
Крајишници, ђе ћемо по домовницу?
Пре две године, на двадесету годишњицу „Олује“, група студената из Београда је организовала протест испред хрватске амбасаде. Ја сам, тог дана, спремио посебну емисију о протеривању Срба из Хрватске и отишао сам да видим скуп, више зато што ми је хрватска амбасада тада била буквално на пет минута од радног места. Вече, негде око осам сати, гомилица од највише 150 махом младих људи. Мало се прошуњам, попричам, нигде не чујем ијекавски, нити чујем завичајне нагласке. Нигде једног Крајишника нема, све сама деца из Србије. Неће Крајишници да се замере Хрватима, затребаће путовница, домовница, шта ако ови из амбасаде снимају демонстранте? Те вечери сам, први и једини пут, љут због крајишке













