arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миљевачки Плато

Злочин на Миљевачком платоу

7. јул 2017.

Епилог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца Хрватска војска је 21. јуна 1992. напала положаје крајишке територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша. Био је то други напад храватских снага на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК, и први после повлачења ЈНА из „авнојевске“ Хрватске. Епилог тог мучког напада био је 40 убијених крајишких територијалаца, од којих је већина масакрирана после заробљавања. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују крајишким заробљеницима да их баце у крашку јаму у Дриновцима. Хрватска радио-станица Сплит, у маниру крајњег цинизма, емитовала је имена погинулих крајишких бораца уз звуке српске националне химне

Бранимир Главаш

Главашу скинут посланички имунитет

7. јул 2017.

Мандатно-имунитетна комисија хрватског Сабора скинула је имунитет посланику ХДСББ-а Бранимиру Главашу како би против њега могао да буде настављен судски процес због ратног злочина над Србима у Осијеку 1991. године у случајевима „Селотејп“ и „Гаража“. Предсједник те комисије Жарко Тушек рекао је да је имунитет скинут на захтјев Жупанијског тужилаштва у Загребу и подсјетио да је у току понављање кривичног поступка против Главаша, јер му је решењем Врховног суда укинута првостепена пресуда, пренијели су хрватски медији. Уставни суд Хрватске укинуо је почетком 2015. године прву правоснажну пресуду Врховног суда Главашу од осам година затвора, на основу које је служио затворску казну у Мостару, одакле је пуштен на привремену слободу. Након

Предсједник општинске Борачке организације Милутин Врачевић полажио цвијеће на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске

Обиљежно 25 година од формирања Прве требавске бригаде

7. јул 2017.

Служењем парастоса и полагањем цвијећа на Централни споменик погинулим борцима Војске Републике Српске и у спомен-соби Борачке огранизације, у Модричи је данас обиљежено 25 година од формирања Прве лаке требавске пјешадијске бригаде из које је у протеклом рату погинуло 346 бораца, а више од 1.000 је рањено. Предсједник општинске Борачке организације Милутин Врачевић рекао је да је обиљежавање Дана Tребавске бригаде прилика да се укаже на значај одбрамбено-отаџбинског рата и улогу ове јединице у одбрани српског народа на овом простору. Он је истакао да се подсјећањем на ратни пут ове јединице евоцирају и успомене на погинуле борце, саборце умрле након рата и ратне војне инвалиде који су најзаслужнији за слободу.

Марио Јегдић: Велебитске јаме између заборава и сећања

7. јул 2017.

Лику сам увек замишљао камениту, оковану у стене, нешто попут Катунске нахије. Оно што сам видео није ни налик томе. Првог дана јула бујала је у зеленилу. Оивичена планинама прекривеним шумом, зелена и свежа сијала је на јутарњем сунцу. Над њом се надноси Велебит, моћан и мрачан, који се пружа читавим западним обзорјем. Све је деловало уснуло – обрађена поља, жита која су се таласала као море, зелени пашњаци, брда под шумом и куће на ободима поља под брдима. Просто је несхватљиво да овакав предео има тако мрачну и крваву историју. Лика је натопљена крвљу десетина хиљада невиних жртава. То су били људи који никоме ништа нису скривили. Највећа кривица

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Емисија: Јадовничка истина – ВИДЕО

7. јул 2017.

На РТРС-у је 05. јула 2017. емитована емисија „У фокусу“ под називом Јадовничка истина у којој је гост био Душан Ј. Басташић, предсједник удружења грађана „Јадовно 1941. Емисија је реализована непосредно након што је код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током постојања Независне Државе Хрватске. Удружење Јадовно 1941, Бања Лука  

stevan-marijan1.jpg

Животна трка Стевана Маријана

7. јул 2017.

Оваj Шиђанин jе успео да побегне са стрељања на сремскомитровачком гробљу 30. августа 1942. године Човек jе коjи слави два рођендана. Стеван Мариjан, 73-годишњи пензионер из Шида, други пут „родио“ се 30. августа 1942. године. Тог дана уочи поноћи он jе побегао са стрељања на Православном гробљу у Сремскоj Митровици. Исповест Стевана Мариjана jе потресна: – У августу пре 39 година Шиђани су причали да предстоjи масовно хапшење Срба. Ја сам се у то време крио неколико дана. Ипак, усташе су ме ухватиле у моме стану у ноћи између 27. и 28. августа. У Среско начелство, где сам затекао двадесетак мештана, доведен сам везан. Одатле су ме одвели у шидски

Братунац - Централно спомен-обиљежје у КравициФото: СРНА

Данас обиљежавање страдања Срба у средњем Подрињу

7. јул 2017.

Централни програм посвећен обиљежавању страдања Срба у средњем Подрињу биће одржан данас у Братунцу у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова. Обиљежавању страдања Срба у Подрињу присуствоваће предсједник Републике Српске Милорад Додик и делегација Народне скупштине Српске. Програм ће почети у 19.00 часова парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гобљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Окупљене делегације положиће цвијеће код Централног спомен-крста гдје ће бити одата почаст свим српским жртвама из ове регије. Након парастоса, предвиђено

Никола, Јагода и Дарко прослављају са комшијама Дајанин рођендан / Фото Д. Дозет

Jагоду и Дарка љубав вратила у родни крај

6. јул 2017.

Захваљујући повратничкој породици Веселиновић дечја граја одјекује далматинским брдима. Имају двоје деце, Николу и Дајану, много посла на сеоском газдинству, али се нису покајали због повратка Захваљујући Веселиновићима, Јагоди и Дарку, и њиховој животној причи, дечја граја поново одјекује далматинским брдима. Као у неком филму: вратили су се из туђине, он због носталгије према родном крају, а Јагода због љубави према Дарку. Осмелили су се да, далеко од градске вреве, оснују породицу у Голубићу код Книна, отворе излетиште и оформе велико сеоско газдинство. Али прича о Веселиновићима није филм, већ стваран живот препун изазова, суза и зноја, пољубаца и загрљаја. Као и већина њихових земљака, огњишта у Голубићу и суседном

Душан Ј. Басташић

01.07.2017. Душан Ј. Басташић над Шарановом јамом – ВИДЕО

6. јул 2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 38.000 Срба у комплексу логора смрти Независне Државе Хрватске, Госпић-Јадовно-Паг. Овај молитвени скуп организовало је Удружење „Јадовно 1941“ чији је предсједник Душан Басташић рекао да је истовремено тужан и поносан, јер се налази на српском стратишту и види никад већи број људи у бијелим мајицама са натписом „Јадовно `41“. – Ова бијела боја на нашим мајицама показује да овдје долазимо без мржње и чиста срца пуног љубави да се помолимо за своје сународнике и српске новомученике, који страшно пострадаше на овом мјесту рајске природе, а, у ствари, на тако

Предсједник Милорад Додик над Шарановом јамом – ВИДЕО

6. јул 2017.

Код Шаранове јаме на Велебиту 01. јула 2017. је обиљежен „Дан сјећања на Јадовно 1941. године“ и 76 година од страдања 40.000 људи у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. У овом Сабрању је учествовао и предсједник Републике Српске Милорад Додик. Додик је истакао да не смију бити заборављене жртве усташких покоља. – Тешко је и опростити, али смо овдје да одамо почаст страдалима. Овдје је убијено 40.000 Срба који су доведени из БиХ, Хрватске и Србије. Страдали су обични људи, али и они који су били дио националне елите – рекао је Додик новинарима послије парастоса. Он је подсјетио да су Италијани у Другом свјетском рату

Gojko_Gojkovic.jpg

Геноцид о коме се дуго ћутало!

6. јул 2017.

Припадници дивизиjе „Принц Еуген“, потпомогнути муслиманима, поклали више од 600 житеља села Велика jула 1944. године Dр Гоjко Гоjковић, Велика Представници Невладине организациjе „Клуб Велика“ званично су предали Влади Црне Горе инициjативу за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, општина Плав, 28. jула 1944. где су, како тврде, зликовци клали неjач, старце, жене и децу коjа су бацана у ваздух и дочекивана на баjонете и коjоj су сечене ноге испод колена… – Будући да нацистички геноцид у Велици 28. jула 1944. године превазилази локалне оквире и опомиње, захтевамо да Влада Црне Горе формира државну комисиjу, у коjоj би били и квалификовани Величани, са задатком да се утврди тачан

Храм Вазнесења Господњег у Суваји подигнут 1878. г. – фотографија 28.5.2012. | Hram Vaznesenja Gospodnjeg u Suvaji podignut 1878. g.- fotografija 28.5.2012.

Суваја мјесто злочина које не смијемо заборавити

6. јул 2017.

English Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.[1] О размјерама овог злочина, али и злочина уско везаних за овај догађај, тј. покоља у мјестима Лички Осредци и Бубањ, говоре и подаци о укупном броју жртава. Према подацима историчара др Ђуре Затезала из Карловца, усташе су тог дана „убиле и ножем усмртиле 243 српска цивила од којих 118 дјеце, 75 жена и 50 мушкараца“[2]  По неким другим изворима, тј. поименичним списковима жртава, у поменутим селима Суваја, Осредци и Бубањ, у прва три дана

Фото: Дарко Дозет

У мом Голубићу сунце другачије греје

6. јул 2017.

Мирослав Веселиновић (46), најпознатији повратник у северној Далмацији. Бивши полицајац се пре осам година вратио из Србије и сада гаји око 300 грла стоке Сваке ноћи од, за српски живаљ у Хрватској најстрашнијег августа 1995, Мирослав Веселиновић (46) сањао је своје огњиште у Голубићу. Онда је, пре осам година, преломио, спаковао кофере, оставио посао и породицу у Инђији и вратио се у родно село надомак Обровца. – Да ли ми је било тешко? Тешко је било будити се свако јутро. Када сам дошао, четири дана сам седео на сунцу, само да ме огреје. То можда нећете разумети, другачије сунце греје, оно је ближе, топлије, као да те милује, а војвођанско

01.07.2017. Др Младен Иванић над Шарановом јамом – ВИДЕО

5. јул 2017.

Предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић присуствовао је парастосу над Шарановом јамом на Велебиту, поводом ”Дана сјећања на Јадовно 1941. године” и 76 година од страдања више од 40.000 људи, углавном Срба, у комплексу усташких логора смрти Госпић-Јадовно-Паг током Независне Државе Хрватске. ”Шаранова јама је свето мјесто за српски народ. Не смијемо да заборавимо жртве које је поднио наш народ”, рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ др Младен Иванић поклањајући се жртвама, којих је, према до сада прикупљеним подацима, који нису коначни, на најбруталнији начин убијених – 40.123. Предсједавајући Иванић рекао је да је и ове, као и прошле године, дошао на ово мјесто да ода почаст невино страдалим жртвама и

miralolicmocevic.jpg

Мира Лолић Мочевић: Поткозарје памти…ВИДЕО

5. јул 2017.

Нови документарни запис Мире Лолић Мочевић поводом 75 година козарачке епопеје. Поткозарски крај са цјелокупним простором Босанске Крајине четрдесетих година постао је најстрадалнији простор  на простору бивше Југославије.У невиђеном злочину од љета 1941 .до јесени 1942 .године ,  на најстравичније начине страдале су бројне српске православне породице .дјеца,жене и старци убијани,куће срушене, а десетине хиљада одведено у систем коцнетрационог логора Јасеновац из кога се никада нису вратили.Од средине јуна до 10.јула  1942.г.у заједничкој војној акцији њемачких и усташких јединица  извршен је напад на Поткозарје  сн амјером да се уништи партизански покрет нажалост милости није било за стотину хиљада Срба. Козара памти! Погледајте видео, кликните на слику: Извор: РТРС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА