новембар 2017 - Страница 10 од 22 - Јадовно 1941.

Почетна » Архива за новембар 2017 » Страна 10

Енис Суљевић у војсци Фото: Приватна архива

Нашли смо Ениса, хероја са Кошара „Остао сам без ноге, имам гелер у глави, али сам поносан што сам бранио своју земљу“

17. новембар 2017.

Нашли смо Ениса! Након текста у којем смо писали о Дарку Гајићу, који је желео да пронађе свог ратног друга Ениса Суљевића са Косова 1999. јавио нам се велики број његових познаника и пријатеља. Данас ратни војни инвалид у пензији и херој са Кошара живи у Пријепољу, срећно је ожењен и има троје деце. Енис Суљевић (39) је у срећном браку са супругом Метком и има троје деце. Када нам се јавио, рекао је да му је током целог јучерашњег дана телефон непрестано звонио. Звали су га борци са Кошара, родбина и пријатељи, рекавши му како га тражи његов ратни друг Дарко. Сада је он за „Блиц“ отворио душу и

„Отац ме је учио да није тачно све што чујем о Србији“

17. новембар 2017.

Већина нас проведе живот тражећи срећу и одговор на питање зашто смо ми овде и шта је наша сврха. Онај који то открије је срећан човек. Један од њих је Арно Гујон, Француз који је постао највећи добротвор Срба који живе на Косову. Како је дошао на ту идеју испричао је у емисији „Живот прича“ Татјане Војтеховски на ТВ Прва. Крајем 19. века породица Гујон, на чијем је челу била Алин Гујон, живела је у источној Француској и била угледна, имућна сточарска породица. Живели су на великом имању. Једне ноћи 1886 године избио је пожар. Ватра је у трену однела све што је породица Гујон годинама стицала. Одједном, нашли су

Соколско друштво Госпић и његове чете

16. новембар 2017.

Соколско друштво Госпић било је део Соколске жупе Сушак-Ријека. Окружни слет у Книну одржан је 20 септембра 1931. Уз книнске соколе најбројније је било соколско друштво Шибеник, које дошло возом са вежбачима, са соколима из Мандалине, соколском музиком и излетницима. Мало затим дошла је чета из Врањица (Жупа Сплит) са својом музиком. Истовремено дошли су соколи из Дрвара, Госпића и Грачаца. Присуствовале су делегације друштава из Бенковца, Кистања, Сиверића и Дрниша. На слетишту се сврстала поворка са две соколске музике, неколико соколских застава и старешинством жупе. Поворка предвођена од жупског начелника Хинка Мелиша је кренула кроз место. Уз патриотске маршеве, поклике и певање прошла је поворка градом, до трга краља

Откривено спомен-обележје у част 1.300 каплара

16. новембар 2017.

Спомен-обележје за хероје са Колубаре откривено поводом 16. новембра, Дана Копнене војске и Дана пешадије У присуству високих војних официра, градског руководства и представника војних и борачких удружења, спомен-обележје у част 1.300 каплара откривено је у истоименој касарни у Врању. Ово знамење је откривено поводом 16. новембра, Дана Копнене војске и Дана пешадије, а у знак сећања на боравак 1.300 каплара у Врању новембра 1914. године, на путу ка Колубари. Спомен-обележје на коме је урезан стих „Хеј, трубачу с бујне Дрине, дед затруби збор, нек одјекну планине Цер и Сувобор“, свечано су открили командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић и командант 4. бригаде пуковник Слободан Стопа. Говорећи о јунацима Великог

Епископ Фотије: Све тоталитарне државе и системи, биће само бледа сенка онога што нам се спрема!

16. новембар 2017.

Сви смо свесни да живимо у ери глобализма, који као жрвањ меље све пред собом – и нације и вере и културе. Ратови у Египту, Либији и Сирији нам то најбоље сведоче. Они неће на томе стати. Глобалисти свим средствима воде борбу против нација, покушавајући да бришу све разлике, зарад стварања новог комунизма, тј. глобализма као гробнице свих народа, која ће бити проглашена бастионом мира, слободе и благостања – каже у разговору за „Искру“ епископ тузланско-зворнички г. Фотије. Ваше Преосвештенство, на устоличењу говорили сте о великим страдањима српског народа у епархији на чијем сте челу. О страдањима и у Првом, и у Другом светском рату, али и у ближој прошлости,

Исповест Србина: Терали ме бојовници матер да стрељам!

16. новембар 2017.

Драматична исповест Јове Грубора, о злочинима после ”Олуjе”: Немам баш ништа против Готовине и Маркача, али ко jе крив за убиство овдашњих Срба. Ево и сада чувам списак убиjених Плављана и сељана околних заселака. Наjтежи злочини су се догодили у Груборима дан пре доласка оног чувеног “воза слободе” коjим су Хрвати прослављали “Олуjу”. Тада су убиjени Јово, Мариjа, Мићо и Милка Грубор – све моjи рођаци, а затим и Ђуро Карановић и Саво Ђурић. Преживели су “Олуjу”, али не задуго. На своjоj земљи – Јово jе овде рођен и ту намерава да умре. Деца – син и две сада удате ћерке – одавно живе у Србиjи. Избегли су за време

Улазак српске војске у Бањалуку 21.11.1918. год Фото: РТРС

Улазак српске војске-најзначајнији догађај у историји Бањалуке

16. новембар 2017.

У БиХ је 1878. године било 1,16 милиона становника, од којих 42,8 одсто Срба, 38,7 одсто муслимана и 18,1 одсто Хрвата, док су у Великом рату страдала 1,3 милиона Срба, односно 28 одсто тадашњег српског становништва. Приредио: Миломир САВИЋ Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истиче да је у 20. вијеку над српским народом три пута извршен геноцид – у Првом и Другом свјетском рату, као и у сукобима током деведесетих година. Поводом обиљежавања 21. новембра 1918. године – Дана уласка српске војске у Бањалуку, Савановић за Срну подсјећа да су Срби у пројекцијама Аустроугарске монархије били реметилачки фактор, који је требало, на неки начин, елиминисати. „Све

Како је Мерон „опрао“ злочине у „Олуји“

16. новембар 2017.

Може се рећи да је одлука двојице чланова Жалбеног вијећа Хашког трибунала написала нову, лажну историју ратних дешавања у Хрватској током деведесетих година 20. вијека и ставила тачку на многобројне никада истражене злочине над Србима. Приредио: Ненад ТАДИЋ Хрватски медији славе 16. новембар као дан ослобађања генерала Анте Готовине и Младена Маркача из Хага и преиначење пресуде којом су претходно били осуђени на дводеценијске робије због злочина над Србима током „Олује“. Готовина и Маркач претходно су једногласном одлуком Судског вијећа у Хагу осуђени за учешће у „удруженом злочиначком подухвату“, заједно са државним и војним врхом, те некадашњим предсједником Хрватске Фрањом Туђманом. Међутим, након политичког и медијског лобирања, Жалбено вијеће Хашког

Ана Лукић – Хрватица коју су силовали и убили хрватски војници у Вуковару!

16. новембар 2017.

Мешовити бракови између припадника различитих народа и народности били су нешто чиме се поносила некадашња југославенска социјалистичка држава. Међутим, времена када је то било нормално, чак и пожељно, далеко су за нама. Деведесетих година прошлог века, у предвечерје крвавог рата у Вуковару, да сте у браку са Србином или Хрватом било је нешто што је требало скривати. Ана Лукић (р. Маљевац), по националности Хрватица, била је удана за Богдана Лукића, Србина. Заједно су стекли четири сина и живели у кући коју су тешком муком градили. Ни једно ни друго нису могли ни да сањају какво зло ће их те 1991. године снаћи. Иако је стање у Вуковару и његовој околици

Агенти две земље бивше СФРЈ у офанзиви на Србију, ово су им главне мете

16. новембар 2017.

Обавештајне службе Америке и Велике Британије појачале су присуство у Србији и то преко македонских и хрватских агената, пишу „Новости“, позивајући се на сазнања у безбедносним круговима. Лист напомиње и да је министар унутрашњих послова и секретар Савета за националну безбедност Небојша Стефановић рекао да су стране службе у Србији појачале активности. Како наводе „Новости“, позивајући се на добро обавештене изворе, политички притисак Запада по питању Косова и Метохије добио је чврсту подлогу и на обавештајном терену. „Тако је забележено деловање страног фактора усмерено према релевантним друштвеним структурама, попут САНУ и СПЦ, које за циљ има нејединство о најкрупнијој националној теми око које је управо започет широки дијалог“, наводи лист. „Новости“ пишу и да је у „пакету очекивања САД“ и оно да Београд „примири амбиције“ Милорада Додика о независности

У холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба Музеја жртава геноцида под називом "Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године", аутора Бојана Ђокића и Ненада Антонијевића.

У Београду отворена изложба о страдању Срба на Космету

15. новембар 2017.

У холу Народне банке Србије у Београду отворена је изложба Музеја жртава геноцида под називом „Страдање српског и осталог мањинског становништва на Косову и Метохији 1998. године“, аутора Бојана Ђокића и Ненада Антонијевића. Ђокић је рекао Срни да је циљ изложбе, која садржи фотографије, факсимиле докумената, штампе и књига, да се прикаже на објективан и научан начин како је страдало српско и мањинско становништво на Косову и Метохији 1998. године. „За ову изложбу, ми смо користили материјале Музеја жртава геноцида, али и дневних листова као што су `Политика`, приштинско `Јединство`, `Глас јавности`, затим часопис `Отета истина`, а за један пано смо користили и фото-архиву писца и новинара Живојина Ракочевића. Изложба

Не очекивати од Ватикана да отвори документа о Степинцу

15. новембар 2017.

Професор Филозофског факултета у Београду Сузана Рајић оцијенила је да се од Ватикана не може очекивати да отвара документа о контроверзном хрватском надбискупу из Другог свјетског рата Алојзију Степинцу, јер је ријеч о спорним питањима, која би могла да изазову негативне посљедице на овим просторима. „Преговори у оквиру православно-католичке комисије о Степинцу воде се већ дуго. Упркос жељи српске стране да до тих докумената дође, мислим да се то у скорије време неће десити“, каже Рајићева, која је као прва жена са ових простора добила дозволу за улаз архиву Ватикана. Рајићева је рекла за „Спутњик“ да је Католичка црква показала уздржаност у овом случају и није се изјашњавала, штитећи се

Изложба "Албум сећања" у Амбасади РС у Москви

Изложба Албум сећања у Амбасади Републике Србије у Москви

15. новембар 2017.

Свечано отварање изложбе Албум сећања на наше претке из Првог светског рата у Амбасади Србије у Москви, 09. 11. 2017. У склопу обележавања јубиларних година Првог светског рата, у Амбасади Републике Србије у Москви 09. новебра 2017. године, са почетком у 18 часова, отворена је мултимедијална изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“. Изложбу је отворио амбасадор Србије у Москви г. Славенко Терзић. Отварању су присуствовали и представник Московске патријаршије, удружења руско–српског братства, српско–руског клуба, представници историјских и музејских институција Москве, Московске организације ветерана, привредници и Српска дијаспора у Руској Федерацији, студенти и учесници пројекта Албум сећања из Русије и Украјине. Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на

Кроз усташке логоре до британског парламента

15. новембар 2017.

ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ ЈАСЕНОВАЦ И ХОЛОКАУСТ МЕМОРИЈАЛНЕ ФОНДАЦИЈЕ, ЛОНДОН 15. Новембар 2017. године Јасеновац и Холокауст Меморијална Фондација из Лондона је синоћ, под патронатом британских народних посланика, одржала историјско предавање у Парламенту В. Британије о геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској. Предавање, које је одржала директорица Драгана Томашевић је првенствено имало за циљ да едукује оне парламентарце али и оне дипломате из различитих земаља свијета које имају своја дипломатска представништва у Лондону, као и професоре најпрестижнијих универзитета у Лондону, који никада нису чули за католичко хрваатске злочине у НДХ, али и да упозори на историјски ревизионизам у најмлађој чланици европске уније. Гђа Томашевић

Како је покатоличена западна Херцеговина

15. новембар 2017.

Завршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, започета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем и прогањањем) избрисали и последње оазе српског православног народа, који је још у седамнаест и осамнаестом веку чинио већину становништва ових простора. И у Западној Херцеговини, која се најдуже опирала Римској цркви и која је од свих далматинских приобалних регија последња покатоличена, поновио се онај својеврсни феномен: прво је, прешавши из православља у римокатоличанство, српско православно становништво променило веру, а