Članovi i aktivisti Demosa kao i svake godine na dan početka NATO bombardovanja krenuli su da polože cveće u kasarni u Danilovgradu, na mesto gde je pala prva nevina žrtva agresije u Crnoj Gori, ali ih vojska nije pustila u krug kasarne. Na meti prve večeri NATO agresije na Crnu Goru bili su kasarna „Milovan Šaranović“ u Danilovgradu, vojni aerodrom u Golubovcima i radarsko-komunikacijski objekat Ratne mornarice Vojske Jugoslavije na Obosniku u Boki Kotorskoj. Crni dim se vio i sa Crnog rta kod Bara. U kasarni u Danilovgradu poginuo je vojnik Saša Stojić iz Beograda. Građane i aktiviste Demosa, koji godinama svakog 24. marta polažu cveće na mestu gde je ovaj mladić izgubio život, dočekala je danas zaključana kapija. „Nismo došli

Sveštenici Eparhije banjalučke danas su u Sabornom hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služili molitveno sjećanje na žrtve NATO bombardovanja Republike Srpske, Srbije i Republike Srpske Krajine. Molitveno sjećanje povodom 18 godina od početka NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, već šestu godinu su organizovali uprava Sabornog hrama i Srbsko sabranje “Baštionik”. Predsjednik “Baštionika” Predrag Adamović rekao je novinarima pred početak molitve da je osamnaesta godišnjica od početka bombardovanja SR Jugoslavije svojevrstan istorijski čas. “Veoma je važno da pamtimo 24. mart, prije svega da ga pamte mlade generacije koje ga nisu doživjele. To je važno zbog njih i njihove budućnosti. Od toga će zavisiti mnoge naše odluke koje ćemo trebati da

Većina građana Srbije ne prihvata izvinjenje NATO zbog bombardovanja Srbije pre 18 godina, protiv je ulasku u Alijansu Većina građana Srbije ne prihvata izvinjenje NATO zbog bombardovanja Srbije pre 18 godina, protiv je ulasku u Alijansu, iako kao glavni razlog te vojne intervencije vidi u politici Slobodana Miloševića, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koji je danas objavio Institut za evropske poslove. Rezultati istraživanja pokazuju da je protiv članstva u NATO 84 odsto ispitanika i da je među njima najviše muškaraca i građana mlađih od 60 godina. Članstvo podržava 11 odsto, dok je pet neodlučnih. Izvinjenje NATO zbog bombardovanja prihvatilo bi nešto manje od trećine građana, četiri odsto je neodlučno,

Slušao sam juče i čitav dan gledao kako voditeljke i novinari na srpskim nacionalnim televizijama, drhtavim glasom, punim samilosti i sažaljenja, podsećaju gledaoce u Srbiji na prvu godišnjicu terorističkog napada u Briselu. Na veliko stradanje belgijskog naroda. Kako je taj dan promenio svet. Podsećanje na Brisel, na nacionalnom servisu, od prvih jutarnjih vesti do drugog i trećeg dnevnika bilo je vest dana! U redu. Tako i treba. Svaka nevina žrtva je – samo nevina žrtva. A terorizam je veliko zlo današnjeg sveta. Upravo zbog toga, što je svaka nevina žrtva samo – nevina žrtva, i što je terorizam veliko zlo sveta, jedva čekam sutrašnji dan i 18-tu godišnjicu zločinačkog NATO

Danas se navršava 18 godina od NATO agresije i bombardovanja nekadašnje SR Jugoslavije, a za žrtve, među kojima je bio veliki broj civila i djece, kao i za razaranje civilnih objekata, do danas nije niko odgovarao niti je pokrenuto pitanje ratne odštete. Jedino izvinjenje stiglo je prošle i pretprošle godine od generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je rekao da žali zbog nevinih žrtava u bombardovanju Srbije 1999. godine, ali se nije izvinio za NATO agresiju. Tadašnja SR Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora, napadnuta je pod izgovorom da je krivac za neuspjeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije, a po