arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Enis Suljević u vojsci Foto: Privatna arhiva

Našli smo Enisa, heroja sa Košara „Ostao sam bez noge, imam geler u glavi, ali sam ponosan što sam branio svoju zemlju“

17. novembar 2017.

Našli smo Enisa! Nakon teksta u kojem smo pisali o Darku Gajiću, koji je želeo da pronađe svog ratnog druga Enisa Suljevića sa Kosova 1999. javio nam se veliki broj njegovih poznanika i prijatelja. Danas ratni vojni invalid u penziji i heroj sa Košara živi u Prijepolju, srećno je oženjen i ima troje dece. Enis Suljević (39) je u srećnom braku sa suprugom Metkom i ima troje dece. Kada nam se javio, rekao je da mu je tokom celog jučerašnjeg dana telefon neprestano zvonio. Zvali su ga borci sa Košara, rodbina i prijatelji, rekavši mu kako ga traži njegov ratni drug Darko. Sada je on za „Blic“ otvorio dušu i

Screenshot/Prva

„Otac me je učio da nije tačno sve što čujem o Srbiji“

17. novembar 2017.

Većina nas provede život tražeći sreću i odgovor na pitanje zašto smo mi ovde i šta je naša svrha. Onaj koji to otkrije je srećan čovek. Jedan od njih je Arno Gujon, Francuz koji je postao najveći dobrotvor Srba koji žive na Kosovu. Kako je došao na tu ideju ispričao je u emisiji „Život priča“ Tatjane Vojtehovski na TV Prva. Krajem 19. veka porodica Gujon, na čijem je čelu bila Alin Gujon, živela je u istočnoj Francuskoj i bila ugledna, imućna stočarska porodica. Živeli su na velikom imanju. Jedne noći 1886 godine izbio je požar. Vatra je u trenu odnela sve što je porodica Gujon godinama sticala. Odjednom, našli su

Krajiški sokoli

Sokolsko društvo Gospić i njegove čete

16. novembar 2017.

Sokolsko društvo Gospić bilo je deo Sokolske župe Sušak-Rijeka. Okružni slet u Kninu održan je 20 septembra 1931. Uz kninske sokole najbrojnije je bilo sokolsko društvo Šibenik, koje došlo vozom sa vežbačima, sa sokolima iz Mandaline, sokolskom muzikom i izletnicima. Malo zatim došla je četa iz Vranjica (Župa Split) sa svojom muzikom. Istovremeno došli su sokoli iz Drvara, Gospića i Gračaca. Prisustvovale su delegacije društava iz Benkovca, Kistanja, Siverića i Drniša. Na sletištu se svrstala povorka sa dve sokolske muzike, nekoliko sokolskih zastava i starešinstvom župe. Povorka predvođena od župskog načelnika Hinka Meliša  je krenula kroz mesto. Uz patriotske marševe, poklike i pevanje prošla je povorka gradom, do trga kralja

Foto D. Simić

Otkriveno spomen-obeležje u čast 1.300 kaplara

16. novembar 2017.

Spomen-obeležje za heroje sa Kolubare otkriveno povodom 16. novembra, Dana Kopnene vojske i Dana pešadije U prisustvu visokih vojnih oficira, gradskog rukovodstva i predstavnika vojnih i boračkih udruženja, spomen-obeležje u čast 1.300 kaplara otkriveno je u istoimenoj kasarni u Vranju. Ovo znamenje je otkriveno povodom 16. novembra, Dana Kopnene vojske i Dana pešadije, a u znak sećanja na boravak 1.300 kaplara u Vranju novembra 1914. godine, na putu ka Kolubari. Spomen-obeležje na kome je urezan stih „Hej, trubaču s bujne Drine, ded zatrubi zbor, nek odjeknu planine Cer i Suvobor“, svečano su otkrili komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović i komandant 4. brigade pukovnik Slobodan Stopa. Govoreći o junacima Velikog

Episkop Fotije

Episkop Fotije: Sve totalitarne države i sistemi, biće samo bleda senka onoga što nam se sprema!

16. novembar 2017.

Svi smo svesni da živimo u eri globalizma, koji kao žrvanj melje sve pred sobom – i nacije i vere i kulture. Ratovi u Egiptu, Libiji i Siriji nam to najbolje svedoče. Oni neće na tome stati. Globalisti svim sredstvima vode borbu protiv nacija, pokušavajući da brišu sve razlike, zarad stvaranja novog komunizma, tj. globalizma kao grobnice svih naroda, koja će biti proglašena bastionom mira, slobode i blagostanja – kaže u razgovoru za „Iskru“ episkop tuzlansko-zvornički g. Fotije. Vaše Preosveštenstvo, na ustoličenju govorili ste o velikim stradanjima srpskog naroda u eparhiji na čijem ste čelu. O stradanjima i u Prvom, i u Drugom svetskom ratu, ali i u bližoj prošlosti,

Jovo Grubor

Ispovest Srbina: Terali me bojovnici mater da streljam!

16. novembar 2017.

Dramatična ispovest Jove Grubora, o zločinima posle ”Oluje”: Nemam baš ništa protiv Gotovine i Markača, ali ko je kriv za ubistvo ovdašnjih Srba. Evo i sada čuvam spisak ubijenih Plavljana i seljana okolnih zaselaka. Najteži zločini su se dogodili u Gruborima dan pre dolaska onog čuvenog “voza slobode” kojim su Hrvati proslavljali “Oluju”. Tada su ubijeni Jovo, Marija, Mićo i Milka Grubor – sve moji rođaci, a zatim i Đuro Karanović i Savo Đurić. Preživeli su “Oluju”, ali ne zadugo. Na svojoj zemlji – Jovo je ovde rođen i tu namerava da umre. Deca – sin i dve sada udate ćerke – odavno žive u Srbiji. Izbegli su za vreme

Ulazak srpske vojske u Banjaluku 21.11.1918. god Foto: RTRS

Ulazak srpske vojske-najznačajniji događaj u istoriji Banjaluke

16. novembar 2017.

U BiH je 1878. godine bilo 1,16 miliona stanovnika, od kojih 42,8 odsto Srba, 38,7 odsto muslimana i 18,1 odsto Hrvata, dok su u Velikom ratu stradala 1,3 miliona Srba, odnosno 28 odsto tadašnjeg srpskog stanovništva. Priredio: Milomir SAVIĆ Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Milenko Savanović ističe da je u 20. vijeku nad srpskim narodom tri puta izvršen genocid – u Prvom i Drugom svjetskom ratu, kao i u sukobima tokom devedesetih godina. Povodom obilježavanja 21. novembra 1918. godine – Dana ulaska srpske vojske u Banjaluku, Savanović za Srnu podsjeća da su Srbi u projekcijama Austrougarske monarhije bili remetilački faktor, koji je trebalo, na neki način, eliminisati. „Sve

Akcija "Oluja" (Foto: veritas.org.rs)

Kako je Meron „oprao“ zločine u „Oluji“

16. novembar 2017.

Može se reći da je odluka dvojice članova Žalbenog vijeća Haškog tribunala napisala novu, lažnu istoriju ratnih dešavanja u Hrvatskoj tokom devedesetih godina 20. vijeka i stavila tačku na mnogobrojne nikada istražene zločine nad Srbima. Priredio: Nenad TADIĆ Hrvatski mediji slave 16. novembar kao dan oslobađanja generala Ante Gotovine i Mladena Markača iz Haga i preinačenje presude kojom su prethodno bili osuđeni na dvodecenijske robije zbog zločina nad Srbima tokom „Oluje“. Gotovina i Markač prethodno su jednoglasnom odlukom Sudskog vijeća u Hagu osuđeni za učešće u „udruženom zločinačkom poduhvatu“, zajedno sa državnim i vojnim vrhom, te nekadašnjim predsjednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom. Međutim, nakon političkog i medijskog lobiranja, Žalbeno vijeće Haškog

Ana Lukić

Ana Lukić – Hrvatica koju su silovali i ubili hrvatski vojnici u Vukovaru!

16. novembar 2017.

Mešoviti brakovi između pripadnika različitih naroda i narodnosti bili su nešto čime se ponosila nekadašnja jugoslavenska socijalistička država. Međutim, vremena kada je to bilo normalno, čak i poželjno, daleko su za nama. Devedesetih godina prošlog veka, u predvečerje krvavog rata u Vukovaru, da ste u braku sa Srbinom ili Hrvatom bilo je nešto što je trebalo skrivati. Ana Lukić (r. Maljevac), po nacionalnosti Hrvatica, bila je udana za Bogdana Lukića, Srbina. Zajedno su stekli četiri sina i živeli u kući koju su teškom mukom gradili. Ni jedno ni drugo nisu mogli ni da sanjaju kakvo zlo će ih te 1991. godine snaći. Iako je stanje u Vukovaru i njegovoj okolici

Pixabay

Agenti dve zemlje bivše SFRJ u ofanzivi na Srbiju, ovo su im glavne mete

16. novembar 2017.

Obaveštajne službe Amerike i Velike Britanije pojačale su prisustvo u Srbiji i to preko makedonskih i hrvatskih agenata, pišu „Novosti“, pozivajući se na saznanja u bezbednosnim krugovima. List napominje i da je ministar unutrašnjih poslova i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Nebojša Stefanović rekao da su strane službe u Srbiji pojačale aktivnosti. Kako navode „Novosti“, pozivajući se na dobro obaveštene izvore, politički pritisak Zapada po pitanju Kosova i Metohije dobio je čvrstu podlogu i na obaveštajnom terenu. „Tako je zabeleženo delovanje stranog faktora usmereno prema relevantnim društvenim strukturama, poput SANU i SPC, koje za cilj ima nejedinstvo o najkrupnijoj nacionalnoj temi oko koje je upravo započet široki dijalog“, navodi list. „Novosti“ pišu i da je u „paketu očekivanja SAD“ i ono da Beograd „primiri ambicije“ Milorada Dodika o nezavisnosti

U holu Narodne banke Srbije u Beogradu otvorena je izložba Muzeja žrtava genocida pod nazivom "Stradanje srpskog i ostalog manjinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1998. godine", autora Bojana Đokića i Nenada Antonijevića.

U Beogradu otvorena izložba o stradanju Srba na Kosmetu

15. novembar 2017.

U holu Narodne banke Srbije u Beogradu otvorena je izložba Muzeja žrtava genocida pod nazivom „Stradanje srpskog i ostalog manjinskog stanovništva na Kosovu i Metohiji 1998. godine“, autora Bojana Đokića i Nenada Antonijevića. Đokić je rekao Srni da je cilj izložbe, koja sadrži fotografije, faksimile dokumenata, štampe i knjiga, da se prikaže na objektivan i naučan način kako je stradalo srpsko i manjinsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji 1998. godine. „Za ovu izložbu, mi smo koristili materijale Muzeja žrtava genocida, ali i dnevnih listova kao što su `Politika`, prištinsko `Jedinstvo`, `Glas javnosti`, zatim časopis `Oteta istina`, a za jedan pano smo koristili i foto-arhivu pisca i novinara Živojina Rakočevića. Izložba

Prof. Suzana Rajić (Foto: muzejgm.org)

Ne očekivati od Vatikana da otvori dokumenta o Stepincu

15. novembar 2017.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Suzana Rajić ocijenila je da se od Vatikana ne može očekivati da otvara dokumenta o kontroverznom hrvatskom nadbiskupu iz Drugog svjetskog rata Alojziju Stepincu, jer je riječ o spornim pitanjima, koja bi mogla da izazovu negativne posljedice na ovim prostorima. „Pregovori u okviru pravoslavno-katoličke komisije o Stepincu vode se već dugo. Uprkos želji srpske strane da do tih dokumenata dođe, mislim da se to u skorije vreme neće desiti“, kaže Rajićeva, koja je kao prva žena sa ovih prostora dobila dozvolu za ulaz arhivu Vatikana. Rajićeva je rekla za „Sputnjik“ da je Katolička crkva pokazala uzdržanost u ovom slučaju i nije se izjašnjavala, štiteći se

Izložba "Album sećanja" u Ambasadi RS u Moskvi

Izložba Album sećanja u Ambasadi Republike Srbije u Moskvi

15. novembar 2017.

Svečano otvaranje izložbe Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata u Ambasadi Srbije u Moskvi, 09. 11. 2017. U sklopu obeležavanja jubilarnih godina Prvog svetskog rata, u Ambasadi Republike Srbije u Moskvi 09. novebra 2017. godine, sa početkom u 18 časova,  otvorena je multimedijalna izložba „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“. Izložbu je otvorio ambasador Srbije u Moskvi g. Slavenko Terzić. Otvaranju su prisustvovali i predstavnik Moskovske  patrijaršije, udruženja rusko–srpskog bratstva, srpsko–ruskog kluba, predstavnici istorijskih i muzejskih institucija Moskve, Moskovske organizacije veterana, privrednici  i Srpska dijaspora u Ruskoj Federaciji, studenti i učesnici projekta Album sećanja iz Rusije i Ukrajine. Izložba fotografija projekta „Album sećanja na

Kroz ustaške logore do britanskog parlamenta

15. novembar 2017.

ZVANIČNO SAOPŠTENjE JASENOVAC I HOLOKAUST MEMORIJALNE FONDACIJE, LONDON 15. Novembar 2017. godine Jasenovac i Holokaust Memorijalna Fondacija iz Londona je sinoć, pod patronatom britanskih narodnih poslanika, održala istorijsko predavanje u Parlamentu V. Britanije o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svjetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Predavanje, koje je održala direktorica Dragana Tomašević je prvenstveno imalo za cilj da edukuje one parlamentarce ali i one diplomate iz različitih zemalja svijeta koje imaju svoja diplomatska predstavništva u Londonu, kao i profesore najprestižnijih univerziteta u Londonu, koji nikada nisu čuli za katoličko hrvaatske zločine u NDH, ali i da upozori na istorijski revizionizam u najmlađoj članici evropske unije. Gđa Tomašević

hercegovina1.jpg

Kako je pokatoličena zapadna Hercegovina

15. novembar 2017.

Završna faza potpunog rimokatoličenja Zapadne Hercegovine, započeta u petnaestom, dogodila se u dvadesetom veku. U toku dva svetska rata, i u verske-građanskom ratu koji se vodio od 1991. do 1995. godine rimokatolici su, predvođeni svojim biskupima i sveštenstvom, narodnim prvacima i institucijama kojima je duh zadahnula rimokatoličke crkva, nasiljem (pokoljem i proganjanjem) izbrisali i poslednje oaze srpskog pravoslavnog naroda, koji je još u sedamnaest i osamnaestom veku činio većinu stanovništva ovih prostora. I u Zapadnoj Hercegovini, koja se najduže opirala Rimskoj crkvi i koja je od svih dalmatinskih priobalnih regija poslednja pokatoličena, ponovio se onaj svojevrsni fenomen: prvo je, prešavši iz pravoslavlja u rimokatoličanstvo, srpsko pravoslavno stanovništvo promenilo veru, a

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA