Beograd — Podizanje spomenika kardinalu Alojziju Stepincu u Osijeku je novi dokaz da se Hrvatska nije suočila sa svojom nacifašističkom prošlošću, kaže Miodrag Linta. Predsednik Saveza Srba iz regiona u pisanoj izjavi poziva naše Ministarstvo spoljnih poslova da uputi dopise SAD, Nemačkoj, Evropskoj uniji, OSCE-u, Savetu Evrope i drugim državama i međunarodnim organizacijama i da traže snažnu osudu nacifašizma u Hrvatskoj. Takođe, jedan od zahteva treba da bude da hrvatska Vlada započne odlučnu borbu za poštovanje temeljnih evropskih vrednosti, kao što su antifašizam, poštovanje prava Srba i povratak njihovih otetih imovinskih i brojnih drugih prava, smatra Linta. On smatra da je Hrvatska otvorenom rehabilizacijom ustaške ideologije prešla sve granice i

Osijek – U Osijeku je danas otkriven spomenik kardinalu Katoličke crkve u Hrvatskoj Alojziju Stepincu, dan uoči 57. godišnjice njegove smrti. Predsednik Udruženja Marijan Gubina je tom prilikom rekao da se postavljanjem spomen-biste želela odati počast Stepincu, „njegovoj žrtvi i mučeništvu kroz koju je pokazao pravi smisao vere, te podsetiti Osječane koliko je važno biti spreman podneti žrtvu”. Za gradonačelnika Osijeka Ivana Vrkića Stepinac je, kako je rekao novinarima, „jedan od najvećih hrvatskih sinova”, a spomen-bista je „znak zahvalnosti za sve što je učinio za opstanak hrvatskog naroda”. Novinari i arhitekta Tomislav Prgomet, međutim, imali su prigovor na to što je spomen bista postavljena, kako smatraju, na neprimerenom mestu, u

Predstavnici Rimokatoličke i Srpske pravoslavne crkve vode dijalog o nadbiskupu zagrebačkom Alojziju Stepincu, koji je svojevremeno inicirao papa Frančesko. U hrvatskoj javnosti mnogo više se zna o tim razgovorima. Smernice o nivou informisanja, po svemu sudeći, diktiraju Kaptol i Glas koncila. Istovremeno, u srpskim medijima, rečeno blagim kvalifikacijama, vlada konfuzija u navođenju činjenica bitnim za sam proces. Teško je kazati šta je glavni razlog tome. Moguće je pravdati i tvrdnju da deo krivice snose srpski arhijereji zbog svoje zatvorenosti i još ponečeg. Dobrim poznavaocima tih razgovora i upućenim u savremene srpsko-hravatske političke prilike znano je da je u Zagrebu pre pet-šest meseci na jednom sastanku za odabranu političku i diplomatsku