Септембар је месец када се, у годинама у којима обележавамо стогодишњицу Првог светског рата“ поново морамо сетити „експедиције посебне намене“, логистичког подухвата који је извршила Царска Русија да би потпомогла одбрану своје мале балканске савезнице. Србији је у почетним данима Великог рата недостајало свега а понајвише наоружања. Због тога је Руски Цар одлучио да се приоритетно, пре него руској армији, Србији упути 120.000 савремених пушака „моси-наган“ и преко 90 милиона метака. Био је то само почетак свесрдне војне помоћи у којој је према наређењу самог Цара, српска војска имала бити третирана као Руска, са свим приоритетима у снабдевању и транспорту[1]. Поред логистичке подршке Русија је на српски фронт упутила своје

Преименовање Трга маршала Тита у Загребу изазвало је реакције и водећих свјетских медија, који су изнијели различите оцјене о тој одлуци. Да вијест о „избацивању“ Тита из строгог центра Загреба није обишла само земље региона, односно бивше Југославије, говори и чињеница да су вијест о контроверзном скидању табле са именом Маршала пренијели и АФП, АП, Њујорк тајмс, Франс24, итд. Агенција АП пише да је таква одлука показатељ побједе десничарских националиста који су у успону у најновијој чланици Европске уније. Такође, подсјећа се да је Тито био лидер антифашистичког покрета отпора током нацистичке окупације Југославије, уз оцјену да се преименовање трга догодило под притиском националиста који Тита и бившу мултиетничку Југославију виде као

Загреб-Чланови Радне групе Владе Хрватске за сарадњу Хрватске и Украјине током дводневне радне посете Кијеву представили су „хрватски модел успешне и мирне реинтеграције украјинске територије“. Наводи се да су чланови те Радне групе на данашњој конференцији за новинаре у Министарству спољних и европских послова Хрватске казали да та земља ништа не чини мимо процеса из Минска и да „нема никакву скривену агенду“. „Представили смо наша искуства у спровођењу демилитаризације простора, успостављању прелазне полиције, примени амнестије, одржавању локалних избора, укратко у успостављању нормализације живота“, казала је председница Радне групе Весна Шкаре Ожболт. Члан Радне групе Јошко Морић навео је да се посета одвијала у оквиру чињеница да је „с једне стране, Украјина субјект међународно-правних и политичких односа у својим међународно признатим границама, и с друге стране, да су

Специјални амерички изасланик за питања холокауста Томас Јаздгерд долази поново у Загреб. Хрватски медији то повезују са захуктавањем расправе о изналажењу решења за питање спорне спомен-плоче ХОС-а у Јасеновцу на којој је утиснут усташки поздрав „За дом спремни“. Ово ће бити други долазак Томаса Јаздгерда у Загреб за пола године. Јаздгерд је, наиме, у Загребу био у априлу када је посетио Јасеновац у пратњи министарке културе Обуљен Коржинек. Хрватски T-portal подсећа да је он тада на питање новинара и спорној плочи ХОС-а подсетио да су САД, као и Хрватска, члан Међународне асоцијације за сећање на холокауст (ИХРА). „То је организација која окупља 31 државу и која брине да се о холокаусту на