нису послушали речи Алексе Шантића који је кроз песму упућену њима рекао сву истину од које су бежали.   Остајте овдје… Остајте овдје!…Сунце туђег неба, Неће

Маглај: Гроб Споменка Гостића Фото: СРНА

„Насљеђе“ одало почаст Споменку Гостићу, најмлађем борцу ВРС

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Републике Српске данас су на мјесном гробљу Горњи Улишњак, федерална општина Маглај, положили вијенце и одали почаст за најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, који је погинуо прије 24 године. Предсједник бијељинског одбора Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Бранислав Шушљик рекао је Срни да је дужност и обавеза да се од заборава сачува жртва Споменка Гостића, али и свих очева који су своје животе уткали у темеље данашње Републике Српске. „Споменкова храброст и одлука да у тешким временима буде са људима који су бранили своје постојање на родној груди, мора да буде трајно подсјећање будућим генерацијама да су за опстанак на овим просторима

Биљана Зарић Фото Н. Скендерија

Мог мужа, официра ЈНА, у затвор отерали хрватски шовинисти

Биљана Зарић, за „Новости“, о голготи свог супруга Добривоја Зарића у Сплиту у време МАСПОКА. Избачен из војне службе, Савеза комуниста, у затвору био пет месеци. „Крив“ зато што је рекао да су Загреб и Сплит југословенски градови Безрезервно дајем новац за спајање два југословенска – паре не дам за повезивање два хрватска града.“ Реченица коју је морнарички официр Добривоје Зарић изговорио 21. априла 1971. на састанку морнаричких старешина у сплитској ратној луци Лора, скупо га је коштала. Избачен је из војне службе, Савеза комуниста, добио је затворску казну, коју је одлежао у нишком затвору. Тих година политичком позорницом Хрватске дивљао је хрватски шовинизам са проусташким испадима. Клицали су Србима

Фото Алекса Станковић

Хрвоје Хрибар: Загреб дрма грип фашизма

Редитељ о повлачењу са места директора Хрватског аудио-визуленог центра, протагонистима „Мајн кампфа“, компликованој политичкој ситуацији… Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) протеклих седам година служио је као најбољи пример свим филмским центрима у региону – први пут у историји овог простора филмски радници изборили су се за закон који им гарантује аутономију. По систему ХАВЦ-а, финансирање производње филмова не зависи од воље политичара и странака које су на власти, нити од пореза из џепова грађана, него новац обезбеђује индустрија која комерцијално експлоатише аудио-визуелна дела. А онда је држава средином 2016. и под „палицом“ тадашњег министра културе Златка Хасанбеговића, започела „дисциплиновање“ филма. У ХАВЦ је послат управни надзор, државна ревизија дала је неповољно

Миле Савић

Миле Савић: Споменко – име слободе

Српска историја препуна је светлих примера младих бораца. Многи људи, као што је некада био Момчило Гаврић, а недавно Споменко Гостић Српска историја препуна је светлих примера младих бораца. Многи људи, као што је некада био Момчило Гаврић, а недавно Споменко Гостић, најмлађи војник у рату у Босни и Херцеговини, имали су осећај када треба бранити правду и супротставити се фашистичким намерама да све људско и православно униште. Српски борац никада није био освајач, већ је увек бранио свој кућни праг. Споменко је један дечак са планине Озрен, који је у рату остао сироче. Не желећи да оде са кућног прага, прикључио се војсци Републике Српске да брани своје село

Окупаторски војници вешају Србина

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом угушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра 1915. године до априла 1916. године, побијено је око 500 интелектуалаца и око 3.000 осталих житеља само у Врањском округу; у Дубокој долини, Дубрави, Стојковој шуми, Романовачком потоку, Занковој ливади, Радичевој њиви, Кобрачевој реци, Калиферу, Радићевој бари, Влашком долу и поред реке Вреле заклано је или стрељано 3.000 људи, жена и деце; у злогласној Араповој долини, изнад Лесковца, марта и

Полагање цвећа на споменик у Грачаници, посвећен отетим и несталим Србима на Косову и Метохији (Фото РТВ КиМ)

Жртве траже правду, обнову и љубав

Обележавање мартовског погрома на КиМ почело је јуче у Манастиру Грачаница служењем парастоса страдалим жртвама једног од највећих мирнодопских злочина у овом делу Европе. У црквеној порти окупили су се грађани, политички представници, свештеници, монаси, породице и уружења отетих и несталих Срба. По изласку из манастира, с белим ружама у рукама, колона од неколико стотина особа прошетала је главном улицом и положила цвеће на споменик посвећен отетим и несталим Србима у Покрајини.  У галерији Дома културе Грачаница отворена је изложба слика под називом „Насликај ми Призрен”. Радови су настали, крајем прошле године, на колонији у Манастиру Светих Архангела код  Призрена који је у насиљу 17. марта 2004. тешко пострадао заједно

Графити мржње

Хрватско „мудровање“

Аутор: Владимир Фролов Забринута за стање „срца Европе“, уприличила је недавно Federika Mogerini вишедневну радну посету земљама тзв „западног Балкана“, притом обилазећи пажљиво једно неофашистичко жариште на рубном делу постојеће ЕU, које је извор евидентних појава и догађаја, те га чак и Amnesty International (АI) у свом годишњем извештају о стању људских права, апострофира. Драга Federika као Талијанка, иако је наводно левичар (барем из младости), обилази као „мачка око вруће каше“ око ових појава у Хрватској, само да се не дај Боже не извуче из мрачне прошлости потсећање на Мусолинија и „црне кошуље“, или присећање на Aдолфа молера и нацисте (и смеђе и црне!), па пола данашње „демократске“ ЕU мора

Спомен-обележје Доња Градина,фото Танјуг/М.Јелесијевић

Дневник заблуда: Споменици раздора

Недавно је усвојена одлука да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији београдске општине Савски венац Недавно је усвојена одлука да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији београдске општине Савски венац. Овај мајор Југословенске војске погинуо је 1991. код Бјеловара у Хрватској када је дигао у ваздух себе и војно складиште, не желећи да га препусти непријатељу. Тепићу је већ постављена спомен-плоча у истоименој улици на Дедињу. Сама најава подизања споменика изазвала је дипломатску олују у Хрватској, која је упутила протестну ноту Србији. На месту бјеловарске Барутане, хрватске власти већ су подигле споменик хрватским војницима погинулим уз Тепића, као жртвама српске агресије. У земљама окружења,

Улица Споменка Гостића

Данас постављање плоче са називом улице Споменка Гостића

У вишеградском насељу Гарча данас ће бити постављена табла са називом улице Споменка Гостића, након што је у локалној скупштини одлучено да једна улица у Вишеграду понесе име најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске. Постављању плоче присуствоваће начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, представници вишеградске Борачке организације и аутор филма „Споменко на вјечној стражи“ Миле Савић, потврђено је Срни у општинској управи. Ђуревић је рекао да је Вишеград прва општина која је назвала улицу по Споменку Гостићу, те захвалио одборницима Скупштине општине који су ту идеју спровели у дјело. Савић, кога су за снимање филма „Споменко на вјечној стражи“ инспирисали Споменково херојство, поштење и љубав према свом народу, захвалио је општини

Данка Којадиновић

Јадовно, суноврат европске цивилизације

English Горда планина, снегови, кише и одрони, буjна вегетациjа, прекрили су стазе суза српских и jевреjских страдалника. Море краj острва Паг, прогутало jе на хиљаде људи, жена и деце, Срба и Јевреjа.  Премного jе jе последњих децениjа потрошено речи, папира, медиjског простора у анализи грађанских ратова на Балкану краjем двадесетог века. Било jе и аналитичара коjи су се бавили атомизациjом Балкана у циљу дестабилизациjе Европе, а у интересу  унилатералне силе, САД. Писало се о утицаjу локалних, а нешто мање и светских медиjа, на ескалациjу етничких и верских сукоба, даjуjући им нереално велики утицаj. Неки су, негираjући скоро идентичне ситуациjе из прошлих децениjа и векова, све приписивали колапсу идеолошке матрице социjализма-комунизма

СЛОМ Бугарска војска се враћа у Власотинце Фотографијa преузетa из књиге "Топлички устанак 1917." аутора Новице Пешића

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (13) Ужасни и крвави злочини окупатора

Окупатор је са доста мука, уз жесток отпор српских бораца, успео да освоји устаничка подручја. Аустроугарска војска, заједно са Бугарима, 13. марта 1917. године, ушла је у Прокупље После тешког пораза на Мрамору, Аустроугари су се брзо консолидовали и наставили наступање ка слободној устаничкој територији. Четовођа Радисав Тошић са својим борцима успешно је пружао отпор, добро се тукао и Новица Вељовић, који је штитио прилазе Малом Јастрепцу са северне стране, али је положаје морао да напусти јер је добио хитно наређење да заустави напад албанских пљачкаша који су упали у Косанички срез и почели да пале и пустоше села. У јабланичком и пусторечком крају врло храбро, умешно и упорно борили

Патриајрх Иринеј са Васељенским патријархом, Вартоломејом недавно на литургији у манастриру Јасеновац (ФОТО: СРПСКО КОЛО)

Срби и Србијанци: Како смо упали у замке Брозових идеолошких поданика

Још у Брозово доба инсистирање на „србијанском“ заправо је била негација свега српског. Зато данас не треба да чуди што комшије и за нашег патријарха кажу да је „србијански“ Недавно су ми се пријатељи трајно настањени у Новом Саду, а који су родом и поријеклом са југа Србије пожалили како се у престоници сјеверне српске земље често сусрећу са добацивањима: „Гдје сте Србијанци?”. Термин Србијанац некада је била одредница за Србина који живи на простору Србије. Временом се овај термин претворио у нешто потпуно друго, најчешће увредљиво. Вјероватно није ни случајно што је овај текст инспирисан примјером из Новог Сада, јер на том простору, својевремено, Срби који су били под

* СВЕДОЧАНСТВО Старо сајмиште, некад злогласни "Јуден лагер Семлин" / Фото З. Јовановић

Закон не рехабилитује Недића

Наведене критике Закона о Старом сајмишту сматрам неутемељеним Нацрт закона о Старом сајмишту представљен је крајем јануара на седници Комисије за Старо сајмиште, а наредних месец дана будући закон био је изложен салвама критика дела домаће јавности. Под тим подразумевам пре свега чланке Јована Бајфорда и Срђана Милошевића, те изјаве Соње Бисерко, Жарка Кораћа, Чедомира Јовановића, Олге Манојловић Пинтар и Хариса Дајча. Критика Нацрта базирана је, углавном, на следећим тврдњама: 1) Нацрт закона је покушај рехабилитације генерала Милана Недића; 2) овај текст покушај је ревизије историје Другог светског рата на простору Краљевине Југославије; 3) њиме се тежи апсолутизацији српских жртава логора на Старом сајмишту и маргинализацији жртава јеврејске и ромске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.