arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Тошко Влаховић, Јован Радовић и Коста Миловановић Пећанац (слева надесно)

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (15) Четнички одреди настављају борбу

Више од хиљаду аустријских војника свакодневно је гонило војводу Косту Војиновића. Довели су специјални граничарски батаљон из Далмације. Он је вешто избегавао потере, али и прихватао борбу Око 1.500 четника сврстаних у мање чете и групе дејствовало је с планина Козјак, Кукавица, Гољак, Радан, Пролом, Арбанашке планине, Видојевице и Пасјаче. Мање борбе су водили војвода Јован Радовић у источној Србији, Коста Војиновић на подручју Копаоника и Јабланички одред у Горњој Јабланици, а одред војводе Тошка Влаховића у Пустој Реци. Да би четничка борба била убојитија и непредвидива, преостале устаничке једнице извршиле су реорганизацију. Тако је за командата Јабланичког одреда, уместо капетана прве класе Милинка Влаховића, постављен поручник Димитрије Беговић, за

Мајор Александар Мишић

Син војводе Мишића се жртвовао због Драже

Како су Немци стрељали четничког мајора Александра Мишића, у децембру 1941. Испред куће у Струганику, у којој је био домаћин генералу, пред Немцима рекао: „Ја сам Дража“ Четнички покрет Драже Михаиловића или Југословенска војска у отаџбини, како је званично називан, био је и остао један од најконтроверзнијих појава у Другом светском рату, не само српске, односно југословенске, већ и европске историје. Целокупна судбина ових војних формација донекле подсећа на све оно што смо као национални колективитет преживели, а можда још преживљавамо у овом суморном модерном добу које нам ни најмање није наклоњено. Готово пола века, из идеолошких и себичних разлога ратног победника, који је писао своју историју, истина о четницима

ЗАВНОХ по потреби

Лицемјерност хрватске службене политике и, нажалост, доброг дијела хрватског друштва, чини се да је неисцрпна. Таман кад се учини да је досегла врхунац и да ће се „дивљања“ деснице смирити и утишати, умјесто тога, десничарење до нивоа фашизације и усташизације не само да се не смањи већ се и драстично повећа. Ево неколико рецентних примјера, тек за размишљање. Садашња Хрватска је настала на темељу антифашизма и ЗАВНОХ-а, Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Хрватске, грми ових дана државни врх. То чак стоји, кажу они, и у преамбули Устава. Ако је доиста тако, може ли се ЗАВНОХ третирати као самопослуга, па узимати само оно што Хрватској паше и одговара, а оно супротно

Свештеници Српске православне црквене општине Вишеград освештали су спомен- плочу Споменку Гостићу која се налази у истоименој улици, а израђена је уз подршку Борачке организације Вишеград и општине Вишеград.

Спомен-плоча и улица као знак сјећања на Споменка Гостића

Спомен-плоча и табла са називом улице, посвећене младом хероју Војске Републике Српске Споменку Гостићу, постављене су данас у вишеградском насељу Гарча у присуству бројних грађана. Спомен-плочу и таблу свечано су открили начелник општине Вишеград Младен Ђуревић и предсједник Предсједништва Борачке организације Вишеград Милисав Васић. Ђуревић је навео да јунаци који су уградили животе у стварање Републике Српске не смију бити препуштени забораву. „Општина Вишеград прва је у Републици Српској која је на овај начин одлучила да се одужи храбром дјечаку“, истакао је Ђуревић. Васић каже да је Борачка организација Вишеград, у сарадњи са аутором филма о Гостићу, Милетом Савићем, организовала промоцију филма у овом граду, након чега је Ђуревић обећао

Фото Б. Субашић

Избрисано и сећање на српске граничаре

Банатска клисура у Румунији, у којој је Свети Сава подизао задужбине. Од наше велике области остало неколико села и велики број топонима Најстарија и некад најбројнија српска заједница у Румунији живи у Банатској клисури, појасу који почиње равницом од ушћа Нере у Дунав, а завршава се у планинама изнад Ђердапа. Данас је од ње остало 13 малих села која се помињу као српска још у средњем веку и велики број српских географских топонима. Најсетније име носи планински врх Домоглед, с кога су српски хајдуци и граничари хабзбуршке империје гледали отаџбину преко Дунава. Они су се на подунавским огранцима Карпата борили с Турцима и обучавали добровољце – фрајкоре из Србије. Репортери

Tоплица – век после

Аутор: Ненад БЛАГОЈЕВИЋ После окончања српско-турских ратова седамдесетих година претпрошлог века, када су се Османлије повукле на простор јужне Србије, новоослобођени крајеви били су готово пусти. Тако ретко настањени били су потпуно незаштићени, од упада шиптарских и мухаџирских банди које су отимале стоку, летину и жене при томе убијајући мушке главе и чинећи разне зулуме. Муслимане из БиХ који су добровољно напустили своја имања не желећи да буду на територији под хришћанском влашћу турци су називали старом арапском речи мухаџир што значи избеглица. Сами мухаџири нису послушали речи Алексе Шантића који је кроз песму упућену њима рекао сву истину од које су бежали.   Остајте овдје… Остајте овдје!…Сунце туђег неба, Неће

Маглај: Гроб Споменка Гостића Фото: СРНА

„Насљеђе“ одало почаст Споменку Гостићу, најмлађем борцу ВРС

Чланови Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Републике Српске данас су на мјесном гробљу Горњи Улишњак, федерална општина Маглај, положили вијенце и одали почаст за најмлађег борца Војске Републике Српске Споменка Гостића, који је погинуо прије 24 године. Предсједник бијељинског одбора Удружења дјеце погинулих бораца „Насљеђе“ Бранислав Шушљик рекао је Срни да је дужност и обавеза да се од заборава сачува жртва Споменка Гостића, али и свих очева који су своје животе уткали у темеље данашње Републике Српске. „Споменкова храброст и одлука да у тешким временима буде са људима који су бранили своје постојање на родној груди, мора да буде трајно подсјећање будућим генерацијама да су за опстанак на овим просторима

Биљана Зарић Фото Н. Скендерија

Мог мужа, официра ЈНА, у затвор отерали хрватски шовинисти

Биљана Зарић, за „Новости“, о голготи свог супруга Добривоја Зарића у Сплиту у време МАСПОКА. Избачен из војне службе, Савеза комуниста, у затвору био пет месеци. „Крив“ зато што је рекао да су Загреб и Сплит југословенски градови Безрезервно дајем новац за спајање два југословенска – паре не дам за повезивање два хрватска града.“ Реченица коју је морнарички официр Добривоје Зарић изговорио 21. априла 1971. на састанку морнаричких старешина у сплитској ратној луци Лора, скупо га је коштала. Избачен је из војне службе, Савеза комуниста, добио је затворску казну, коју је одлежао у нишком затвору. Тих година политичком позорницом Хрватске дивљао је хрватски шовинизам са проусташким испадима. Клицали су Србима

Фото Алекса Станковић

Хрвоје Хрибар: Загреб дрма грип фашизма

Редитељ о повлачењу са места директора Хрватског аудио-визуленог центра, протагонистима „Мајн кампфа“, компликованој политичкој ситуацији… Хрватски аудио-визуелни центар (ХАВЦ) протеклих седам година служио је као најбољи пример свим филмским центрима у региону – први пут у историји овог простора филмски радници изборили су се за закон који им гарантује аутономију. По систему ХАВЦ-а, финансирање производње филмова не зависи од воље политичара и странака које су на власти, нити од пореза из џепова грађана, него новац обезбеђује индустрија која комерцијално експлоатише аудио-визуелна дела. А онда је држава средином 2016. и под „палицом“ тадашњег министра културе Златка Хасанбеговића, започела „дисциплиновање“ филма. У ХАВЦ је послат управни надзор, државна ревизија дала је неповољно

Миле Савић

Миле Савић: Споменко – име слободе

Српска историја препуна је светлих примера младих бораца. Многи људи, као што је некада био Момчило Гаврић, а недавно Споменко Гостић Српска историја препуна је светлих примера младих бораца. Многи људи, као што је некада био Момчило Гаврић, а недавно Споменко Гостић, најмлађи војник у рату у Босни и Херцеговини, имали су осећај када треба бранити правду и супротставити се фашистичким намерама да све људско и православно униште. Српски борац никада није био освајач, већ је увек бранио свој кућни праг. Споменко је један дечак са планине Озрен, који је у рату остао сироче. Не желећи да оде са кућног прага, прикључио се војсци Републике Српске да брани своје село

Окупаторски војници вешају Србина

Фељтон: Топлички устанак 1917. године (14) Херојска смрт Ника Вукчевића

Тешко је набројати све страхоте које су чињене приликом угушења устанка. Народ је платио страшну цену бугарске окупације. Уништена је младост, како би се Срби у корену истребили Злочини бугарског окупатора су, у ствари, материјализација смишљене стратегије уништавања једног народа зарад проширења сопствене територије. Чињенице то јасно показују: од новембра 1915. године до априла 1916. године, побијено је око 500 интелектуалаца и око 3.000 осталих житеља само у Врањском округу; у Дубокој долини, Дубрави, Стојковој шуми, Романовачком потоку, Занковој ливади, Радичевој њиви, Кобрачевој реци, Калиферу, Радићевој бари, Влашком долу и поред реке Вреле заклано је или стрељано 3.000 људи, жена и деце; у злогласној Араповој долини, изнад Лесковца, марта и

Полагање цвећа на споменик у Грачаници, посвећен отетим и несталим Србима на Косову и Метохији (Фото РТВ КиМ)

Жртве траже правду, обнову и љубав

Обележавање мартовског погрома на КиМ почело је јуче у Манастиру Грачаница служењем парастоса страдалим жртвама једног од највећих мирнодопских злочина у овом делу Европе. У црквеној порти окупили су се грађани, политички представници, свештеници, монаси, породице и уружења отетих и несталих Срба. По изласку из манастира, с белим ружама у рукама, колона од неколико стотина особа прошетала је главном улицом и положила цвеће на споменик посвећен отетим и несталим Србима у Покрајини.  У галерији Дома културе Грачаница отворена је изложба слика под називом „Насликај ми Призрен”. Радови су настали, крајем прошле године, на колонији у Манастиру Светих Архангела код  Призрена који је у насиљу 17. марта 2004. тешко пострадао заједно

Графити мржње

Хрватско „мудровање“

Аутор: Владимир Фролов Забринута за стање „срца Европе“, уприличила је недавно Federika Mogerini вишедневну радну посету земљама тзв „западног Балкана“, притом обилазећи пажљиво једно неофашистичко жариште на рубном делу постојеће ЕU, које је извор евидентних појава и догађаја, те га чак и Amnesty International (АI) у свом годишњем извештају о стању људских права, апострофира. Драга Federika као Талијанка, иако је наводно левичар (барем из младости), обилази као „мачка око вруће каше“ око ових појава у Хрватској, само да се не дај Боже не извуче из мрачне прошлости потсећање на Мусолинија и „црне кошуље“, или присећање на Aдолфа молера и нацисте (и смеђе и црне!), па пола данашње „демократске“ ЕU мора

Спомен-обележје Доња Градина,фото Танјуг/М.Јелесијевић

Дневник заблуда: Споменици раздора

Недавно је усвојена одлука да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији београдске општине Савски венац Недавно је усвојена одлука да се народном хероју Милану Тепићу подигне споменик на територији београдске општине Савски венац. Овај мајор Југословенске војске погинуо је 1991. код Бјеловара у Хрватској када је дигао у ваздух себе и војно складиште, не желећи да га препусти непријатељу. Тепићу је већ постављена спомен-плоча у истоименој улици на Дедињу. Сама најава подизања споменика изазвала је дипломатску олују у Хрватској, која је упутила протестну ноту Србији. На месту бјеловарске Барутане, хрватске власти већ су подигле споменик хрватским војницима погинулим уз Тепића, као жртвама српске агресије. У земљама окружења,

Улица Споменка Гостића

Данас постављање плоче са називом улице Споменка Гостића

У вишеградском насељу Гарча данас ће бити постављена табла са називом улице Споменка Гостића, након што је у локалној скупштини одлучено да једна улица у Вишеграду понесе име најмлађег погинулог борца Војске Републике Српске. Постављању плоче присуствоваће начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, представници вишеградске Борачке организације и аутор филма „Споменко на вјечној стражи“ Миле Савић, потврђено је Срни у општинској управи. Ђуревић је рекао да је Вишеград прва општина која је назвала улицу по Споменку Гостићу, те захвалио одборницима Скупштине општине који су ту идеју спровели у дјело. Савић, кога су за снимање филма „Споменко на вјечној стражи“ инспирисали Споменково херојство, поштење и љубав према свом народу, захвалио је општини

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Ми што нас Вукашинове очи боле..

Ми, зањихани, јадовничком успаванком из суза бакиних. Јадовничани,Ми што нас воде,очи ископане.Вукашинове,Херцеговачке,Kлепачке,Наше

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.