arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Маринко Чулић

Пoврaтaк у 1941.

22. септембар 2017.

У сjajнoj књизи ‘1941. – гoдинa кoja сe врaћa’ Гoлдстeин je oписao пaртизaнe кao нeку врсту УНПРOФOР-a кojи je сприjeчиo рaт Хрвaтa и Србa и усмjeриo их у зajeдничку бoрбу прoтив oкупaтoрa и кoлaбoрaнaтa. Дaнaс нeмa никoгa ткo би прeузeo ту улoгу и Хрвaтскa je зeмљa бeз aмoртизeрa кojи би уклoнили мeђунaциoнaлнe, aли и другe кoнфликтe Jaкo je дoбрo дa je тo критиковалa и пoвeћa групa кoлeгa из лиjeвoлибeрaлних нoвинa, пa ћeмo oвдje сa зaдoвoљствoм бити пojaчaлo тих критикa. Дa, вeликa je, у нeбo вaпиjућa срaмoтa дa je Aндрej Плeнкoвић пристao дa ‘Хитлeр из нaшeг сoкaкa’ Maркo Скejo будe рaвнoпрaвни сагoвoрник њeгoвим министримa, a истoдoбнo je у пoвoду смрти Слaвкa Гoлдстeинa пoслao породици крaтки тeлeгрaм сучешћа

Жупанијско тужилаштво Загреб

Хрватска „заратила“ са свима, а Бриселу се то не свиђа

22. септембар 2017.

Загреб — Хрватска се нашла под озбиљним спољнополитичким притиском Брисела, пише хрватски недељник Глобус. Брисел, наиме, тражи примену пресуде Арбитражног суда о спору о граници између Словенијеи Хрватске, амерички Стејт департмент критиковао је Загреб због попуштања филофашистичкој носталгији, док се бивши министар културе Златко Хасанбеговић нашао у редовном годишњем извештају о верским слободама у свету за 2016. Изгледа, пише недељник, као да су хрватски лидери покренули једну велику и силну дипломатску иницијативу, какве се не би постиделе ни пуно веће државе и док се премијер Андреј Пленковић у Америци сусреће с Доналдом Трампом и држи говор на Главној скупштини Уједињених нација, председница Колинда Грабар-Китаровић припрема се за пут у Москву

Клерикална и проусташка десница праве тоталитарну државу

22. септембар 2017.

Циљ клерикалне и проусташке деснице у Хрватској је увођење једнообразног тоталитарног друштва и укидање умјетничких слобода, оцјењује историчар и лидер Нове љевице Драган Марковина. Он упозорава да су „милитантне католичке групације“ успјеле да произведу атмосферу у којој се сасвим озбиљно расправља о томе који су наслови „због неморала“ недопустиви у средњошколској лектири. Затим, да ли треба забранити позоришну представу или плакат, а антисрпске иницијативе у виду промјене изборног закона готово се и не скривају. Марковина указује да такве иницијативе добијају медијску презентацију, па носиоци тих идеја постају „релевантни саговорници“ у ударним терминима и најгледанијим политичким емисијама јавне и приватних телевизија са фреквенцијом. Он указује на дешавања и реторику у вези

Лика и Горски Котар – Књига Јадовно 1.

22. септембар 2017.

Хапшење Срба у Огулину и Горском котару, као и у Госпићу и у другим мјестима у Лици, почело је у априлу. У другој половини маја, у средњовјековној Франкопанској кули, затвору Окружног суда у Огулину, већ је било заточено три стотине Срба, како из Огулина тако и из околних српских насеља: Гомирја, Српских Моравица, Горњих и Доњих Дубрава, Јоспидола, Плашког и других села. Међу првим ухапшенима у Огулину, почетком маја, били су трговци Милош Вуксан, Владимир Боснић, Илија Ивошевић, Никола Манојловић, Владимир Мрвош, лијечник Живановић, проф. Папјевски, парох Илија Ћурчић, студенти Ђуро Таталовић и Жарко Момчиловић, судија Маринко Ђурић, посједник Дмитар Милановић, геометар Владо Бијелић, опанчар Ђуро Таталовић, обућар Милан Агбаба,

nova-Politika-1914.jpg

Злочини над цивилним становништвом

22. септембар 2017.

Током битке на Дрини, вођене од септембра до новембра 1914, изгинуо jе велики броj воjника, али су почињени и масовни злочини над цивилним становништвом, посебно у Босни, Срему и Подрињу, о коjима jе „Политика” редовно извештавала „На босанском ратишту неприjатељ, где год да jе приморан на повлачење испред наших трупа, убиjа све Србе и пали њихова села. У селу Санковићу наше су трупе нашле 22 леша, 20 мушких и два женска. Људи су унакажени, извађених очиjу… Слична су зверства забележена и у другим селима.” Ова вест, обjављена у „Политици” 25. септембра (12. септембра по jулиjанском календару) 1914. године, само jе jедан од описа ратних страхота коjе jе тих дана бележио

Реакције на покушај измене закона у БиХ: Цементирају лажи о геноциду

22. септембар 2017.

Стручна јавност у Србији и Републици Српској јединствена је у оцени да предлог измена Изборног и Кривичног закона у БиХ према којима би се убудуће кажњавало негирање геноцида, али и забрањивала могућност кандидовања осуђених за ратне злочине, засигурно неће проћи гласање, али да и поред тога забрињава што Бошњаци не одустају од намере да озаконе тезу да је над њима почињен геноцид током рата у Босни. Миливоје Иванишевић, дугогодишњи истраживач и један од експерата по питању последњег рата у Босни, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, оцењује да муслимани у БиХ покушавају на мала врата да прошверцују геноцид. Србима „затварају уста“ – Наметањем ових закона је отворено

Владо Шипчић

Владо Шипчић – последњи четник; оружану борбу је водио са комунистима до 1957. године

21. септембар 2017.

Владо Шипчић је био српски четнички командант, који је остао упамћен као последњи преостали четник из Другог светског рата. Рођен је 12. маја 1924. у селу Мала Црна Гора на Дурмитору, Краљевина Југославија. Убијен је 29. јула 1957. године. Шипчићеву четничку групу су побије јединице државне безбедности ФНРЈ јула 1957. у околини Пљеваља. Тада је имала само седам чланова. Шипчић је приступио Југословенској војсци у Отаџбини 1941. године. У то време био је млад војник, имао је само 17 година. Током 1943. године, постао је најмлађи официр у четничким јединицама, који је водио борбе на просторима Црне Горе, Босне и Херцеговине. Владо је легенда српског народа,који је био изузетно омиљен

Проф. др Василије Крестић

БАЛКАН.инфо ИНТЕРВЈУ: Проф. др Василије Крестић – Хрватска историја је препуна митова и фалсификата! (видео)

21. септембар 2017.

Гост емисије „Интервју“ био је господин проф. др Василије Крестић, редовни члан Српске академије наука и уметности, професор Филозофског факултета у пензији и историчар. Његово научно интересовање везано је за шири простор јужнословенских земаља у раздобљу од 18. до 20. века. Као познавалац аустријских архива више година био је члан експертског тима Србије који је радио на рестаурацији архивске грађе однете из Србије током Првог и Другог светског рата. Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова. (БАЛКАН ИНФО – Званични канал)

У знак сјећања на 25 погинулих бораца Војске Републике Српске из Челопека код Зворника данас је код споменика у овом мјесту служен парастос и прислужене свијеће.

Парастос за погинуле борце

21. септембар 2017.

У знак сјећања на 25 погинулих бораца Војске Републике Српске из Челопека код Зворника данас је код споменика у овом мјесту служен парастос и прислужене свијеће. Парастос код споменика, који је прошле године подигнут и освештан, служио је мјесни свештеник Раденко Мировић у присуству породица погинулих бораца, мјештана Челопека и представника Градске управе Зворник. Предсједник Мјесног одбора Борачке организације Челопек Цвико Ерић рекао је да је споменик подигнут у знак захвалности борцима из тог мјеста који су погинули у одбрани и стварању Републике Српске. „Ово је само мали знак захвалности свих мјештана Челопека према погинулим борцима, који су положили животе за слободу свог народа“, навео је Ерић. Он је подсјетио

Фоча - планинари Фото: СРНА

Поклонили се јунацима на Кајмакчалану и освојили Олимп

21. септембар 2017.

У акцији фочанског Планинарског друштва „Зеленгора“, 28 планинара из Фоче и Источног Сарајева одало је пошту српским јунацима на Кајмакчалану, а након тога, њих 15 се успјешно попело и на највећи врх Грчке-Митикас на планини Олимп. Планинари су у спомен-капели и спомен-костурници, које се налазе на самом врху Кајмакчалана на планини Ниџе, одали почаст и запалили свијеће за неколико хиљада српских војника погинулих у освајању непријатељских положаја у Првом свјетском рату. Планинарско ходочашће на Кајмакчалан, на 2.521 метар изнад мора, организовано је поводом једног вијека од великог рата и 101 године од пробоја на Кајмакчалану, који је извршен у септембру 1916. године. Предсједник „Зеленгоре“ Карло Шимовић каже да су планинари

У Прибоју Код Лопара данас је свечано откривен и освештан споменик на коме су уклесана имена 16 бораца Специјалне бригаде "Пантери" који су погинули у одбрани овога краја и Републике Српске.

У Прибоју откривен споменик херојима одбране

21. септембар 2017.

У Прибоју код Лопара данас је свечано откривен и освештан споменик на којем су уклесана имена 16 бораца Специјалне бригаде „Гарда Пантери“ који су погинули у одбрани овог краја и Републике Српске. Споменик је подигнут у засеоку Пањик, на мјесту гдје је погинуо командант „Гарде Пантери“, потпуковник Бранко Пантелић Пантер. Предсједник Општинске борачке организације Лопаре Ристо Радић рекао је да су српски јунаци погинули у акцији враћања територије од 4. до 24. септембра 1992. године, након што је такозвана Армија БиХ претходно са вјековних огњишта протјерала цјелокупно српско становништво на овом подручју. Он је додао да су на данашњи дан прије 25 година вођене најжешће борбе и да је у

Припадници 43. Приједорске моторизоване бригаде, 5. Козарске пјешадијске бригаде и јединице Министарства унутрашњих послова Републике Српске обиљежили су данас Дан приједорских бригада.

Обиљежен Дан приједорских бригада

21. септембар 2017.

Некадашњи припадници 43. Приједорске моторизоване бригаде, 5. Козарске пјешадијске бригаде Војске Републике Српске и јединице Министарства унутрашњих послова обиљежили су данас Дан приједорских бригада. Обиљежавање овог значајног датума за Приједор почело је служењем парастоса палим борцима, а потом су вијенце на споменик „За крст часни“ положили представници бројних делегација. На ратном путу од оснивања ових бригада прије 26 година погинуо је 641 припадник ових јединица Војске Републике Српске. Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је новинарима да је ријеч о једним од најелитнијих и најцјењенијих јединица Војске Републике Српске. „Данас треба одати признање и захвалност припадницима приједорских бригада и полиције на неизмјерном доприносу који су дали у одбрани

Мирно чека пресуду: Капетан Драган Фото: Вести

Васиљковић: Поступак монтиран из шовинистичких побуда

21. септембар 2017.

Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, изјавио је јутрос у завршној ријечи на суђењу за ратне злочине пред Жупанијским судом у Сплиту да је невин и да је цијели поступак против њега монтиран из шовинистичких побуда. „Ово нема везе са ратним злочином. Ово је опресивни фашистички прогон над Србима“, рекао је Васиљковић. Након опомене судије Дамира Ромца да не вријеђа, Васиљковић је оцијенио да овог процеса не би било када не би било фашизације у Хрватској. Он је навео да је прва тачка оптужнице, која се односи на злостављање заробљеника у Книну, смијурија, преносе хрватски медији. „Ратни злочин пре рата. Мени је то нејасно, а и правницима. Никада нисам имао

Момир Стокућа (Фотодокументација УНС-а)

Годишњица убиства фоторепортера Момира Стокуће

21. септембар 2017.

Удружење новинара Србије (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) подсетили су да се данас навршава 18 година од како је фоторепортер и сарадник „Политике” Момир Стокућа убијен у својој породичној кући у Приштини. Стокућа је убијен 21. септембра 1999, а сахрањен је три дана касније у Грачаници. Његова породица никада није добила информацију о истрази и окривљенима за убиство. „Чак ни званичан документ нисам добила, осим једног папира који су ми дали у болници, а који сам морала да оставим у манастиру. И даље не знамо ко га је убио”, казала је за УНС Стокућина сестра Бранка Дамњановић. УНС и ДНКиМ су подсетили да нису расветљене ни друге

Нeмa их вишe – oбиљeжja у Вoдoтeчу

Стрaх у Вoдoтeчу

21. септембар 2017.

У Лици зaбиљeжeнo нoвo скрнaвљeњe aнтифaшистичких спoмeникa: Укрaдeнe су плoчe с имeнимa рaтних жртaвa и бoрaцa тe три бистe нaрoдних хeрoja стрaдaлих нa oвoм пoдручjу Сeлo Вoдoтeч у Личкo-сeњскoj жупaниjи, сeдaм килoмeтaрa удaљeнo oд Брињa, крaсиo je Спoмeн-пaрк брaтствa и jeдинствa сa скулптурaмa бoрaцa и бистaмa трoje нaрoдних хeрoja тe плoчaмa нa кojимa су билa имeнa пoгинулих пaртизaнa и жртaвa рaтa. Нaрoднoг хeрoja Ивицу Лoвинчићa су 1942. гoдинe стриjeљaли Taлиjaни, Љубицу Гeрoвaц су истe гoдинe убили и пoтoм мaсaкрирaли устaшe, a Срђaн Узeлaц je 1944. гoдинe пoгинуo у бoрби с устaшaмa. Нeпoзнaти пoчиниoци срeдинoм мjeсeцa oдниjeли су дeвeт плoчa и свe три бистe, a мjeштaни кojи живe пo рaштркaним зaсeoцимa шoкирaни су дoгaђajeм. – Пoчeткoм рaтa

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА