arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
У Модричи је данас, поводом 25 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату, служен помен погинулим борцима и положено цвијеће пред Централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби

Обиљежено 25 година од почетка ослобађања општине

У Модричи је данас, поводом 25 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату, служен помен погинулим борцима и положено цвијеће пред Централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби. Предсједник Надзорног одбора Удружења „Ветерани“ Модрича Вид Благојевић подсјетио је да је у борбама за ослобађање Модриче, која је од 11. априла била у окружењу муслиманских и хрватских снага, учествовало 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са тада слободне територије на Требави. „Прве жртве 3. маја били су Драган Савић из Лазаревца и Раденко Брадашевић из Модриче, убијени у засједи код градског гробља Модрича“, рекао је Благојевић и нагласио да се прва оружана борба за ослобађање Модриче обиљежава под

Почаст сенима наших предака страдалих у аустроугарском логору Велики Међер 1914–1918

Мање је позната чињеница да су се Срби 1916. године налазили у 300 логора на територији Аустрије, Мађарске и Нeмачке. Један од највећих је био Нађмеђер или Велики Медар, који је данас на територији Словачке, али је по становништву већинско мађaрско место. Овај филм и књиге говоре о великом страдaњу нашег народа и чувају од заборава непуних 6.000 имена сахрањених у Нађмеђеру. АУТОРСКО ВЕЧЕ публицисти, књижевници, преводиоци, издавачи, филмски аутори Пројекција филма: ,,(не)ЗАБОРАВЉЕНИ“, Срђана Илића Представљање књигa: ,,Царски и краљевски заробљенички логор – Нађмеђер“ мр Ласла Варге (Словачка) ,,Нађмеђерска долина смрти Ристе Ковијанића“ др Небојше Кузмановића „Нађмеђер – аустроугарски логор за Србе“ Исидора Ђуковића Учествују: Зоран Колунџија, Тибор Вајда, др

Живана Радосављевић

Исповијест Бањалучанке која је преживјела стријељање 1944: За гробовима мајке и сестре трага већ 73 године

Бањалука – Бањалучанки Живани Радосављевић (80), која је као седмогодишња дјевојчица преживјела стријељање током Другог свјетског рата и истог дана остала без читаве породице, туга и бол за најмилијима и данас раздиру срце и душу. Сјећања на страдање родитеља и сестре деценијама су жива у срцу ове старице, а неописив бол је њен вјерни сапутник, јер ни до данас није сазнала гдје су сахрањене њена мајка и сестра. Радосављевићева, која већ годинама живи у Београду, наводи да је остварила готово све своје снове, нагласивши да јој је једина неостварена жеља да се поклони најмилијима и након 73 године коначно сазна гдје су сахрањени. – У јануару 1944. године стајала сам

Добровољачка Фото: РТРС

Породице погинулих огорчене због немогућности одласка на мјесто страдања

Породице погинулих припадника ЈНА огорчене су што данас у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву нису могле да одају пошту најмилијим. Богдана Томовић, мајка погинулог припадника ЈНА Здравка Томовића, каже да јој је поново нанесен велики бол јер је данас прошла 200 метара од улице гдје јој је дијете убијено, а да ту није смјела да положи цвијеће. Она је запитала у којој држави живи и гдје је та слобода. „Замолила бих све институције да ово више не дозволе и да нам омогуће да слободно одемо у Добровољачку и положимо цвијеће на мјесту погибије наших најмилијих“, рекла је Томовићева. Гордана Гвозденовић, којој је у Добровољачкој улици погинуо брат Обрад, каже да

Аманет од ђеда: Светог Ђорђа славе и Срби мухамеданске вјере

Као што се зна, према хришћанском предању, Свети великомученик Георгије – Свети Ђорђе био је римски војник пореклом из Мале Азије. За време владавине цара Диоклецијана, кад је цар 303. године оганизовао прогон хришћана, Георгије је несебично своју имовину делио сиромашнима,  ослобађао своје слуге и робове, признавши цару да је и сам хришћанин.  Цар је наредио да га затворе у тамницу. После великих мука пострадао је за хришћанску веру. Својим делом и жртвом постао је многима заштитник. Славе га Грци, Руси, Бугари, Французи, Немци, Италијани и други народи. Постао је заштитник многих држава и градова Европе. Поштован је као заштитник витезова, коњице, сиромашних, болесних, крсташких похода, као победник и великомученик

Миљевићи - парастос Фото: РТРС

Миљевићи: Служен парастос и положени вијенци за страдале у Добровољачкој (ФОТО/ВИДЕО)

У Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежава се 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. Ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника. У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу. Данас је још једном поручено да злочин у Добровољачкој не смије бити заборављен. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Сарајево и за парастос небезбедно Данас у Источном Сарајеву помен убијеним припадницима ЈНА Гледао сам како мојим војницима разносе главе „ЛЕГИТИМНЕ МЕТЕ“ У ВИДНО ОБИЉЕЖЕНОМ САНИТЕТСКОМ … Ганић командовао акцијом | Јадовно 1941. ЗЛОЧИН

broj-mrtvih-srba.jpg

Бројање мртвих Срба

Колико jе Срба погинуло у ратовима деведесетих? Колико у оба светска рата? Знамо ли уопште сопствену историjу? А ако не знамо, или нећемо да знамо, зар jе чудо што нам jе други – злонамерно – пишу? На кажем ово ради лицитирања броjкама; то jе пропагандна техника западног порекла коjа jе страна нашем карактеру. Али основни jе ред да се мртви достоjно сахране. Можда jе у том забораву према мртвима и разлог што смо заборавили вредност слободе, па ако о слободи данас и причамо, углавном говоримо о њеноj цени – као што jе то ономад цинично радио хрватски шовиниста Радић. Жутооктобарске власти наjрадиjе би да забораве цивиле коjе су 1999. побиле

Николај Кузњецов Фото: Руска реч

Кузњецов – лажни нијемац и диверзант

Један од најкориснијих совјетских обавјештајаца у Другом свјетском рату био је Николај Кузњецов, који је радио у позадини фронта поред њемачких официра и достављао важне податке Москви. Кузњецов је савршено говорио више дијалеката њемачког језика, представљао се као Нијемац, био је изразито хладнокрван и посвећен свом послу. Кузњецов је потицао из бјелогардејске породице, која је била одана краљу и борила се против црвених и бољшевика. Његови су живјели у Сибиру, али је Николај ипак стекао пристојно образовање. Кузњецов је говорио на шест дијалеката њемачког језика. Увијек се трудио да говори другачијим дијалектом од саговорника како овај не би помислио да су из истог краја. Он никада није био у Њемачкој

Бискуп Фрањо Комарица

Комарица у антисрпству надмашио Изетбеговића

„У Републици Српској је извршен геноцид над Хрватима …“, „Бањалука је за Хрвате други Блајбург …“, „Исус плаче над оним што се догађа у главном граду Српске …“ Све су то антисрпски испади бањалучког бискупа Фрање Комарице којим се оглашава када год Хрвати у западној Херцеговини посегну за Трећим ентитетом. Најновији је пласиран преко интервјуа турској агенцији „Анадолија“, која и званично стоји на располагању муслиманском Сарајеву. „Није ми довољно познато шта то значи ентитет. Ако је ентитет и хрватски сличан ентитету РС или сада Федерацији БиХ, онда шта ће нам то. Ентитет РС значи да нема, не постоје други народи, чланови друге партије него само моје, јер сам ја господин

Родитељи оплакују децу, а кривци на слободи Фото Глас Српске

Сарајево и за парастос небезбедно

Федерација БиХ не гарантује сигурност за помен у Добровољачкој. Опело убијеним војницима ЈНА ове године само у Миљевићима Ове године се 3. маја навршава 25 година од злочина над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву. Пошто федералне власти не могу да гарантују сигурност свима који би дошли да одају почаст убијенима, Одбор Владе Републике Српске за неговање традиција ослободилачких ратова одлучио је да се помен ове године организује само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у федералном Сарајеву. – Донета је изнуђена, али привремена одлука, да се не иде у федерално Сарајево, и то из оправданих разлога – рекао је Дуњић. Према његовим речима, власти у Сарајеву

27. март 1941.

Сведочења пред Недићевом комисијом: „Ухватио сам кнеза Павла за капут да не поднесе оставку“ (33)

Кнез је отпочео да се колеба. Губило се драгоцено време. Кнез се до последњег тренутка надао да ћемо неким чудом избећи прилажење Пакту. Али, када је видео приликом саветовања у Крунском Савету да се нема куд, почео је озбиљно да размишља о својој оставци на положај првог намесника У окупираном Београду, у новембру месецу 1941. године, пуковник Танасије Динић поднео је тадашњем председнику српске владе генералу Милану Недићу извештај „Комисије за испитивање одговорности у вези државног удара од 27 марта 1941 године“. Цео материјал објавио је Драгиша Цветковић у својим „Документима о Југославији“, свеска 10, почетком 1958. године. Строго поверљив извештај датиран је 20. новембра 1941. године и садржи исказе:

Добровољачка Фото: Screenshot

Данас у Источном Сарајеву помен убијеним припадницима ЈНА

Обиљежавање 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици биће одржано данас у Миљевићима у Источном Сарајеву. Програмом обиљежавања предвиђено је да у 11.00 часова у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима буде служен парастос припадницима ЈНА погинулим у Добровољачкој почетком маја 1992. године. У 11.30 часова биће положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу у Миљевићима, након чега је у 11.45 часова планирано обраћање званичника. Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио је да обиљежавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године буде организовано само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у Сарајеву у Федерацији БиХ због понашања кантоналних и

Хрвати сложни само у једном: Злочини против Срба су светиња!

У Хрватској, за разлику од српске сцене, политичке и невладине, постоји неподељено јединство да су водили праведни одбрамбени рат против мрског окупатора. За преиспитивање злочина су неспремни. „Покретање питања ’Бљеска‘ и ’Олује‘ водило би ка отварању полемике и великог преиспитивања о карактеру данашње Хрватске, последицама свих акција деведесетих и начинима како је та држава формирана, па је то у овом тренутку немогуће“, констатује за Спутњик Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе одговарајући на питање да ли је могуће да се у Хрватској у догледно време појави неки званичник или политичка опција која ће се критички поставити према овим питањима. Завера ћутања о етничком чишћењу „’Бљесак‘ је веома битна операција јер је најавила круну свих операција, а то је ’Олуја‘“, поручила је председница Хрватске Колинда

Бомбе на Васкрс 1944. као „савезничка“ подршка партизанском покрету

Извештај са трибине посвећене Васкршњем бомбардовању Београда 1944. године У среду 26. априла у Парохијском дому Вазнесењске цркве у Београду одржана је трибина „Бомбе на Васкрс“ посвећена англо-америчким бомбардовањима Београда и Србије током 1944. године а посебно ваздушним ударима на Београд априла 1944. године. Поред уводне речи домаћина јереја Арсенија Арсенијевића, окосницу трибине чинила су излагања двојице историчара Ненада Антонијевића из Музеја жртава геноцида у Београду и Бојана Вићентића, историчара ваздухопловства из Музеја ваздухопловства у Београду. Два излагача су поделили ову тему на две целине: Антонијевић је говорио о бомбардовањима Београда током 20. века, историјским околностима бомбардовања 1944. и жртвама ових дејстава док је Вићентић своје излагање концентрисао на технички

Божидар Алић (Фото: Hrvoje Krešić/Vijesti.hr)

Хрватска: Свакодневни примјери величања усташтва

Величање усташтва ни данас није ријеткост у Хрватској. Симпатизери НДХ, предвођени глумцем Божидаром Алићем и саборским послаником Жељком Гласновићем фотографисали су се, у Јасеновцу, испред спомен-плоче са усташким поздравом „За дом спремни“. Присуствовали су проусташкој комеморацији, наводним „жртвама логора Јасеновац, страдалим након Другог свјетског рата“. Медији у Хрватској преносе да је Алић познат по усташким испадима, а међу њима је и онај када је на „Фејсбуку“ објавио снимак свог сина, како изговара „За дом спремни“. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Алић и Гласновић пред усташком таблом Загреб под заштитом Брисела | Јадовно 1941. Отворена обнова усташтва у Хрватској | Јадовно 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.