Slovensko društvo Vas poziva da učestvujete na HHI Pravoslavnom omladinskom međunarodnom festivalu „Braća“, Borodinsko polje, Podmoskovlje od 15. do 23. jula 2017. – Na festivalu će biti prisutno preko 700 studenata i učenika, duhovništvo, predstavnici različnih ustanova i školskih zavoda Rusije, Belorusije, Ukrajine, Poljske, Pridnjestrovlja… – U programu festivala su duhovne besede, bogosluženja pod vedrim nebom, sportska i kulturna događanja, hodočašća, upoznavanje s kulturom raznih Pravoslavnih zemalja. – Boravak je uređen kao logor u prirodi, pod šatorima, sa svakodnevnim izletima i obilaskom Pravoslavnih svetinja u Moskvi i Podmoskovlju. – Krajnji rok za prijavljivanje učesnika je 7. juli 2017. Sva bliža obaveštenja možete dobiti na telefone Slovenskog društva: 065/82-77-57, 062/832-19-61 i 069/77-88-53 (Umetničarnica Slovenskog društva), kao i putem elektronske pošte: [email protected] Opširnije na sajtu Slovenskog društva Izvor: Fond strateške kulture

Hrvatski pjevač Marko Perković Tompson predstavlja simbol zla iz prošlosti i njegov koncert u Mostaru, najavljen za 8. jun na stadionu kroz koji je kao koncentracioni logor u proteklom ratu prošlo više od 10.000 Srba i Bošnjaka, loše će uticati na situaciju na Balkanu i rasplamsaće mržnju, rekao je politički analitičar Dragomir Anđelković. Komentarišući stav gradske vlasti Mostara da nema ništa sporno u Tompsonovom nastupu i da će koncert podrške šestorici zvaničnika Herceg-Bosne optuženima za ratne zločine biti održan, Anđelković kaže da bi to bilo isto kao kada bi neki njemački pjevač neonacističke orijentacije nastupao u Aušvicu ili nekom drugom koncentracionom logoru. – Kada Tompson dolazi u Mostar na mjesto

Jedna od epizoda iz osnovne škole koje se jasno sećam (a danas se pitam zašto i jesam li još onda naslutio da nešto nije u redu, čim je tako živo pamtim) jeste kako smo zezali izvesnu Marinu kad nam je na velikom odmoru saopštila, sva srećna, da će je voditi na koncert Vesne Zmijanac. „Jao, seljanko, šta ti slušaš“, smejali smo se. Marina je bila i jedno od svega nekoliko dece koja su u školu za Uskrs nosila farbana jaja da ih tuca s drugom seljačkom decom. Već sam bio formatiran kao mali Jugosloven i komunista, i nisam imao nikakvu nacionalnu svest, tj imao sam jugoslovensku što je i bio

Pre dve godine, na dvadesetu godišnjicu „Oluje“, grupa studenata iz Beograda je organizovala protest ispred hrvatske ambasade. Ja sam, tog dana, spremio posebnu emisiju o proterivanju Srba iz Hrvatske i otišao sam da vidim skup, više zato što mi je hrvatska ambasada tada bila bukvalno na pet minuta od radnog mesta. Veče, negde oko osam sati, gomilica od najviše 150 mahom mladih ljudi. Malo se prošunjam, popričam, nigde ne čujem ijekavski, niti čujem zavičajne naglaske. Nigde jednog Krajišnika nema, sve sama deca iz Srbije. Neće Krajišnici da se zamere Hrvatima, zatrebaće putovnica, domovnica, šta ako ovi iz ambasade snimaju demonstrante? Te večeri sam, prvi i jedini put, ljut zbog krajiške