2017 - Страница 222 од 270 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за 2017 » Страна 222

Јадовно 1941 – Прилог Православног канала Сојуз

20. март 2017.

Представљамо вам прилог Православног Канала Соjуз, коjи се емитуjе у преко 140 земаља свjета, о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Оваj прилог jе jош jедан доказ одличне сарадње са рганизациjама и поjединцима из руског народа коjи jе насвоjоj ко и осjетио какве су биле страхоте Другог свjетског рата. Посебно мjесто међу онима коjи су помогли и помажу да се истина о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг ]1941. прошири не само на нашим просторима, него и у братском руском народу, заузима Фонд међународног jединства православних народа. Госпођа Наталиа Коцева, испред ове организациjе, више пута jе показала несебично разумjевање за помоћ Јадовничкоj мисjи на чему смо jоj посебно

Стари Брод: Небо је плакало над зеленом гробницом

20. март 2017.

“Убијали су народ, па се уморе од убијања. Замијене се, наставе клати други, а они први се одмарају. Кољу, набијају на бајонете. Моју сестру од три године зграби усташа и баци је на онај нож на пушци, прободе је, и баци је у Дрину. Дрина је прогута. Пише: Зоран Јанковић Мога оца гони усташа око дрвениг кола, он бјежи, ако га стигне, заклаће га. Јааа… моја рано љута…” прича старина Милош Башевић. Питамо га колико има година. „Дваес’ девето сам годиште, па ти, ето, рачунај кол’ко ми је” каже Милош и послије станке наставља: „Како сам ја бјеж’о усташа ме је гађ’о оном бајонетом да ме убоде, није ме стиг’о,

У Загребу поново осванули узнемирујући графити Фото: nezavisne novine

Турски медији: У Хрватској све више напада на Србе – могући нови сукоби

20. март 2017.

“ТРТ ворлд”, међународни канал турске државне Радио-телевизије, наводи да је у Хрватској све више напада на Србе, те да би могло доћи до нових сукоба. Турска телевизија истиче растући национализам, посебно нетрпељивост према Србима. Прошле године било је 60 одсто више напада на Србе, истиче се у репортажи и наводи да неки криве “националистичку странку Дражена Келеминца”. Сам Келеминац је за турску телевизију причао о томе да “српска мањина пријети Хрватској”. Турска телевизија оцјењује да “буре поново кључа” и наводи да се Хрватска и Србија наоружавају. С напредним оружјем, које ће ускоро бити на дохват руке, многи се питају хоће ли растући говор мржње и провокације поново довести до рата, наводи

У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас су служени литургија и парастос за најмлађег борца Војске Републике Српске /ВРС/ Споменка Гостића, који је погинуо на данашњи дан прије 24 године.

Служена литургија и парастос за Споменка Гостића

20. март 2017.

У порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју данас су служени литургија и парастос за најмлађег борца Војске Републике Српске /ВРС/ Споменка Гостића, који је погинуо на данашњи дан прије 24 године. Свијеће код бисте Гостићу у порти овог храма прислужили су малобројни некадашњи мјештани, познаници и поштоваоци најмлађег борца ВРС. Споменко Гостић, петнаестогодишњак који је одбио понуду да се склони од ратних страхота и раме уз раме са комшијама и пријатељима био борац ВРС, погинуо је од гранате 20. марта 1993. године недалеко од свог села Јовићи на планини Озрен. Сахрањен је на мјесном гробљу Горњи Улишњак гдје почивају његова мајка и бака. Горњи Улишњак, као и Споменково село

Ђакон Ненад Илић: Порука светог владике Николаја вођама

20. март 2017.

Предизборни информативни терор можда би могао мало да се повуче пред речима Светог Николаја Српског коме обележавамо годишњицу упокојења. Упокојио се на данашњи дан, 18. марта 1956. године у Пенсилванији. Пише: Ђакон Ненад Илић „Они који воде народ, не воде него га заводе, – шта ћеш чинити с њима Господе мој?… Завађају народ ради своје користи, и кад се народ збуни и узбуни, они се измичу са власти и у миру једу излагану добит. Криве своје противнике, а иду стазама њиховим. Од њихове галаме мудрац не долази до речи. Ласкају глупаку и насилнику само да дођу до првих места. Посведневно пишу књиге и објављују зло својих сродника, да би скрили

Хрватска: Ухапшен официр бивше ЈНА због ратних злочина

20. март 2017.

Због оптужби за ратни злочин у Хрватској је притворен пензионисани капетан бојног брода бивше ЈНА Чедомир Боројевић, јавља Хина. Он је у четвртак ухапшен на граничном прелазу Карасовићи, са Црном Гором, на основу хрватских оптужби да је наредио артиљеријски напад на Шибеник, у септембру 1991. године. Боројевић, држављанин и Хрватске и Црне Горе, смештен је у сплитски истражни затвор. Тужилаштво је за њега тражило одређивање једномесечног истражног затвора због опасности од бекства, али је судија пристао на захтев обране да се истражни затвор замени плаћањем кауције. Тужилаштво је на ту одлуку најавило жалбу коју ће сплитском Жупанијском суду предати у понедељак. До решавања жалбе или евентуалне уплате кауције, Боројевић остаје у истражном затвору. Извор: СПУТНИК Везане вијести: Мог мужа,

Срби траже помоћ Tрампа

20. март 2017.

Српско удружење избеглих из Хрватске писало председнику Америке и његовој администрацији. У писму послали доказе о хрватској пљачки милијарди евра од протераних Срба Удружење Срба радника и инвалида рада избеглих и протераних из Хрватске, које окупља око 30.000 чланова у БиХ, упутило је писмо Доналду Трампу, председнику САД. У писму, уз сву пратећу документацију са бројкама протераних Срба и таксативно наведеним примерима како је Хрватска опљачкала милијарде евра Србима по разним основама, траже помоћ од Трампа и америчке администрације како би коначно, после две деценије, наплатили од Хрватске штету. У писму, које је у поседу “Новости”, председника Трампа упознају са чињеницом да је укупна штета од Хрватске према протераним Србима

Тошко Влаховић, Јован Радовић и Коста Миловановић Пећанац (слева надесно)

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

20. март 2017.

Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу Око 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче. Мање борбе су водили војвода Јован Радовић у источној Србији, Коста Војиновић на подручју Копаоника и Јабланички одред у Горњој Јабланици, а одред војводе Тошка Влаховића у Пустој Реци. Да би четничка борба била убојитија и непредвидива, преостале устаничке једнице извршиле су реорганизацију. Тако је за командата Јабланичког одреда, уместо капетана прве класе Милинка Влаховића, постављен поручник Димитрије Беговић, за

Син војводе Мишића се жртвовао због Драже

20. март 2017.

Како су Немци стрељали четничког мајора Александра Мишића, у децембру 1941. Испред куће у Струганику, у којој је био домаћин генералу, пред Немцима рекао: “Ја сам Дража” Четнички покрет Драже Михаиловића или Југословенска војска у отаџбини, како је званично називан, био је и остао један од најконтроверзнијих појава у Другом светском рату, не само српске, односно југословенске, већ и европске историје. Целокупна судбина ових војних формација донекле подсећа на све оно што смо као национални колективитет преживели, а можда још преживљавамо у овом суморном модерном добу које нам ни најмање није наклоњено. Готово пола века, из идеолошких и себичних разлога ратног победника, који је писао своју историју, истина о четницима

ЗАВНОХ по потреби

19. март 2017.

Лицемјерност хрватске службене политике и, нажалост, доброг дијела хрватског друштва, чини се да је неисцрпна. Таман кад се учини да је досегла врхунац и да ће се „дивљања“ деснице смирити и утишати, умјесто тога, десничарење до нивоа фашизације и усташизације не само да се не смањи већ се и драстично повећа. Ево неколико рецентних примјера, тек за размишљање. Садашња Хрватска је настала на темељу антифашизма и ЗАВНОХ-а, Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, грми ових дана државни врх. То чак стоји, кажу они, и у преамбули Устава. Ако је доиста тако, може ли се ЗАВНОХ третирати као самопослуга, па узимати само оно што Хрватској паше и одговара, а оно супротно

Свештеници Српске православне црквене општине Вишеград освештали су спомен- плочу Споменку Гостићу која се налази у истоименој улици, а израђена је уз подршку Борачке организације Вишеград и општине Вишеград.

Спомен-плоча и улица као знак сјећања на Споменка Гостића

19. март 2017.

Спомен-плоча и табла са називом улице, посвећене младом хероју Војске Републике Српске Споменку Гостићу, постављене су данас у вишеградском насељу Гарча у присуству бројних грађана. Спомен-плочу и таблу свечано су открили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. Ђуревић је навео да јунаци који су уградили животе у стварање Републике Српске не смију бити препуштени забораву. “Општина Вишеград прва је у Републици Српској која је на овај начин одлучила да се одужи храбром дјечаку”, истакао је Ђуревић. Васић каже да је Борачка организација Вишеград, у сарадњи са аутором филма о Гостићу, Милетом Савићем, организовала промоцију филма у овом граду, након чега је Ђуревић обећао

Избрисано и сећање на српске граничаре

19. март 2017.

Банатска клисура у Румунији, у којој је Свети Сава подизао задужбине. Од наше велике области остало неколико села и велики број топонима Најстарија и некад најбројнија српска заједница у Румунији живи у Банатској клисури, појасу који почиње равницом од ушћа Нере у Дунав, а завршава се у планинама изнад Ђердапа. Данас је од ње остало 13 малих села која се помињу као српска још у средњем веку и велики број српских географских топонима. Најсетније име носи планински врх Домоглед, с кога су српски хајдуци и граничари хабзбуршке империје гледали отаџбину преко Дунава. Они су се на подунавским огранцима Карпата борили с Турцима и обучавали добровољце – фрајкоре из Србије. Репортери

Tоплица – век после

19. март 2017.

Аутор: Ненад БЛАГОЈЕВИЋ После окончања српско-турских ратова седамдесетих година претпрошлог века, када су се Османлије повукле на простор јужне Србије, новоослобођени крајеви били су готово пусти. Тако ретко настањени били су потпуно незаштићени, од упада шиптарских и мухаџирских банди које су отимале стоку, летину и жене при томе убијајући мушке главе и чинећи разне зулуме. Муслимане из БиХ који су добровољно напустили своја имања не желећи да буду на територији под хришћанском влашћу турци су називали старом арапском речи мухаџир што значи избеглица. Сами мухаџири нису послушали речи Алексе Шантића који је кроз песму упућену њима рекао сву истину од које су бежали. Остајте овдје… Остајте овдје!…Сунце туђег неба, Неће

Маглај: Гроб Споменка Гостића Фото: СРНА

“Насљеђе” одало почаст Споменку Гостићу, најмлађем борцу ВРС

19. март 2017.

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе” Републике Српске данас су на мјесном гробљу Горњи Улишњак, федерална општина Маглај, положили вијенце и одали почаст за најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, који је погинуо прије 24 године. Предсједник бијељинског одбора Удружења дјеце погинулих бораца “Насљеђе” Бранислав Шушљик рекао је Срни да је дужност и обавеза да се од заборава сачува жртва Споменка Гостића, али и свих очева који су своје животе уткали у темеље данашње Републике Српске. “Споменкова храброст и одлука да у тешким временима буде са људима који су бранили своје постојање на родној груди, мора да буде трајно подсјећање будућим генерацијама да су за опстанак на овим просторима

Мог мужа, официра ЈНА, у затвор отерали хрватски шовинисти

19. март 2017.

Биљана Зарић, за “Новости”, о голготи свог супруга Добривоја Зарића у Сплиту у време МАСПОКА. Избачен из војне службе, Савеза комуниста, у затвору био пет месеци. “Крив” зато што је рекао да су Загреб и Сплит југословенски градови Безрезервно дајем новац за спајање два југословенска – паре не дам за повезивање два хрватска града.” Реченица коју је морнарички официр Добривоје Зарић изговорио 21. априла 1971. на састанку морнаричких старешина у сплитској ратној луци Лора, скупо га је коштала. Избачен је из војне службе, Савеза комуниста, добио је затворску казну, коју је одлежао у нишком затвору. Тих година политичком позорницом Хрватске дивљао је хрватски шовинизам са проусташким испадима. Клицали су Србима