Реч је рођена одавно и беше прва. Ко би могао да сања да ће се вековима после њеног рођења, а на данашњи дан, родити и онај који ће јој бити најбољи господар? Не постоји слово које није пожелело да га његова уста прозборе. Нема речи коју тај није обрадовао тако што ју је изговорио како треба. Нема реченице која не би на његовим уснама погинула за правду и смисао. Нема стиха који је творио, а да тај стих није окачен на небо. Нема строфе коју је тај написао, а да није апострофирала суштину живота. Нема песме која је из њега пут на папир нашла, а да се са тог папира

Професор Универзитета у Загребу Дејан Јовић промовисао је књигу „Рат и мит: политика идентитета у савременој Хрватској“, у којој, између осталог, каже да је у Хрватској „на делу перманентно митотворство којим се покушава обликовати, а затим и свима наметнути и од критике заштитити нациотворан и државотворан мит о ’Домовинском рату‘“. На 406 страна, Јовић каже да су главни елементи тог мита презентовани у Декларацији Сабора о „Домовинском рату“ од 13. октобра 2000. године, а у њој су сви грађани позвани да штите темељне вредности и достојанство „Домовинског рата“, као залог наше цивилизацијске будућности. Залажући се за плурални приступ том питању, Јовић сматра и да је из Декларације видљиво да се држава својим „политичким упутством за интерпретирање недавне прошлости, директно укључила у процес

Управник судске писарнице Прекршајног суда у хрватској Пожеги Кристина Чуљак позира у мајицама са усташким поздравом и сматра да је то сасвим у реду. Кристина Чуљак његује идеале странке Хрватске странке права /ХСП/ доктор Анте Старчевић и редовно објављује фотографије са мотивима ХОС-а и усташким поздравом. „Неки кажу `смрт фашизму`, али то не пише у катекизму – тако ме учили моји стари“, поручује она испод фотографије објављене на друштвеним мрежама. Кристина Чуљак је својевремено била члан Предсједништва ХСП-а, а из странке је избацила Ружа Томашић, тадашњи предсједник, такође, љубитељ усташа. Ријеч је о личној нетрпељивости, наводе хрватски медији, јер су обје имале исте политичке ставове. Извор: СРНА Везане вијести: Казнити

Обавештајне службе из околних земаља на сигнал Запада појачавају активности против интереса наше земље. Држава има припремљен одговор за сваку верзију потенцијалног удара Западни центри моћи наложили су обавештајним службама региона да појачају деловање против интереса Србије. У средишту нове антисрпске обавештајне офанзиве, према сазнањима „Новости“, биће подривање Републике Српске, угрожавање економских веза наше земље са земљама Истока, али и изазивање унутрашње нестабилности и немира. Договор о здруженој шпијунској акцији против Србије донет је прошлог месеца на састанку у Подгорици, организованом под покровитељством ЦИА. Овом скупу присуствовали су представници тајних служби Хрватске, Македоније, Албаније, БиХ, Косова и Црне Горе. Они су тамо примили налог да појачају активности усмерене на Србију

Хрватски десничари све су присутнији у управним тијелима како у политици, тако и у култури – најновији скандал избио је у Осијеку, гдје је праваш Анто Ђапић постао члан Позоришног савјета Хрватског народног позоришта, мада за то не испуњава услове. Хрватски сајт „Tеатар“ /teatar.hr/ наводи да само посланици у Градској скупштини Осијека знају „помоћу којих трикова је Анту Ђапића могуће квалификовати као `угледног умјетника`“. Ријеч је о професиналној и плаћеној функцији – чланови имају право на новчану накнаду за свој рад у висини коју одреди оснивач и која се исплаћује на терет оснивача. Ђапић је познат по својим десничарским и антисрпским ставовима кроз цијелу политичку каријеру. Осим тога, познат је

Пошто државна комисиjа за попис жртава комуниста истаржуjе само териториjу источно од Дрине, ред jе да се макар на оваj начин посвети пажња жртвама комуниста западно од Дрине. Изнећу оно што jе мени познато, уз позив другима да допуњуjу податке. Уместо имена, сем изузетно, наводићемо изворе, ради прегледности. 1. Лика. До сада је пописано око 2.000 жртава комуниста у Лици, у следећим књигама објављеним у емиграцији: – Гацка долина и околина на предстражи српства и православља, Српски четници Гацке долине и околине у слободном свијету, Канада, 1991. – Болта Л. Богдан, Грачачка четничка бригада 1941-1945, издање писца, Сиднеј (Аустралија), 1987. – Плећаш-Нитоња Никола, Пожар у Крајини, издање писца, Чикаго (САД), 1975.