arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Црква у Комоговини

Комоговљани, жртве фашистичке Независне Државе Хрватске у II свјетском рату

Комоговина, село на Банији, имала је прије Другог свјетског рата 121 домаћинство и 612 становника. У рату их је погинуло као бораца партизанских јединица, убијено, нестало или умрло од посљедица разних болести 225, од тога 73 жене и 61 житељ млађи од 20 година.  У јесен 1941. године, хрватски фашисти су похватали, у селу, на превару, с образложењем да иду на разговоре, 33 мјештана, од тога једну жену, одвели их у Петрињу и побили – на православни Божић, 7. јануара 1942. године. Убијени су: Светозар Ћето Боројевић (рођен 1911), Стојан Боројевић (1905), Драган Дабић (1924), Душан Дабић (1921), Ђуро Дабић (1914), Илија Дабић (1870), Јован Дабић (Илијин, 1903), Јован Дабић (Петров, 1903), Матија Дабић (1892), Никола Дабић (1900), Стана Дабић (1898), Станко Дабић (1910), Стеван Дабић (1860), Душан Жижак (1891), Жарко Зебић (1924), Драган Кордић (1907), Душан Кордић (1922), Илија Кордић (1896), Јован Кордић (1895), Јоцо Кордић (1915), Милан Кордић (1923), Мићко Кордић (1905), Пајо Кордић (1918), Перо

Ученици „Просвјетине школе” посјетили Пребиловце

Протекле суботе, предвиђене за наставне активности у оквиру „Просвјетине школе српског језика, историје и културе”, ученици и наставници, као учесници овог пројекта Српског просветног и културног друштва „Просвјета” – Градски одбор Мостар, посјетили су Пребиловце, а уз подршку Црквене општине мостарске и Црквене општине чапљинске. Током овог једнодневног излета, око седамдесеторо дјеце, на путу за Пребиловце посјетили су и Манастир Житомислић, Почитељ и Хутово Блато. Посјетивши најприје Манастир Житомислић, дјеца из Мостара, Чапљине и Коњица упознали су се са богатом историјом једног од најзначајнијих манастира у Херцеговини, а својевремено и важним школским центром, о чему им је говорио монах Константин. На даљем путу за Пребиловце, полазници ове јединствене школе обишли

Оснивање Соколске жупе Цетиње

Соколство је изузетно ценило значај Петра Петровића Његоша за  српски народ Херцеговине, Црне Горе и Приморја. Приликом званичне прославе преноса  Његошевих остатака 1925. са Цетиња у  гробницу на Ловћену, Соколство није било позвано. Зато је цетињски делегат на  главној скупштини жупе Мостар  предложио да  соколство поново само за себе приреди свечаност. На скупштини жупе одлучено је  да се одржи свечана седница у спомен Његоша и да се положи венац на његовом гробу на Ловћену.  У договору са старешинством савеза решено је да старешинство жупе заступа код свих свечаности старешинство савеза. У Црну Гору су кренули жупско старешинство на челу са старешином Чедом Милићем, узорна одељења мостарског соколског друштва под вођством

фото Facebook

Нешко Мадић: Пљачка Србије и Русије

Уместо сна о америчком стандарду, великим платама и пензијама и добрим колима, добили су капитализам заснован на неолиберализму, пљачкашкој приватизацији и уништавању свих духовних вредности Народи који су деведесетих година живели иза „гвоздене завесе“ имали су велика очекивања од демократизације, која је почела падом Берлинског зида. Уместо сна о америчком стандарду, великим платама и пензијама и добрим колима, добили су капитализам заснован на неолиберализму, пљачкашкој приватизацији и уништавању свих духовних вредности. То је довело до уништења привреде, милиона незапослених и губљења социјалних права типичних за социјализам. Уместо гарантованог права на рад, бесплатног школовања и лечења добили су право да критикују и псују владу, као незапослена маса обесправљених људи. Уместо раја

Трибунал у Хагу

За званичнике Херцег-Босне затражено 220 година затвора

Tужилаштво Хашког трибунала затражило је од Жалбеног вијећа да шесторици бивших високих функционера некадашње Херцег-Босне и Хрватског вијећа одбране /ХВО/ изрекне двоструко веће казне и правоснажно их осуди на укупно 220 година затвора. Првостепеном пресудом из 2013. године Хашки трибунал осудио је Јадранка Прлића, Бруну Стојића, Слободана Праљка, Миливоја Петковића, Валентина Ћорића и Берислава Пушића на укупно 111 година затвора за злочине против човјечности, кршење закона и обичаја ратовања и Женевских конвенција од 1992. до 1994. године у БиХ. Представници Тужилаштва су на данашњој завршној сједници Жалбеног вијећа рекли да висина казни које је првостепено вијеће изрекло оптуженима не одговара тежини њихових злочина и да представља злоупотребу дискреционог права расправног

Фото: Thinkstock

Потписана Декларација о заједничком језику

Београд — Више од две стотине стручњака лингвистике и других друштвених наука у региону потписало је Декларацију о заједничком језику. Како се наводи, то је урађено након што је одржана серија регионалних конференција у Подгорици, Сплиту, Београду и Сарајеву. Декларација је настала као резултат пројекта „Језици и национализми“ којему је циљ био подизање свести о језику, те како би се активно утицало на постојеће националистичке језичке праксе у све четири државе регије у којима се говорио српско-хрватски или хрватско-српски језик. Још није познат тачан садржај Декларације коју је састављало 30 лингвистичких стручњака из све четири укључене државе. Текст Декларације и циљеве представиће 30. марта у Сарајеву професор Енвер Казаз, списатељица

Фото: М. Дробњак

Сећање на српску Орлеанку

Књига Бошка Бојовића плете причу о топличкој хероини Јелени Шаулић Бојовић. Млада учитељица постала борац Гајтанског одреда У сали Скупштине општине Пљевља промовисана је књига Бошка Бојовића „Јелена Шаулић Бојовић – јунаштво је цар зла свакојега“. О књизи су говорили др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја геноцида у Београду, новинар Милан Кнежевић и аутор проф. др Бошко Бојовић. Претходно је епископ будимљанско-никшићки и администратор епархије милешевске Јоаникије, са свештенством и монаштвом Архијерејског намесништва пљеваљског, на Варошком гробљу одржао парастос Јелени Шаулић Бојовић, која је умрла 21. марта 1921. године. Аутор књиге проф. др Бошко Бојовић, професор на Сорбони, иначе унук Јелене Шаулић Бојовић, говорио је о животу славне Дурмиторке. –

Миодраг Линта

Кубуревићева да затражи преиспитивање пресуде десеторици Срба

Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта позвао је министра правде Србије Нелу Кубуровић да од министра правосуђа Хрватске Aнте Шпрље затражи да пресуда изречена десеторици Срба из Трпиње буде преиспитана због неправилности током суђења. Линта сматра да десеторици трпињских Срба, који су осуђени за ратни злочин, није омогућено право на праведно и поштено суђење, те да су они због погрешног приступа и атмосфере створене прије и за вријеме суђења унапријед били осуђени. „Створен је парадокс да су десеторица Срба из Трпиње морали доказивати своју невиност, умјесто да им је у скандалозном и политички мотивисаном судском поступку доказивана кривица“, указао је Линта. Он је подсјетио да је у кривичном поступку

Фото Д. Зечевић

На срушеним темељима почињемо нови живот

Први колективни повратак Срба у Љубожду код Истока после пуних осамнаест година. Жарко Зарић: Дошли смо да макар и на ледини дочекамо обнову наших кућа После 18 година потуцања по неусловним колективним центрима, где је ко могао, вратили смо се да на темељима наших порушених домова започнемо живот. Јер, иако су порушени, и ови темељи су наши. Уздамо се у обећање Министарства за повратак да ће нам обновити и саградити кров над главом да бисмо могли да наставимо живот који нам је на овом подручју насилно прекинут. Овим речима је Жарко Зарић (65), иницијатор повратка расељених Срба из Љубижде код Истока описивао јуче радост због повратка првих 13 породица у

Branislav-Pajic-Anuya.jpg

Бранислав Паић – Anya: ПОЕМА ЈАДОВНУ

ПОЕМА ЈАДОВНУ Осећам треперење костиjу, док крочим ваших стопа трагом,… ка Јадовну, што води ме неизбежно, у свето суочење. Простори неба на Земљи, где служите добру неугасном, преда мном бдиjу… У jамама светлошћу бола невиног опточене. Где Бог кроз ткива бића ваших пева победну песму, док труба jедна, ал анђеоска, проноси снагу шума, у коjима сте поклани у воjске светлосне-вечне! И ткиво ми запева, а неће већ мора! Јер jеднота jе силна у добру вашем, коjoм сте предати у загрљаj завета: љубав jесте Земљи Раj. А толики jе заборав кољача ваших? Да сте их морали жртвом свесветом, у генима заувек грехом задатим сећати, да и кроз потомке своjе излаз налазе

Виктор Ногин и Генадиј Куриној

Путин одликовао руске новинаре убијене на Банији 1991.

Москва – Руски предсједник Владимир Путин постумно је Орденом храбрости одликовао двојицу руских новинара Виктора Ногина и Генадија Куриноја који су 1. септембра 1991. године погинули код села Пањани, на улазу у Хрватску Костајницу – јављају руски медији, а преноси Вечерњи лист. У одлуци о одликовању наводи се како су Куриној и Ногин одликовани „за исказану храброст и преданост за вријеме обављања радног задатка и своје грађанске дужности.“ Посебан дописник Државне радиотелевизије СССР-а Виктор Ногин и сниматељ Генадиј Куриној 1. септембра, у службеном аутомобилу совјетске амбасаде, кренули су из Београда како би пратили сукобе на Банији. На том путу су нестали, а задњи пут виђени су у Петрињи, одакле су кренули

О усташизацији Хрватске не сме се заћутати

Пише: Љубан Каран Да ли је амерички изасланик за питања Холокауста дошао у Хрватску да осуди проусташки режим или да ствари релативизује? Недавно смо били сведоци да се званични Израел нашао у раскораку са јеврејском заједницом у Хрватској. Док су Јевреји у Хрватској препознали и разобличили покушаје власти да минимизује усташке злочине за време Другог светског рата и методом релативизације постепено изједначи све тоталитаризме, на Западу, па тако и у Израелу, то не виде истим очима. Тако се десило да, у време док јеврејске организације одбијају да присуствују државном обележавању дана Холокауста, Израел у званичну пријатељску посету прима хрватског премијера Андреја Пленковића и министра одбране Дамира Крстичевића, дозвољавајући им да

27. март 1941.

Ексклузивни фељтон: Истина о последњим данима Краљевине Југославије (1)

Поводом годишњице пуча од 27. марта Недељник ће у наредним данима објављивати ексклузивни фељтон базиран на историјском бестселеру “Кнез Павле, истина о 27. марту”, аутора Миодрага Јанковића и Вељка Лалића 27. март 1941. Јутро је. У загребачкој војној команди генерал Петар Недељковић од Симовића, из Београда, добија наређење да кнеза Павла врати у Загреб. Одмах, он аутомобилом жури према Брежицама како би стигао воз којим кнез путује на своје имање Брдо код Крања. Са генералом је и војни свештеник Милутин Арсић. У Запрежићу успевају да га сустигну. Генерал се извињава кнезу и каже му да мора да се врати. „Зар не могу на Брдо?“, пита кнез Павле. Добија одречан одговор и

Мошти ливањских Новомученика

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

Готовина опет међу Србима

Тенкови, два хеликоптера с ознакама ЈНА у ниском лету, војни камиони, професионални војници с тешким наоружањем, четници с кокардама и брадама, упали су првих мартовских дана у западнославонско село Гређане, уз одјеке детонација и пратњу тенковских борби. Иако је све личило на изненадну окупацију, било је то само снимање филма ‘Генерал’, о лику и дјелу хрватског генерала Анте Готовине, чији је режисер Антун Врдољак. Изненадни упад у село Гређане је шокирао малобројне српске повратнике, углавном старачке доби, који су слушали одјеке детонација за најављени филмски мегаспетакл сакривени у својим домовима. Након уласка Хрватске војске 6. септембра 1991. године је село кроз три дана девастирано, попаљено и убијено је 12 мјештана,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.