arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Из Хрватске протерано више од 220.000 Срба / Марко Перковић Томпсон

Хрвати славе “Олују” уз “мигове”

2. август 2017.

Уочи годишњице “Олује” поново подигнуте тензије на релацији Београд- Загреб. Протест из Србије због организовања концерта проусташког певача Томпсона ГОДИШЊИЦУ прогона Срба из Хрватске, током операције “Олуја”, Србија ће ове године обележити 4. августа парастосом жртвама у Ветернику, код Новог Сада. А дан касније, Хрватску ће надлетати “мигови” и амерички хеликоптери “кајови”, проламаће се звуци са концерта “Прљавог казалишта” и Марка Перковића Томпсона, чиме ће Загреб прославити Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља. И уочи ове годишњице, подигнуте су тензије на релацији Београд – Загреб, јер је стравичан догађај од пре 22 године за Србију злочиначка акција током које је протерано више од 220.000 Срба, а за Хрватску

Нови Град - сјећања Фото: СРНА

Нови Град: Обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату

2. август 2017.

Парастосима, полагањем вијенаца и прислуживањем свијећа у Доњем Водичеву и Масловрама данас је у Новом Граду обиљежен Дан страдања цивилног становништва у Другом свјетском рату. Замјеник начелника општине Бојан Лукач рекао је у Водичеву да се најстрашнији злочин десио у засеоку Вуруне, гдје су усташе у подруму једне куће поклале 75 цивила и истог дана, али на другим мјестима у засеоку свирепо убиле још деветоро мјештана. “Ова општина је у Другом свјетском рату имала 6.000 цивилних жртава и то се не смије заборавити”, поручио је Лукач. Предсједник СУБНОР-а Нови Град Драго Тодић рекао је да су усташе први покољ на подручју ове општине починиле у засеоку Вуруне на Илиндан 1941.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године.

Обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја

2. август 2017.

Парастосом на гробљу Шушњар у Санском Мосту данас је обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја, који су убијени на том мјесту на Илиндан 1941. године. Владика бихаћко-петровачки Атанасије истакао је да је “ово мјесто гдје се окупљамо како би се поклонили онима који су дали оно највредније”. “Ако дође вријеме и ми ћемо сигурни исто то учинити, а дотле се сјећамо наших драгих предака у љубави”, рекао је владика Атанасије које је служио литругију и парастос у помен на страдале на Шушњару. Он је поручио да је најважније да се овај догађај и жртве не забораве. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић

У Остружници Доњој служен парастос за 28 погинулих бораца

2. август 2017.

У Остружњи Доњој у општини Станари данас је код спомен-обиљежја служен парастос и положено цвијеће за 28 бораца који су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату. Предсједник Скупштине Борачке организације Станари Миладинко Ковачевић рекао је Срни да се почаст погинулим саборцима са овог подручја традиционално одаје на Илиндан. Ковачевић је подсјетио да су живот за стварање Републике Српске положила 283 борца из Станара. Извор: СРНА Везане вијести: Парастос за 250 погинулих бораца | Јадовно 1941. Сахрањени посмртни остаци српског борца убијеног 1995. године

Вишеград Фото: СРНА

Обиљежено 25 година убиства Срба у Јелашцима

2. август 2017.

У селу Јелашци у Вишеграду данас је служен парастос и положено цвијеће код спомен-обиљежја поводом 25 година од злочина муслиманских снага над једанаесторо српских цивила из овог села у протеклом рату, међу којима и двоје дјеце. Предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић рекао је да су бол и туга велики, посебно због тога што ни након 25 година нико није осуђен за овај злочин, иако се зна ко су починиоци. “Поручујемо институцијама Републике Српске да дају што већи допринос да би починиоци били осуђени. Срби су убијани на многим мјестима, а не води се никакав поступак”, навео је Васић. Радиша Шимшић чији је отац страдао каже да је био

Mиодраг Линта

Линта: Протјерани Срби из Хрватске и БиХ доживјели трагедију библијских размјера

2. август 2017.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је Срни да су протјерани Срби у Хрватској и Срби у Федерацији БиХ  доживјели трагедију библијских размјера, а главни разлог због чега нису остварили своја права је политика двоструких стандарда западних сила. Он је, поводом 22 године од страдања Срба у хрватској акцији „Олуја“, рекао да су крајишки Срби и генерално Срби у Хрватској и Срби у ФБиХ протјерани са својих вјековних подручја, а велика већина није успјела да врати своја одузета и отета имовинска стечена права. Линта је навео да се ништа није урадило поводом њихових порушених кућа, узурпираног и отетог пољопривредног и шумског земљишта, да динарска девизна штедња није враћена,

printscreen youtube

Обележен Међународни дан сећања на геноцид над Ромима

2. август 2017.

Загреб — Међународни дан сећања на геноцид над Ромима у Другом светском рату обележен је у Уштици крај Јасеновца, где је одата почаст ромским жртвама тамошњег логора. Обележавању су, уз бројне представнике ромских заједница, присуствовали и изасланици председнице Хрватске Иво Жинић, изасланик премијера Нада Мурганић и изасланик председника Сабора Хрватске Фурио Радин, загребачки градоначелник Милан Бандић и саборски заступник Рома и још 11 националних мањина Вељко Кајтази, јавила је Хина. Кајтази је рекао да је Уштица место највећег страдања ромске заједнице у којем је она за време Другог светског рата десеткована. Он је казао да је на том месту почињен геноцид не само над Ромима, него над људскошћу и свим

Православну цркву на Вису срушили комунисти 1963. због Титове посјете!

2. август 2017.

Након завршетка Првог свјетског рата, на острву Вису се појавио покрет Хрвата који је без агитовања и мисионарског залагања СПЦ – прелазио у православље. На Скупштини у Вису, одржаној 1925. године донијета је одлука о преласку на православље. Српска православна парохија службено је утемељена на Вису 1. јула 1926. године, а први парох био је Станко Ивановић, кога је, након смрти 1927. године наслиједио Стеван Јавор. Литургије су се у почетку служиле у приземљу једне приватне куће, а 1931.године покренута је иницијатива за градњу цркве. Црква је грађена током 1932. и 1933. године у српско-византијском стилу. Освећење је извршио епископ далматински Иринеј (Ђорђевић) 12. новембра 1933.године, посветивши храм св. Кирилу

Nikola_Tesla_001.jpg

Да се Тесла те 1941. нашао у Смиљану…

2. август 2017.

Да су 1941, што jе било могуће jер jе Никола Тесла тада био жив, Хрвати у родном Смиљану ухватили светски славног проналазача, сместа би га убили, као што су током Другог светског рата убили 4 337 Срба из тадашњих личких котара (срезова) Госпића и Перушића, или као што су побили 559 смиљанских Срба од коjих jе неке крштавао и смиљански прото Милутин Тесла. Убили би га и 1991. године Пише ЈОВО БАЈИЋ Тешко jе наћи Србина са толико дубоким и разгранатим српским коренима и тако утемељеном српском свешћу као што jе био Никола Тесла. И свака помисао да се он може изместити из српског и краjишког бића и накнадно, посмртно

Нови Град: Помен убијеним српским цивилима

2. август 2017.

У Новом Граду данас ће бити одата пошта за више од 6.000 српских цивила из ове општине убијених током Другог свјетског рата. Општинска Комисија за његовање традиције ослободилачких ратова саопштила је да се крајем јула и почетком августа 1941. године на подручју новоградске општине једна усташка јединица задржала двадесетак дана и за то вријеме починила погорм у којем је убијено чак 106 дјеце свих узраста, од тек рођених до 14 година. “Само у засеоку Вуруне у Доњем Водичеву у подруму једне куће поклано је 24 дјеце. Огромне жртве пале се и на подргмечком дијелу општине, посебно на подручју Масловара, Јошаве и Благај Ријеке. Укупан број цивилних жртава у Другом свјетском

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: 02. август 1941. Стравична страдања Срба са Баније, Кордуна и Лике

2. август 2017.

На данашњи дан приjе 73 године, страдали су Срби у Тjешњаку, Дуjић гаjу, Богданићу, Заблатама, Широкоj кули, Дубоком и Удбини. Тjешњак 2. августа 1942. Тjешњак, на путу од Млиноге према Петрињи, 2. августа усташе поклале 30 Срба из Млиноге и села Клинца. Роми их покопали Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. Дуjић гаj краj Раковице, Слуњ, 2. августа 1941. усташе убиле 380 Срба, мушкараца, жена и њихове дjеце. Село Богданић, Смиљан, Госпић Село Богданић, Смиљан, Госпић. Усташе ножевима и мацолама масакрирале 103 српска цивила, 2. августа 1941. године Заблате Село Заблате, Смиљан, Госпић. 2. августа 1941. усташе заклале и спалиле 62 српска цивила у кући Милкана Катића, Петра

Фото: Жељко Кнежевић

Чепурин: Гуше „Ниш” да би ранили вашу земљу

2. август 2017.

Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин: Неки подривају хуманитарни центар да се покажу као газде у Србији. Овде се лоше продаје русофобија ТО што се не решава питање Руско-српског хуманитарног центра у Нишу не уклапа се у нормалну логику. Разлог је очигледно жеља неких снага да се нанесе додатна штета Србији, да се она учини рањивијом. Подривајући овај центар, те снаге покушавају да покажу да је неко други газда ове земље, а никако Срби. Али, суверену одлуку овде у било којем случају требало би да доноси само Београд. Ово, у интервјуу за “Новости”, поручује амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин. Он каже да не види разлог због чега

Велика сила мора да стопира неиживљене ратне жеље у Хрватској

2. август 2017.

У најмлађој чланици ЕУ би хтели да не постоје посланици који представљају Србе у Сабору. Једино би волели да имају неког полулудог и неко страшило у некаквој наказној униформи коју је креирао модни креатор Вељко Булајић, па да га извлаче кад год имају неки проблем и кажу: „Ево, тај је крив“. „Оружана побуна у Србу није била антифашистички устанак“, наслов је текста у хрватском „Вечерњем листу“ који за 27. јул — дан који је до отцепљења Хрватске из Југославије слављен као Дан устанка у тој социјалистичкој републици — каже да је за циљ имао стварање велике Србије према пројекту „Велике хомогене Србије“ четничког идеолога Стевана Мољевића који је настао непосредно пре побуне те исте 1941. године. Без Срба, молим Тај поглед

Парастос у Гламочу Фото: РТРС

Гламоч: Сјећање на српске борце и цивиле (ВИДЕО)

2. август 2017.

У нападу хрватских војних и паравојних формација на Гламоч и Грахово у јесен 1995. године страдало је више стотина војника и цивила, а само из масовне гробнице Камен код Гламоча, годину дана касније, ексхумирано је 108 српских војника и цивила. Поводом 21. годишњице ексхумасије код спомен плоче жртвама, служен је парастос. Бол и туга за најмилијима не јењавају ни након више од двије деценије, свједочи Милена Мутић из Приједора која је на гамочком ратишту изгубила сина. Његово тијело пронађено је и ексхумирано тек 1996. године у гробници Камен, заједно са још 107 српских бораца и цивила. Успомену на сина, Милена од тада чува обиласцима овог тужног мјеста. – Оставила сам у

Данас обиљежавање 76 година од страдања 5.500 Срба на Шушњару

2. август 2017.

Полагањем вијенаца и парастосом, данас ће на Шушњару, у општини Сански Мост, бити обиљежено 76 година од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених у љето 1941. годин. Из Организационог одбора манифестације “Илиндански дани” у Оштрој Луци најављено је да ће обиљежавање почети у 9.30 часова литургијом у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту. У 11.30 часова биће служен парастос на гробљу Шушњар, гдје је предвиђено и полагање вијенаца жртвама усташког терора. Вијенци и цвијеће биће положени и на спомен-обиљежјима “Милин бирт” и “Клаоница” у 13.00 часова, као и у Спомен-соби Шесте санске бригаде у Оштрој Луци у 13.30 часова. Општина Оштра Лука обиљежиће сутра и свој

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА